РАЗВОЈ ЕРАЗМУС+ ПРОГРАМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У KОСОВСKОЈ МИТРОВИЦИ
Sažetak
Након затварања Темпус програма Европске уније за реформу и модернизацију високог образовања крајем 2013. године, Европска комисија је промовисала нови интегрисани програм Европске уније Еразмус+ за период од 2014-2017, а који је у себи објединио седам различитих програма за образовање, омладину и спорт, претходне генерације. Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици је поред седам реализованих Темпус пројеката, наставио са успешним учешћем и у Еразмус+ програму. Од 2015. године универзитет је добио седам Еразмус+ пројеката изградње капацитета у високом образовању, кључне акције 2 овог програма, која је једна од најглавнијих акција и представља наследницу Темпус програма. Универзитет је такође реализовао међунинституционалну сарадњу са великим бројем универзитета у Европској унији са којима је добио 10 пројеката међународне кредитне мобилности који имају за циљ промоцију мобилности студената, академског и административног особља овог универзитета.
Reference
EACEA/EURYDICE: Towards a Mobility Scoreboard: Conditions for learning abroad in Europe, EACEA/EURYDICE, Brussels, 2013.
Education, Audiovisual, Culture Executive Agency: Erasmus+ Guidelines for 2019, EACEA, Brussels, 2018.
European Commission, European Union Directive number: 1288/2013, European Parliament and Council since 11 December 2013, which established Erasmus+ program as programme for education, training, youth and sport, European Commission, Brussels, 2013.
European Commission, Report on progress of development of research and innovation in Western Balkan countries for June 2016 - June 2017 – Serbia, European Commission, Brussels, 2018.
European Commission: Supporting growth and jobs – an agenda for the modernisation of Europe's higher education systems, European Commission, Brussels, 2011.
European Council, European Council recommendation number: 98/561/EC from 24 October 1998 about european cooperation in quality assurance in Higher Education, European Council, Brussels, 1998.
Јандриц, Молнар 2017: Јандрић Маја и Молнар Дејан: Kвалитет запослености и тржиште рада у Србији:колико је Србија далеко од ЕУ?, Фриедрицх Еберт Стифтунг, Београд, 2017.
Лазић, Божовић 2017: Лазић Горан и Божовић Јелена, Реформа високог образовања у Србији-Социјална димензија и критички осврт, Зборник радова „Изазови одрживог развоја-економски и друштвени аспект“, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици-Економски факултет, Kосовска Митровица, 2017.
Лазић 2015: Лазић Горан: Магистарски рад „Kомпаративна студија прогреса реформе високог образовања у земљама Западног Балкана”, Факултет Политичких Наука, Београд, 2015.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Нацрт Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд, 2015.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Закон о високом образовању Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд, 2020.
Национални савет за високо образовање, Закључци Савета од 12. маја 2009. о стратешком оквиру за европску сарадњу у образовању и обукама (ЕТ 2020), Службени лист 2009/Ц 119/02, Београд, 2009.
Национални Савет за високо образовње Републике Србије: Српски Национални оквир квалификација за високо образовање, Национални Савет за високо образовње Републике Србије, Београд, 2010.
Teichler, Ferencz, Wachter 2011: Teichler Urlich, Ferencz Irina, Wachter Bernd: Mapping Mobility in European Higher Education, European Commission, Brussels, 2011.
Филиповић Ожеговић, Дукић, Шкаљац, Банковић, Жувела, Стојановић, Бабић 2015: Филиповић-Ожеговић Марија, Дукић Софија, Шкаљац Милена, Банковић Марко, Жувела Ирена, Стојановић Нина, Бабић Ивана: Учешће Србије у програму Еразмус+, Фонација Темпус, Београд, 2015
Hazelkorn 2015: Hazelkorn Ellen: Ranking and Reshaping of Higher Education-The battle for the word-class excellence, Palgrave Macmillan UK, London, 2015.