БИТКА КОД ПАНТИНА 1168. ГОДИНЕ И ЈЕДИНСТВО СРПСКЕ ДРЖАВЕ
Ključne reči:
Стефан Немања, Битка код Пантина, Манојло Комнин, Србија, Византија, јединство државе
Sažetak
Стефан Немања је постао законити велики жупан након битке код Пантина 1168. године. У тој бици Немања је поразио војску своје протеране браће Тихомира, Мирослава и Страцимира, помогнуту византијском војском под командом Теодора Падијата и најамницима Турцима, Фругима (Францима) и другим народима. Учешће византијске војске на страни браће изазива недоумицу јер је Немања неку годину раније од цара Манојла Комнина добио дарове, међу којима територију жупе Дубочице, као и достојанство „царског сана“. У раду се расправља о разлозима за промену византијске политике, која подржавањем браће настоје да очува подељеност српске државе, док се, насупрот томе, Немања у бици борио за јединство српске државе и самодржавност.
Reference
Извори
Даничић 1865: Ђура Даничић, Живот светога Симеуна и светога Саве. Биоград: Државна штампарија.
Доментијан 1988: Доментијан. Живот светога Саве и светог Симеона. Прир. Радмила Маринковић, превод Лазар Мирковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Живковић 2009: Gesta Regum Sclavorum, том II. коментар Тибор Живковић. Београд: Историјски институт, Манастир Острог.
Зборник 2011: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. 1: 1186 – 1321. прир. Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик. Београд: Историјски институт.
Кунчер 2009: Gesta Regum Sclavorum, том I: критичко издање и превод. прир. и прев. Драгана Кунчер, Београд: Историјски институт, Манастир Острог.
Орбин: 2006: Мавро Орбин, Краљевство Словена, Зрењанин: Sezam Book.
Острогорски и Баришић 1971: Византијски извори за историју народа Југославије, том IV. ур. Георгије Острогорски и Фрањо Баришић. Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Првовенчани 2017: Стефан Првовенчани. Сабрана дела. предговор, превод и коментари Љиљана Јухас Георгиевска, издање на српскословенском Томислав Јовановић. Београд – Краљево: Српска књижевна задруга, Народна библиотека Стефан Првовенчани.
Рајић 1823: Ј. Рајић, Историа разныхъ славенскихъ народовъ, наипаче Болгаровъ, Хорватовъ и Сербовъ, часть вторая. въ Будиномъ градѣ: Тѵпографїя Кралевскаго унївреситета Унгарскаго.
Светостефанска хрисовуља 1890: „Светостефанска хрисовуља“. Споменик IV. Београд: СКА, 1–29.
Browning 1961: Robert Browning. „A New Source in Byzantine-Hungarian Relations in the Twelfth Century“. Balkan Studies, nr. 2/2, 173–214.
Kinnamos 1836: Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis, lib. V. rec. Augustus Meineke. Bonnae: Impensis Ed. Weberi.
Choniata 1835: Nicetae Choniatae Historia. ex recensione Immanuelis Bekkeri. Bonnae: Impensis Ed. Weberi.
Литература
Благојевић 1999/2000: М. Благојевић. „О спорним митрополијама Цариградске и Српске патријаршије, Зборник радова Византолошког института, бр. 38, 359–372.
Благојевић 1983: Милош Благојевић. Преглед историјске географије средњовековне Србије. Зборник Историјског музеја Србије, бр. 20, 45–126.
Благојевић 2011: Милош Благојевић. Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић 2004: Милош Благојевић. „Српске удеоне кнежевине“. у: Милош Благојевић. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1–20.
Диби 1989: Жорж Диби. Време катедрала. прев. З. Стојановић, Београд: Нолит.
Ђекић 2018: Ђорђе Ђекић. „Идеја Свете Тројице – „три светила Богом изабрана“ у делу Доментијана“. Баштина, св. 45, 277–290.
Ђурић 1987: Војислав Ј. Ђурић. „Посвета Немањиних задужбина и владарска идеологија“. Богословље, XXXI–1, 13–26.
Задужбине Косова 1987: Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа. Призрен – Београд: Епархија Рашко-призренска, Богословски факултет.
Историја народа Југославије 1953: Историја народа Југославије, прва књига (до почетка XVI века). Београд: Просвета.
Историја Црне Горе 1977: Историја Црне Горе, књига прва: од најстаријих времена до краја XII вијека. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Јиречек 1990: Константин Јиречек. Историја Срба. Прва књига: до 1537. године (политичка историја). Београд: Змај.
Калић 2006а: Јованка Калић. „Жупан Белош“. У: Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век. Београд: Историјски институт, 623–642.
Калић 2006б: Јовака Калић. „Србија у доба кнеза Страцимира“. у: Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век. Београд: Историјски институт, 197–206.
Калић 1970: Јованка Калић. „Српско–византијски сукоб 1168. године“. Зборник Филозофског факултета, бр. 11, св. 1, 193–204.
Калић 2000: Јованка Калић. „Стефан Немања у модерној историографији“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 5–19.
Лексикон 1999: „Граница“. у: Лексикон српског средњег века. прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 129–131.
Максимовић 1985: Љубомир Максимовић. „Зигос на српско–византијској граници“. Зборник Филозофског факултета. књ. 15, св. 1, 73–89.
Максимовић 2000: Љубомир Максимовић. „Србија и методи управљања царством у XII веку“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 55–64.
Пириватрић 2011: Срђан Пириватрић. „Манојло I Комнин, `царски сан` и `самодржци области српског престола`“. Зборник радова Византолошког института, бр. 48, 89–118.
Тријић 2011: Владан Тријић. „Однос првих Немањића према светом Георгију у светлу документарних и наративних извора“. у: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија. Беране – Београд: Епархија Будимљанско–никшићка, Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности, Полимски музеј Беране, Православни Богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, 69–78.
Трифуновић 1985: Ђорђе Трифуновић, „Дар Светога Духа и словенски језици – поводом 1100-годишњице Ћирила и Методија“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXXIII–3, 545–550.
Трифуновић 1972: Ђорђе Трифуновић. „Доментијан песник светлости“. у: Ј. Христић, Српска књижевност у књижевној критици. Стара књижевност.Београд: Нолит, 349–372.
Ћирковић 20003: Историја српског народа. Прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). ур. С. Ћирковић. Београд 2000: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 2006: Сима Ћирковић: „Коментари“. Мавро Орбин. Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam Book.
Ферјанчић 2000, Божидар Ферјанчић. „Стефан Немања у византијској политици друге половине XII века“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 31–45.
Чанак Медић 2000: Милка Чанак-Медић, „Двојне куле на прочељу цркава Немањиног доба“. у: Стефан Немања – Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 181–197.
Đorđević 1999/2000: Ivan Đorđević. „On the Scene of the Descent of the Holy Spirit on the Apostles et Đurđevi Stupovi at Ras“, Зборник радова Византолошког института, бр. 38, 239–255.
Даничић 1865: Ђура Даничић, Живот светога Симеуна и светога Саве. Биоград: Државна штампарија.
Доментијан 1988: Доментијан. Живот светога Саве и светог Симеона. Прир. Радмила Маринковић, превод Лазар Мирковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Живковић 2009: Gesta Regum Sclavorum, том II. коментар Тибор Живковић. Београд: Историјски институт, Манастир Острог.
Зборник 2011: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. 1: 1186 – 1321. прир. Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик. Београд: Историјски институт.
Кунчер 2009: Gesta Regum Sclavorum, том I: критичко издање и превод. прир. и прев. Драгана Кунчер, Београд: Историјски институт, Манастир Острог.
Орбин: 2006: Мавро Орбин, Краљевство Словена, Зрењанин: Sezam Book.
Острогорски и Баришић 1971: Византијски извори за историју народа Југославије, том IV. ур. Георгије Острогорски и Фрањо Баришић. Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Првовенчани 2017: Стефан Првовенчани. Сабрана дела. предговор, превод и коментари Љиљана Јухас Георгиевска, издање на српскословенском Томислав Јовановић. Београд – Краљево: Српска књижевна задруга, Народна библиотека Стефан Првовенчани.
Рајић 1823: Ј. Рајић, Историа разныхъ славенскихъ народовъ, наипаче Болгаровъ, Хорватовъ и Сербовъ, часть вторая. въ Будиномъ градѣ: Тѵпографїя Кралевскаго унївреситета Унгарскаго.
Светостефанска хрисовуља 1890: „Светостефанска хрисовуља“. Споменик IV. Београд: СКА, 1–29.
Browning 1961: Robert Browning. „A New Source in Byzantine-Hungarian Relations in the Twelfth Century“. Balkan Studies, nr. 2/2, 173–214.
Kinnamos 1836: Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis, lib. V. rec. Augustus Meineke. Bonnae: Impensis Ed. Weberi.
Choniata 1835: Nicetae Choniatae Historia. ex recensione Immanuelis Bekkeri. Bonnae: Impensis Ed. Weberi.
Литература
Благојевић 1999/2000: М. Благојевић. „О спорним митрополијама Цариградске и Српске патријаршије, Зборник радова Византолошког института, бр. 38, 359–372.
Благојевић 1983: Милош Благојевић. Преглед историјске географије средњовековне Србије. Зборник Историјског музеја Србије, бр. 20, 45–126.
Благојевић 2011: Милош Благојевић. Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић 2004: Милош Благојевић. „Српске удеоне кнежевине“. у: Милош Благојевић. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1–20.
Диби 1989: Жорж Диби. Време катедрала. прев. З. Стојановић, Београд: Нолит.
Ђекић 2018: Ђорђе Ђекић. „Идеја Свете Тројице – „три светила Богом изабрана“ у делу Доментијана“. Баштина, св. 45, 277–290.
Ђурић 1987: Војислав Ј. Ђурић. „Посвета Немањиних задужбина и владарска идеологија“. Богословље, XXXI–1, 13–26.
Задужбине Косова 1987: Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа. Призрен – Београд: Епархија Рашко-призренска, Богословски факултет.
Историја народа Југославије 1953: Историја народа Југославије, прва књига (до почетка XVI века). Београд: Просвета.
Историја Црне Горе 1977: Историја Црне Горе, књига прва: од најстаријих времена до краја XII вијека. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Јиречек 1990: Константин Јиречек. Историја Срба. Прва књига: до 1537. године (политичка историја). Београд: Змај.
Калић 2006а: Јованка Калић. „Жупан Белош“. У: Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век. Београд: Историјски институт, 623–642.
Калић 2006б: Јовака Калић. „Србија у доба кнеза Страцимира“. у: Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век. Београд: Историјски институт, 197–206.
Калић 1970: Јованка Калић. „Српско–византијски сукоб 1168. године“. Зборник Филозофског факултета, бр. 11, св. 1, 193–204.
Калић 2000: Јованка Калић. „Стефан Немања у модерној историографији“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 5–19.
Лексикон 1999: „Граница“. у: Лексикон српског средњег века. прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 129–131.
Максимовић 1985: Љубомир Максимовић. „Зигос на српско–византијској граници“. Зборник Филозофског факултета. књ. 15, св. 1, 73–89.
Максимовић 2000: Љубомир Максимовић. „Србија и методи управљања царством у XII веку“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 55–64.
Пириватрић 2011: Срђан Пириватрић. „Манојло I Комнин, `царски сан` и `самодржци области српског престола`“. Зборник радова Византолошког института, бр. 48, 89–118.
Тријић 2011: Владан Тријић. „Однос првих Немањића према светом Георгију у светлу документарних и наративних извора“. у: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија. Беране – Београд: Епархија Будимљанско–никшићка, Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности, Полимски музеј Беране, Православни Богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, 69–78.
Трифуновић 1985: Ђорђе Трифуновић, „Дар Светога Духа и словенски језици – поводом 1100-годишњице Ћирила и Методија“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXXIII–3, 545–550.
Трифуновић 1972: Ђорђе Трифуновић. „Доментијан песник светлости“. у: Ј. Христић, Српска књижевност у књижевној критици. Стара књижевност.Београд: Нолит, 349–372.
Ћирковић 20003: Историја српског народа. Прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). ур. С. Ћирковић. Београд 2000: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 2006: Сима Ћирковић: „Коментари“. Мавро Орбин. Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam Book.
Ферјанчић 2000, Божидар Ферјанчић. „Стефан Немања у византијској политици друге половине XII века“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 31–45.
Чанак Медић 2000: Милка Чанак-Медић, „Двојне куле на прочељу цркава Немањиног доба“. у: Стефан Немања – Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 181–197.
Đorđević 1999/2000: Ivan Đorđević. „On the Scene of the Descent of the Holy Spirit on the Apostles et Đurđevi Stupovi at Ras“, Зборник радова Византолошког института, бр. 38, 239–255.