ПРЕДСТАВЕ ВЕЛИКОГ КНЕЗА ВУКАНА У ЗАДУЖБИНАМА НЕМАЊИЋА ИЗ XIII ВЕКА

  • Ђорђе Н. ЂЕКИЋ
  • Драгана М. МИЛИЋ
Ključne reči: Вукан Немањић, портрети, фрескопис, XIII век, династија Немањић, владарска идеологија.

Sažetak


Велики кнез Вукан, син великог жупана Стефана Немање, током XIII века у задужбинама Немањића само се спорадично јавља. Његов једини савремени, фрагментарно очувани портрет налазио се на северном зиду куле главног, западног улаза у манастир Студеницу. Претпоставља се да је на северном зиду главног улаза постојала композиција на којој Симеон са своја три сина прилази Богородици и Христу. Постоји могућност да је Вукан као један од ктитора Студенице био приказан у ктиторској композицији. Ктиторство му је омогућио, након окончаног сукоба са Стефаном, на кога је Стефан Немања пренео ктиторска права, други брат Свети Сава који је, градећи идеју о Симеону–Немањи као Јакову, морао да прикаже сложну породицу. Стефан је ктиторство морао да одобри. Од тада Вукан је приказан само са Стефаном у композицијама које илуструју сцене из Житија Светог Симеона и то у Радослављевој припрати, затим Градцу и Сопоћанима. С обзиром да не припада главној лози династије, нема га у представама поворке Немањића.

Reference

Благојевић 1999: Милош Благојевић. „Удеоне кнежевине“. Лексикон српског средњег века. Ур. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 759.
Благојевић 2004а: Милош Благојевић. „Српске удеоне кнежевине“. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1–20.
Благојевић 2004б: Милош Благојевић. „Велики кнез и земаљски кнез“. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 21–50.
Бубало 2011: Ђорђе Бубало. „Титуле Вукана Немањића и традиција дукљанског краљевства“. Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија. Зборник радова. Ур. Бранислав Тодић. Беране; Београд, 79–92.
Бубало 2016: Ђорђе Бубало. Српска земља и поморска у доба владавине Немањића. Прва књига. Београд: Филип Вишњић.
Војводић 1999: Драган Војводић. „Лоза Немањића“, Лексикон српског средњег века. Ур. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 371–373.
Војводић 2016: Драган Војводић. „Студенички гроб светог Симеона Српског: прилози о грађи и запажања о живопису“. Стефан Немања–преподобни Симеон Мироточиви. Зборник радова. II. Ур. Милан Радујко. Београд; Беране, 587–601.
Ђурић 1963: Војислав Ј. Ђурић. Сопоћани. Београд: Српска књижевна задруга и Издавачко предузеће „Просвета“.
Ђурић 1964: Војислав Ј. Ђурић. „Историјске композиције у српском сликарству средњега века и њихове књижевне паралеле“. ЗРВИ, VIII–2, Београд, 69–90.
Ђурић 1969: Војислав Ј. Ђурић. „Портрети на капији Студенице“. Зборник Светозара Радојчића. Ур. Војислав Ј. Ђурић. Београд 1969, 105-111.
Ђурић 2000: Војислав Ј. Ђурић. „Иконографска похвала Светом Симеону Немањи у Студеници“. Стефан Немања. Међународни научни скуп Стефан Немања–Свети Симеон Мироточиви–историја и предање 1996. Ур. Јованка Калић. Београд; Нови Пазар; Београд : САНУ, 267–280.
Живковић 2019: Милош П. Живковић. Најстарије зидно сликарство Богородичина цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку. Докторска дисертација. Београд. Универзитет у Београду: Филозофски факултет.
Јањић 2012: Драгана Јањић. „Писмо Вуканово папи Иноћентију III“. Баштина, 32, Приштина–Лепосавић, 115–127.
Кандић 1982: Оливера Кандић. Манастир Градац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Коматина 2016: Ивана Коматина. „Велико краљевство од прва: Крунисање Стефана Немањића и „традиција дукљанског краљевства“. ИЧ, 65, Београд, 15–34.
Маринковић 2009: Чедомила Маринковић. „Ктитор са црквом као ликовна представа ктиторског права“. Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора. Зборник радова. Ур. Сима Ћирковић. Коста Чавошки. Београд, 321–335.
Марјановић Душанић 1997: Смиља Марјановић Душанић. Владарска идеологија Немањића. Београд: Clio, Српска књижевна задруга и Свети архијерејски синод СПЦ.
Марковић 1925: Василије Марковић. „Ктитори, њихове дужности и права“. Прилози за КЈИФ, 5, Београд, 100–124.
Mertens 1847: Franz Mertens. „Etwas über Serbien“. Berliner Kalendar für 1847, Berlin, 161–194.
Милановић 2018: Весна Д. Милановић. Програм зидног сикарста у припратама српских цркава у XIII веку. Докоторска дисертација. Београд. Универзитет у Београду: Филозофски факултет.
Миљковић 2002: Бојан Миљковић. „Сликарство западног улаза у манастир Студеницу из 1208/9. године“. Трећа југословенска конференција византолога. Ур. Љубомир Максимовић. Нинослава Радошевић. Ема Радуловић. Београд; Крушевац, 183–188.
Мишић 1997: Синиша Мишић. „Земља у држави Немањића“. Годишњак за друштвену историју, 4, 2–3, Београд, 133–146.
Мишић 2011: Синиша Мишић. „Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића“. Стефан Немања и Топлица. Ур. Драгиша Бојовић. Ниш: Центар за црквене студије, 19–25.
Павловић 2016: Драгана Павловић. „Тематски програми српског монументалног сликарства“. Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Ур. Драган Војводић. Даница Поповић. Београд, 249–260.
Петковић 1924: Владимир Р. Петковић. Манастир Студеница, Београд.
Пириватрић 2015: Срђан Пириватрић, Хронологија и историјски контекст подизања манастира Студенице. Прилог истраживању проблема, Зограф 39, 47–56.
Поповић 1992: Даница Поповић. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета.
Радојчић 1996: Светозар Радојчић. Портрети српских владара у средњем веку. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Руварац 1888: Иларион Руварац. „Вукан, најстарији син Стефана Немање и Вукановићи“. Годишњица Николе Чупића, 10, Београд, 1–9.
Ружичић 1961–62: Г. Ружичић. „Три старе српске повеље“. Зборник Матице српске за филозофију и лингвистику. IV–V, Нови Сад, 291–299.
Станојевић 1933: Станоје Станојевић. „Хронологија борбе између Стевана и Вукана“. Глас СКА, 153, Београд, 91–101.
Суботић–Миљковић и др. 2015: Гојко Суботић–Бојан Миљковић–Ирена Шпадијер–Ида Тот. Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Први том. XII–XIII век. Београд: Византолошки институт САНУ:
Тодић 1997: Бранислав Тодић. „Ктиторска композиција y наосу Богородичине цркве y Студеници“. Саопштења, 29, Београд, 35–45.
Тодић 2006/07: Бранислав Тодић. „Сопоћани и Градац, Узајамност фунерарних програма две цркве“. Зограф, 31, Београд, 59–77.
Томовић 1997: Гордана Томовић. „Натпис на цркви Светог Луке у Котору“. Црква Светог Луке кроз вјекове. Ур. Војислав Кораћ. Котор, 23–31.
Томовић 1974: Гордана Томовић. Морфологија ћириличких натписа на Балкану. Београд: Историјски институт.
Троицки 1935: Сергије Троицки. „Ктиторско право у Византији и немањићкој Србији“, Глас СКА, CLXVIII, Београд, 81–132.
Ћирковић 1981: Сима Ћирковић. „Унутрашње и спољне кризе у време Немањиних наследника“. Историја српског народа. Прва књига. Ур. Сима Ћирковић. Београд: Српска књижевна задруга, 263–272.
Ћирковић–Кораћ и др. 1986: Сима Ћирковић. Војислав Кораћ. Гордана Бабић. Студеница. Београд: Југословенска ревија.
Чанак Медић– Тодић 2013: Милка Чанак Медић–Бранислав Тодић. Стари Рас са Сопоћанима. Нови Сад: ИП Платонеум.
Шакота 1969: Мирјана Шакота. „Новооткривени натпис из Студенице“. Саопштења, 8, Београд, 87–91.
Objavljeno
2020/11/16
Rubrika
Članci