МИГРАЦИЈЕ СРПСКЕ ВЛАСТЕЛЕ ЗА ВЛАДАВИНЕ ПОСЛЕДЊИХ НЕМАЊИЋА

  • Божидар В. Зарковић
Ključne reči: Стефан Душан, властела, миграције, Зета, Немањићи

Sažetak


Властела у средњовековној Србији је била носилац многих процеса од којих је зависило функционисање саме државе. Један од битних процеса, који је утицао на развој друштва и државе, је миграција. Метанастазичка кретања становништва нису се у увек одвијала истим интензитетом, правцем и карактером, а њихово праћење није увек било могуће због недостатка извора. Чак и у случају властеле често није могуће испратити једну породицу кроз више генерација. У раду се указује на миграције српске властеле током владавине последњих неколико владара из рода Немањића. Интензитет миграција је био у директној вези са проширењем државних граница, јер је властела награду за верну службу најчешће добијала на новостеченим територијама. Како је државу највише увећао Стефан Душан, тако су и миграције у време његове владавине биле највеће. Душан је још као млади краљ, док  је управљао Зетом и околним областима, успоставио добре контакте са властелом на територији којом је управљао. „Његова“ властела га је превратом довела на престо, а он јој се одужио даривањем земљишних поседа на новостеченим територијама. Историјски извори говоре да је велики број властеле у новоосвојеним областима био пореклом из западних српских земања. Миграције ће након Душанове смрти променити смер.

Reference

Анастасијевић 1922: Драгутин Анастасијевић. „Српски архив Лавре Атонске“, Споменик СКА, књ. 46, 6–21.
Баришић, Ферјанчић 1986: Византијски извори за историју народа Југославије, том VI. ур. Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић. Београд: Византолошки институт САНУ, 77–143.
Бојанин 2002: Станоје Бојанин. „Повеља цара Стефана Уроша којом потврђује дар великог војводе Николе Стањевића манастиру Хиландару, 1366. (мај 9)“. Стари српски архив, књ. I, 103–115.
Данило Други 1988: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Данилови настављачи 1989: Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Живковић, Кунчер 2009: Тибор Живковић, Драгана Кунчер. Gesta Regum Sclavorum. том I. Београд 2009.
Зарковић 2017: Божидар Зарковић, „Хрисовуља цара Стефана Уроша кесариси Јерини, 15. април 1357. године“. Стари српски архив, књ. 16, 57–72.
Јечменица 2010: Дејан Јечменица. „Прва стонска повеља краља Стефана Душана“. Стари српски архив, књ. 9, 25–50.
Мошин, Ћирковић, Синдик 2011: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. прир. В. А. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик. Београд: Историјски институт.
Новаковић 1898: Стојан Новаковић, Законик Стефана Душана, цара српског, 1349. и 1354. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.
Новаковић 1912: Стојан Новаковић. Законски споменици српских држава средњег века. Београд: Српска краљевска академија.
Орбин 2006: Мавро Орбин, Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam book d.o.o
Рукописно Четворојеванђеље 2006: Рукописно Четворојеванђеље Николе Стањевића, властелина цара Душана Силног – XIV век. Београд: Глас цркве.
Стојaновић 1929: Љубомир Стојановић. Старе српске повеље и писма. књ. I-1. Београд: Српска краљевска академија.
Стојановић 1982: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи. књ. I, Београд: Српска академија наука и уметности
Korablev 1915: „Actes de Chilandar, deuxiéme partie, Actes slaves“. (publies par B. Korablev), Византıйскıй временникъ, XIX, приложение, Санкт Петербургъ.
Miklosich 1858: Franc Miklosich. Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. Viennae: apud Gulielmum Braumüller.


Литература

Алексић 2012: Владимир Алексић. Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу од 1371. до 1395. године. Докторски рад у рукопису. Београд: Филозофски факултет.
Богдановић 1978: Димитрије Богдановић. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд: Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Републике Србије.
Васић 1958: Павле Васић. „Страни утицаји у народној ношњи“. Зборник Музеја примењене уметности, књ. 3–4, 5–18.
Габелић 2008: Смиљка Габелић. Манастир Конче. Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
Грковић 1981: Милица Грковић. „Имена заробљених ратника Стефана Лазаревића у Самарканду“. Ономатолошки прилози, год. II, 93–101.
Грозданов 1980: Цветан Грозданов. Охридско зидно сликарство XIV века. Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
Динић 1956: Михаило Динић. „За хронологију Душанова освајања византиских градова“. Зборник радова Византолошког института, књ. IV, 1–11.
Динић 1966: Михаило Динић. „Реља Охмучевић – историја и предање“. Зборник радова Византолошког института, књ. IX, 95–118.
Динић 2003: Михаило Динић. „Хумско–требињска властела“, Из српске историје средњега века. прир. Сима Ћирковић и Властимир Ђокић. Београд: Equlibrium, 317–407.
Ђекић 2001: Ђорђе Ђекић. Законодавна делатност краља Милутина. Рума: Српска књига.
Зарковић 2014: Божидар Зарковић. „Српски градови прве половине XV века – центри мултикултуралности“. Улога образовања и васпитања у развијању хуманистичких, интеркултуралних и националних вредности. ур. Бранко Јовановић, Младен Вилотијевић. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици; Београд: Српска академија образовања, 193–206.
Зарковић 2010: Божидар Зарковић. „Српско–византијска прожимања на простору Косова и Метохије у доба Стефана Немање“. Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. књ. III. ур. Марко Атлагић. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 61–75.
Јиречек 1990: Константин Јиречек. Историја Срба, књ. I и II. Београд: Змај.
Ковачевић 1953: Јован Ковачевић. Средњовековна ношња балканских Словена. Београд: Историјски институт Српске академије наука и уметности.
Максимовић 2009: Љубомир Максимовић. „`Византинизми` краља Стефана Радослава“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLVI, 139–147.
Максимовић 1991: Љубомир Максимовић. „Котаниц Торник“. Зборник радова Византолошког института, књ. XXIX–XXX, 183–191.
Максимовић 2015: Љубомир Максимовић: „Пропаст Византије у огледалу српске историје“. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић–Којић. ур. Ђуро Тошић. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике српске, 83–93.
Максимовић 2007: Љ. Максимовић. „Србија и идеја универзалног царства“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLIV, 371–379.
Михаљчић 1975: Раде Михаљчић. Крај српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
Мошин 1937: Владимир Мошин. „Византијски утицај у Србији у XIV веку“. Југословенски историјски часопис, год. 3, 147–158.
Острогорски 1951: Георгије Острогорски. „Душан и његова властела у борби са Византијом“. Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. Београд: Српска акдемија наука и уметности, 79–86.
Острогорски 1996: Георгије Острогорски. Историја Византије. Београд: Просвета.
Пириватрић 2007: Срђан Пириватрић. „Улазак Стефана Душана у Царство“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLIV, 381–409.
Радојичић 1967: Ђорђе Сп. Радојичић. „Феудална породица Багаш из Врања (из XIV и с почетка XV века)“. Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба. Нови Сад: Матица српска, 153–157.
Рудић 2002: Срђан Рудић. „О првом помену презимена Мрњавчевић“. Историјски часопис, књ. XLVIII, 89– 96.
Спремић 1994: Момчило Спремић. Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга
Станковић 2012: Влада Станковић. Краљ Милутин (1282–1321). Београд: Фреска.
Томовић 2004: Гордана Томовић. „Ко је био деспот Торник из записа граматика Нестора“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLI, 257–263.
Томоски 1964: Томо Томоски. „Белешки по повод на воениот поход на Андроник III во Македонија во 1330. година“. Годишниот зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје. том XVI–1, 41–44.
Томоски 1978: Томо Томоски, „Средновековни градови во Македонија меѓу реките Вардар, Брегалница и Лакавица“. Годишниот зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје. том 30, 267–294.
Ћирковић 2000: Историја српског народа, књ. I. ур. Сима Ћирковић. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 1995: Сима Ћирковић. Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Ћирковић 1986: Сима Ћирковић. „Штип у XIV веку“. Зборник на трудови посветени на академикот Михаило Апостолски по повод 75-годишнината од животот. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, 25–37.
Ћирковић, Михаљчић 1999: Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Ћоровић 1940: Владимир Ћоровић, Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
Ферјанчић 1974: Божидар Ферјанчић. Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
Ферјанчић, Ћирковић 2005: Божидар Ферјанчић, Сима Ћирковић. Стефан Душан, краљ и цар 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Филипоски 2017: Тони Филипоски. „Охрид у време краљева Вукашина и Марка (1365–1395)“. Српска краљевства у средњем веку. ур. Синиша Мишић. Краљево: Град Краљево; Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију; Универзитет у Новом Саду – Филозофски факултет, Одсек за историју; Универзитет у Нишу – Центар за византијско–словенске студије, 291–307.
Флоринскій 1882: Тимофей Д. Флоринскій. Южные славяне и Византия во второй четверти XIV вѣка. Санкт Петербург: Типография В.С.Балашева.
Шуица 2000: Марко Шуица. Немирно доба српског средњег века, властела српских обласних господара. Београд: Службени лист СРЈ.
Шуица 1995: Марко Шуица. „О кесару Гргуру“. Зборник радова Византолошког института, књ. XXXIV, 163–173.
Bartusis 1988: Mark C. Bartusis. „Settlement of Serbs in Macedonia in the Era of Dušan`s Conquеsts”. Studies on the International Diaspora of the Byzantine Empire. eds. Helene Ahrweiler, Angeliki E. Laiou. Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 151–159.
Birin 2009: Ante Birin. „Knez Nelipac i krbavski knezovi Kurjakovići“. Identitet Like: korijeni i razvitak. ur. Želko Holjevac. Zagreb: Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Gospić: Područni centar.
Carter 1969: Francis W. Carter. “An Analysis of the Medieval Serbian Oecumene: A Theoretical Approach”. Geografiska Annaler, ser. B, Human Geography, 51/1, 39–56.
Filiposki 2010/2011: Toni Filiposki, “Der Ohrider Župan Andrea Gropa“. Südost–Forschungen, bd. 69/70, 1–24.
Kazhdan 1991: Oxford Dictionary of Byzantium. ed. Alexander P. Kazhdan. New York, Oxford: Oxford University Press.
Nystazopoulou–Pélékidou 2004: Marie Nystazopoulou–Pélékidou. „Movements de populations, migrations et colonisations en Serbie et en Bosnie (XIIe – Xve siècle)“. Chemins d'outre–mer – Études d'histoire sur la Méditerranée médiévale offertes à Michel Balard. ed. Damien Coulon, Catherine Otten-Froux, Paule Pagès et al. Paris: Editions de la Sorbonne, 607–618.
Osswald 2007: Brendan Osswald. “The Ethnic Composition of Medieval Epirus”. Imaging frontiers, contesting identities. ed. by Steven G. Ellis, Lud`a Klusakova. Pisa: Pisa University Press, 125–154.
Popović 2016: Mihailo St. Popović. „The ’Medieval Serbian Oecumene’ – Fiction or Reality?“. Processes of Byzantinisation and Serbian Archeology. ed. Vesna Bikić, 37–43.
Popović, Polloczek 2017: Mihailo St. Popović, Veronika Polloczek. „Digitising Patterns of Power (DPP): Applying Digital Tools in the Analysis of Political and Social Transformations in the Historical Region of Macedonia, 12th–14th Centuries”. Medieval Worlds, nr. 5, 170–194.
Šišić 1907: Ferdo Šišić. „Prilog rodoslovju Kurjakovića, knezova krbavskih od plemena Gusić“. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. sv. 9, 77–80.
Zarko. Wikipedia [30. 05. 2020.].
Živojinović 1996: Mirjana Živojinović. „La frontière serbo-byzantine dans les premières décennies du XIVe siècle“. Βυζαντιο και Σερβια κατα τον ΙΔ’αιωνα. Αϑηνα: Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών του Εθνικού Ιδρύματος Ερευνών, 57–66.
Objavljeno
2020/10/04
Rubrika
Članci