DEVELOPMENT OF ERASMUS + PROGRAM AT THE UNIVERSITY OF PRISTINA WITH TEMPORARY HEADQUARTERS IN KOSOVO MITROVICA
Abstract
After closure of Tempus, European Union programme for reform and modernization of Higher Education at the end of 2013, European Commission promoted new integrated European Union programme Erasmus+ for a period from 2017-2021, which encompassed seven various programme for education, youth and sport of previous generation. Aside from seven implemented Tempus projects, University Pristina temporarily settled in Kosovska Mitrovica, continued with succesfull participation in Erasmus+ programme. Since 2015, university gained seven Erasmus+ Key Action 2: Capacity Building in Higher Education projects, which is the most significant action and represents the inheritance of Tempus programme. University also realised inter-institutional cooperation with big number of universities from European Union with whom he gained 10 International Credit Mobility projects aiming at promotion of students, academic and administrative staff mobility of this university.
References
EACEA/EURYDICE: Towards a Mobility Scoreboard: Conditions for learning abroad in Europe, EACEA/EURYDICE, Brussels, 2013.
Education, Audiovisual, Culture Executive Agency: Erasmus+ Guidelines for 2019, EACEA, Brussels, 2018.
European Commission, European Union Directive number: 1288/2013, European Parliament and Council since 11 December 2013, which established Erasmus+ program as programme for education, training, youth and sport, European Commission, Brussels, 2013.
European Commission, Report on progress of development of research and innovation in Western Balkan countries for June 2016 - June 2017 – Serbia, European Commission, Brussels, 2018.
European Commission: Supporting growth and jobs – an agenda for the modernisation of Europe's higher education systems, European Commission, Brussels, 2011.
European Council, European Council recommendation number: 98/561/EC from 24 October 1998 about european cooperation in quality assurance in Higher Education, European Council, Brussels, 1998.
Јандриц, Молнар 2017: Јандрић Маја и Молнар Дејан: Kвалитет запослености и тржиште рада у Србији:колико је Србија далеко од ЕУ?, Фриедрицх Еберт Стифтунг, Београд, 2017.
Лазић, Божовић 2017: Лазић Горан и Божовић Јелена, Реформа високог образовања у Србији-Социјална димензија и критички осврт, Зборник радова „Изазови одрживог развоја-економски и друштвени аспект“, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици-Економски факултет, Kосовска Митровица, 2017.
Лазић 2015: Лазић Горан: Магистарски рад „Kомпаративна студија прогреса реформе високог образовања у земљама Западног Балкана”, Факултет Политичких Наука, Београд, 2015.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Нацрт Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд, 2015.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Закон о високом образовању Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд, 2020.
Национални савет за високо образовање, Закључци Савета од 12. маја 2009. о стратешком оквиру за европску сарадњу у образовању и обукама (ЕТ 2020), Службени лист 2009/Ц 119/02, Београд, 2009.
Национални Савет за високо образовње Републике Србије: Српски Национални оквир квалификација за високо образовање, Национални Савет за високо образовње Републике Србије, Београд, 2010.
Teichler, Ferencz, Wachter 2011: Teichler Urlich, Ferencz Irina, Wachter Bernd: Mapping Mobility in European Higher Education, European Commission, Brussels, 2011.
Филиповић Ожеговић, Дукић, Шкаљац, Банковић, Жувела, Стојановић, Бабић 2015: Филиповић-Ожеговић Марија, Дукић Софија, Шкаљац Милена, Банковић Марко, Жувела Ирена, Стојановић Нина, Бабић Ивана: Учешће Србије у програму Еразмус+, Фонација Темпус, Београд, 2015
Hazelkorn 2015: Hazelkorn Ellen: Ranking and Reshaping of Higher Education-The battle for the word-class excellence, Palgrave Macmillan UK, London, 2015.