PERFORMANCES OF THE GRAND PRINCE VUKAN IN THE ENDOWMENTS OF NEMANJIĆ FROM THE XIII CENTURY
Abstract
The portrait of grand knez Vukan, the only modern and fragmentarily preserved one, was located on the north wall of the tower of the main entrance to the Studenica monastery. It is assumed that there was a composition on the north wall of the main entrance in which Simeon with his three sons approaches the Mother of God and Christ. There is a possibility that Vukan, as one of the ktetors of Studenica, was shown in the ktetor's composition. Since then, Vukan has been shown only with Stefan in compositions that illustrate scenes from the Life of Saint Simeon, in Radoslav's narthex and monasteries Gradac and Sopoćani.
Due to the usurpation of Stefan`s supremacy, Vukan became a sinner who broke his father's vow to live in harmony with his brother. However, after the end of the civil war, the brothers reconciled: Vukan repented for everything that he had done, and Stefan forgave him everything. The peace between them was established by Sava's arrival with the relics of Saint Simeon. Saint Sava arranged the reconciliation of the brothers, and he laid the ideal of brotherly love and harmony in the basis of the ruling ideology of Nemanjić`s dynasty. He wanted to emphasize this through paintings, fitting the portraits of his brothers into the iconographic program of the frescoes of the Studenica monastery, and he introduced their names in the founder's inscription. After the frescoes created in 1208/9. Vukan was painted where it made sense, as someone who, in agreement with his brother Stefan, transfers theirs father's relics. Since he does not belong to the main lineage of the dynasty, his portrait wasn`t painted in the family compositions of Nemanjićs in the 13th century.
References
Благојевић 2004а: Милош Благојевић. „Српске удеоне кнежевине“. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1–20.
Благојевић 2004б: Милош Благојевић. „Велики кнез и земаљски кнез“. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 21–50.
Бубало 2011: Ђорђе Бубало. „Титуле Вукана Немањића и традиција дукљанског краљевства“. Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија. Зборник радова. Ур. Бранислав Тодић. Беране; Београд, 79–92.
Бубало 2016: Ђорђе Бубало. Српска земља и поморска у доба владавине Немањића. Прва књига. Београд: Филип Вишњић.
Војводић 1999: Драган Војводић. „Лоза Немањића“, Лексикон српског средњег века. Ур. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 371–373.
Војводић 2016: Драган Војводић. „Студенички гроб светог Симеона Српског: прилози о грађи и запажања о живопису“. Стефан Немања–преподобни Симеон Мироточиви. Зборник радова. II. Ур. Милан Радујко. Београд; Беране, 587–601.
Ђурић 1963: Војислав Ј. Ђурић. Сопоћани. Београд: Српска књижевна задруга и Издавачко предузеће „Просвета“.
Ђурић 1964: Војислав Ј. Ђурић. „Историјске композиције у српском сликарству средњега века и њихове књижевне паралеле“. ЗРВИ, VIII–2, Београд, 69–90.
Ђурић 1969: Војислав Ј. Ђурић. „Портрети на капији Студенице“. Зборник Светозара Радојчића. Ур. Војислав Ј. Ђурић. Београд 1969, 105-111.
Ђурић 2000: Војислав Ј. Ђурић. „Иконографска похвала Светом Симеону Немањи у Студеници“. Стефан Немања. Међународни научни скуп Стефан Немања–Свети Симеон Мироточиви–историја и предање 1996. Ур. Јованка Калић. Београд; Нови Пазар; Београд : САНУ, 267–280.
Живковић 2019: Милош П. Живковић. Најстарије зидно сликарство Богородичина цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку. Докторска дисертација. Београд. Универзитет у Београду: Филозофски факултет.
Јањић 2012: Драгана Јањић. „Писмо Вуканово папи Иноћентију III“. Баштина, 32, Приштина–Лепосавић, 115–127.
Кандић 1982: Оливера Кандић. Манастир Градац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Коматина 2016: Ивана Коматина. „Велико краљевство од прва: Крунисање Стефана Немањића и „традиција дукљанског краљевства“. ИЧ, 65, Београд, 15–34.
Маринковић 2009: Чедомила Маринковић. „Ктитор са црквом као ликовна представа ктиторског права“. Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора. Зборник радова. Ур. Сима Ћирковић. Коста Чавошки. Београд, 321–335.
Марјановић Душанић 1997: Смиља Марјановић Душанић. Владарска идеологија Немањића. Београд: Clio, Српска књижевна задруга и Свети архијерејски синод СПЦ.
Марковић 1925: Василије Марковић. „Ктитори, њихове дужности и права“. Прилози за КЈИФ, 5, Београд, 100–124.
Mertens 1847: Franz Mertens. „Etwas über Serbien“. Berliner Kalendar für 1847, Berlin, 161–194.
Милановић 2018: Весна Д. Милановић. Програм зидног сикарста у припратама српских цркава у XIII веку. Докоторска дисертација. Београд. Универзитет у Београду: Филозофски факултет.
Миљковић 2002: Бојан Миљковић. „Сликарство западног улаза у манастир Студеницу из 1208/9. године“. Трећа југословенска конференција византолога. Ур. Љубомир Максимовић. Нинослава Радошевић. Ема Радуловић. Београд; Крушевац, 183–188.
Мишић 1997: Синиша Мишић. „Земља у држави Немањића“. Годишњак за друштвену историју, 4, 2–3, Београд, 133–146.
Мишић 2011: Синиша Мишић. „Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића“. Стефан Немања и Топлица. Ур. Драгиша Бојовић. Ниш: Центар за црквене студије, 19–25.
Павловић 2016: Драгана Павловић. „Тематски програми српског монументалног сликарства“. Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Ур. Драган Војводић. Даница Поповић. Београд, 249–260.
Петковић 1924: Владимир Р. Петковић. Манастир Студеница, Београд.
Пириватрић 2015: Срђан Пириватрић, Хронологија и историјски контекст подизања манастира Студенице. Прилог истраживању проблема, Зограф 39, 47–56.
Поповић 1992: Даница Поповић. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета.
Радојчић 1996: Светозар Радојчић. Портрети српских владара у средњем веку. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Руварац 1888: Иларион Руварац. „Вукан, најстарији син Стефана Немање и Вукановићи“. Годишњица Николе Чупића, 10, Београд, 1–9.
Ружичић 1961–62: Г. Ружичић. „Три старе српске повеље“. Зборник Матице српске за филозофију и лингвистику. IV–V, Нови Сад, 291–299.
Станојевић 1933: Станоје Станојевић. „Хронологија борбе између Стевана и Вукана“. Глас СКА, 153, Београд, 91–101.
Суботић–Миљковић и др. 2015: Гојко Суботић–Бојан Миљковић–Ирена Шпадијер–Ида Тот. Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Први том. XII–XIII век. Београд: Византолошки институт САНУ:
Тодић 1997: Бранислав Тодић. „Ктиторска композиција y наосу Богородичине цркве y Студеници“. Саопштења, 29, Београд, 35–45.
Тодић 2006/07: Бранислав Тодић. „Сопоћани и Градац, Узајамност фунерарних програма две цркве“. Зограф, 31, Београд, 59–77.
Томовић 1997: Гордана Томовић. „Натпис на цркви Светог Луке у Котору“. Црква Светог Луке кроз вјекове. Ур. Војислав Кораћ. Котор, 23–31.
Томовић 1974: Гордана Томовић. Морфологија ћириличких натписа на Балкану. Београд: Историјски институт.
Троицки 1935: Сергије Троицки. „Ктиторско право у Византији и немањићкој Србији“, Глас СКА, CLXVIII, Београд, 81–132.
Ћирковић 1981: Сима Ћирковић. „Унутрашње и спољне кризе у време Немањиних наследника“. Историја српског народа. Прва књига. Ур. Сима Ћирковић. Београд: Српска књижевна задруга, 263–272.
Ћирковић–Кораћ и др. 1986: Сима Ћирковић. Војислав Кораћ. Гордана Бабић. Студеница. Београд: Југословенска ревија.
Чанак Медић– Тодић 2013: Милка Чанак Медић–Бранислав Тодић. Стари Рас са Сопоћанима. Нови Сад: ИП Платонеум.
Шакота 1969: Мирјана Шакота. „Новооткривени натпис из Студенице“. Саопштења, 8, Београд, 87–91.