THE MIGRATION OF SERBIAN NOBLES DURING THE REIGN OF THE LAST NEMANJIĆS
Abstract
The role of the noble families in Medieval Serbia, as in other states of that time, was of great importance—their social status affected the character and the success of the statehood. They represented social elite, which influenced the development of various processes, one of them being migration. The migration process could be voluntary or involuntary, but it shadowed inner colonisation as well as the conquest of new territories. It determined the establishment of the governing structures in the newly acquired territories, as well as their integration into the state. Bearing in mind that many wars were waged during the Middle Ages—hence the constant redrawing of the borders—it is not surprising that migration was an ongoing process of various intensity and direction. Both the dependent population and the nobles took part in the process. However, following the migration flow of the noble families through history is much easier.
The great expansion of the Serbian territory started during the reign of King Milutin and ended with the death of the Tsar Dušan (1282-1355), whose reign was especially marked by great conquests and extensive migrations. Though conquests are mainly attributed to rulers, the noble families often initiated them. This is confirmed in the historical sources and the research literature, which cites the growing dissatisfaction of the nobles and their desire for further conquest as the main reasons for the change in the Serbian throne after the great victory at Velbazhd in 1330. Such views are further substantiated by the early years of the reign of Stefan Dušan when significant territories in Macedonia were annexed.
According to several sources, the main driver of change was the number of noble families close and directly subordinate to the young king. It is well known that Dušan inherited the governance of Zeta and western Serbia from his father in 1322. He managed those territories during the whole reign of Stefan Uroš III (Stefan of Dečani). The previous contention that the nobles drove the change in the throne is also validated by the relocation of the noble families to the newly annexed regions. A certain number of high born families originated from the western Serbian areas which is proved by the primary historical souorces, while other families are loosely associated to the area by stories and legends. Neither is simple to confirm. Some of those nobles from the western Serbia are: the Braković familiy, the Mrnjavčević family, the Great Duke Nikola Stanjević, Ostoja Rajaković Ugarčić, Radoslav Hlapen, Nikola Bagaš, Andrija Gropa, Lord Žarko, and most probably Caesar Preljub, among others. They all received inheritance and governance of various territories as a reward for their loyalty and accomplishments, which can be traced back through their titles. Namely, military titles indicate that the person gained their status owning to their warrior abilities.
References
Баришић, Ферјанчић 1986: Византијски извори за историју народа Југославије, том VI. ур. Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић. Београд: Византолошки институт САНУ, 77–143.
Бојанин 2002: Станоје Бојанин. „Повеља цара Стефана Уроша којом потврђује дар великог војводе Николе Стањевића манастиру Хиландару, 1366. (мај 9)“. Стари српски архив, књ. I, 103–115.
Данило Други 1988: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Данилови настављачи 1989: Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Живковић, Кунчер 2009: Тибор Живковић, Драгана Кунчер. Gesta Regum Sclavorum. том I. Београд 2009.
Зарковић 2017: Божидар Зарковић, „Хрисовуља цара Стефана Уроша кесариси Јерини, 15. април 1357. године“. Стари српски архив, књ. 16, 57–72.
Јечменица 2010: Дејан Јечменица. „Прва стонска повеља краља Стефана Душана“. Стари српски архив, књ. 9, 25–50.
Мошин, Ћирковић, Синдик 2011: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. прир. В. А. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик. Београд: Историјски институт.
Новаковић 1898: Стојан Новаковић, Законик Стефана Душана, цара српског, 1349. и 1354. Београд: Задужбина Илије М. Коларца.
Новаковић 1912: Стојан Новаковић. Законски споменици српских држава средњег века. Београд: Српска краљевска академија.
Орбин 2006: Мавро Орбин, Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam book d.o.o
Рукописно Четворојеванђеље 2006: Рукописно Четворојеванђеље Николе Стањевића, властелина цара Душана Силног – XIV век. Београд: Глас цркве.
Стојaновић 1929: Љубомир Стојановић. Старе српске повеље и писма. књ. I-1. Београд: Српска краљевска академија.
Стојановић 1982: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи. књ. I, Београд: Српска академија наука и уметности
Korablev 1915: „Actes de Chilandar, deuxiéme partie, Actes slaves“. (publies par B. Korablev), Византıйскıй временникъ, XIX, приложение, Санкт Петербургъ.
Miklosich 1858: Franc Miklosich. Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. Viennae: apud Gulielmum Braumüller.
Литература
Алексић 2012: Владимир Алексић. Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу од 1371. до 1395. године. Докторски рад у рукопису. Београд: Филозофски факултет.
Богдановић 1978: Димитрије Богдановић. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд: Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Републике Србије.
Васић 1958: Павле Васић. „Страни утицаји у народној ношњи“. Зборник Музеја примењене уметности, књ. 3–4, 5–18.
Габелић 2008: Смиљка Габелић. Манастир Конче. Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
Грковић 1981: Милица Грковић. „Имена заробљених ратника Стефана Лазаревића у Самарканду“. Ономатолошки прилози, год. II, 93–101.
Грозданов 1980: Цветан Грозданов. Охридско зидно сликарство XIV века. Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
Динић 1956: Михаило Динић. „За хронологију Душанова освајања византиских градова“. Зборник радова Византолошког института, књ. IV, 1–11.
Динић 1966: Михаило Динић. „Реља Охмучевић – историја и предање“. Зборник радова Византолошког института, књ. IX, 95–118.
Динић 2003: Михаило Динић. „Хумско–требињска властела“, Из српске историје средњега века. прир. Сима Ћирковић и Властимир Ђокић. Београд: Equlibrium, 317–407.
Ђекић 2001: Ђорђе Ђекић. Законодавна делатност краља Милутина. Рума: Српска књига.
Зарковић 2014: Божидар Зарковић. „Српски градови прве половине XV века – центри мултикултуралности“. Улога образовања и васпитања у развијању хуманистичких, интеркултуралних и националних вредности. ур. Бранко Јовановић, Младен Вилотијевић. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици; Београд: Српска академија образовања, 193–206.
Зарковић 2010: Божидар Зарковић. „Српско–византијска прожимања на простору Косова и Метохије у доба Стефана Немање“. Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. књ. III. ур. Марко Атлагић. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 61–75.
Јиречек 1990: Константин Јиречек. Историја Срба, књ. I и II. Београд: Змај.
Ковачевић 1953: Јован Ковачевић. Средњовековна ношња балканских Словена. Београд: Историјски институт Српске академије наука и уметности.
Максимовић 2009: Љубомир Максимовић. „`Византинизми` краља Стефана Радослава“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLVI, 139–147.
Максимовић 1991: Љубомир Максимовић. „Котаниц Торник“. Зборник радова Византолошког института, књ. XXIX–XXX, 183–191.
Максимовић 2015: Љубомир Максимовић: „Пропаст Византије у огледалу српске историје“. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић–Којић. ур. Ђуро Тошић. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике српске, 83–93.
Максимовић 2007: Љ. Максимовић. „Србија и идеја универзалног царства“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLIV, 371–379.
Михаљчић 1975: Раде Михаљчић. Крај српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
Мошин 1937: Владимир Мошин. „Византијски утицај у Србији у XIV веку“. Југословенски историјски часопис, год. 3, 147–158.
Острогорски 1951: Георгије Острогорски. „Душан и његова властела у борби са Византијом“. Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. Београд: Српска акдемија наука и уметности, 79–86.
Острогорски 1996: Георгије Острогорски. Историја Византије. Београд: Просвета.
Пириватрић 2007: Срђан Пириватрић. „Улазак Стефана Душана у Царство“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLIV, 381–409.
Радојичић 1967: Ђорђе Сп. Радојичић. „Феудална породица Багаш из Врања (из XIV и с почетка XV века)“. Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба. Нови Сад: Матица српска, 153–157.
Рудић 2002: Срђан Рудић. „О првом помену презимена Мрњавчевић“. Историјски часопис, књ. XLVIII, 89– 96.
Спремић 1994: Момчило Спремић. Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга
Станковић 2012: Влада Станковић. Краљ Милутин (1282–1321). Београд: Фреска.
Томовић 2004: Гордана Томовић. „Ко је био деспот Торник из записа граматика Нестора“. Зборник радова Византолошког института, књ. XLI, 257–263.
Томоски 1964: Томо Томоски. „Белешки по повод на воениот поход на Андроник III во Македонија во 1330. година“. Годишниот зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје. том XVI–1, 41–44.
Томоски 1978: Томо Томоски, „Средновековни градови во Македонија меѓу реките Вардар, Брегалница и Лакавица“. Годишниот зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје. том 30, 267–294.
Ћирковић 2000: Историја српског народа, књ. I. ур. Сима Ћирковић. Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 1995: Сима Ћирковић. Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Ћирковић 1986: Сима Ћирковић. „Штип у XIV веку“. Зборник на трудови посветени на академикот Михаило Апостолски по повод 75-годишнината од животот. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, 25–37.
Ћирковић, Михаљчић 1999: Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Ћоровић 1940: Владимир Ћоровић, Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
Ферјанчић 1974: Божидар Ферјанчић. Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
Ферјанчић, Ћирковић 2005: Божидар Ферјанчић, Сима Ћирковић. Стефан Душан, краљ и цар 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Филипоски 2017: Тони Филипоски. „Охрид у време краљева Вукашина и Марка (1365–1395)“. Српска краљевства у средњем веку. ур. Синиша Мишић. Краљево: Град Краљево; Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију; Универзитет у Новом Саду – Филозофски факултет, Одсек за историју; Универзитет у Нишу – Центар за византијско–словенске студије, 291–307.
Флоринскій 1882: Тимофей Д. Флоринскій. Южные славяне и Византия во второй четверти XIV вѣка. Санкт Петербург: Типография В.С.Балашева.
Шуица 2000: Марко Шуица. Немирно доба српског средњег века, властела српских обласних господара. Београд: Службени лист СРЈ.
Шуица 1995: Марко Шуица. „О кесару Гргуру“. Зборник радова Византолошког института, књ. XXXIV, 163–173.
Bartusis 1988: Mark C. Bartusis. „Settlement of Serbs in Macedonia in the Era of Dušan`s Conquеsts”. Studies on the International Diaspora of the Byzantine Empire. eds. Helene Ahrweiler, Angeliki E. Laiou. Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 151–159.
Birin 2009: Ante Birin. „Knez Nelipac i krbavski knezovi Kurjakovići“. Identitet Like: korijeni i razvitak. ur. Želko Holjevac. Zagreb: Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Gospić: Područni centar.
Carter 1969: Francis W. Carter. “An Analysis of the Medieval Serbian Oecumene: A Theoretical Approach”. Geografiska Annaler, ser. B, Human Geography, 51/1, 39–56.
Filiposki 2010/2011: Toni Filiposki, “Der Ohrider Župan Andrea Gropa“. Südost–Forschungen, bd. 69/70, 1–24.
Kazhdan 1991: Oxford Dictionary of Byzantium. ed. Alexander P. Kazhdan. New York, Oxford: Oxford University Press.
Nystazopoulou–Pélékidou 2004: Marie Nystazopoulou–Pélékidou. „Movements de populations, migrations et colonisations en Serbie et en Bosnie (XIIe – Xve siècle)“. Chemins d'outre–mer – Études d'histoire sur la Méditerranée médiévale offertes à Michel Balard. ed. Damien Coulon, Catherine Otten-Froux, Paule Pagès et al. Paris: Editions de la Sorbonne, 607–618.
Osswald 2007: Brendan Osswald. “The Ethnic Composition of Medieval Epirus”. Imaging frontiers, contesting identities. ed. by Steven G. Ellis, Lud`a Klusakova. Pisa: Pisa University Press, 125–154.
Popović 2016: Mihailo St. Popović. „The ’Medieval Serbian Oecumene’ – Fiction or Reality?“. Processes of Byzantinisation and Serbian Archeology. ed. Vesna Bikić, 37–43.
Popović, Polloczek 2017: Mihailo St. Popović, Veronika Polloczek. „Digitising Patterns of Power (DPP): Applying Digital Tools in the Analysis of Political and Social Transformations in the Historical Region of Macedonia, 12th–14th Centuries”. Medieval Worlds, nr. 5, 170–194.
Šišić 1907: Ferdo Šišić. „Prilog rodoslovju Kurjakovića, knezova krbavskih od plemena Gusić“. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. sv. 9, 77–80.
Zarko. Wikipedia
Živojinović 1996: Mirjana Živojinović. „La frontière serbo-byzantine dans les premières décennies du XIVe siècle“. Βυζαντιο και Σερβια κατα τον ΙΔ’αιωνα. Αϑηνα: Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών του Εθνικού Ιδρύματος Ερευνών, 57–66.