THE BATTLE AT PANTINO IN 1168 AND THE UNITY OF THE SERBIAN STATE
Abstract
The battle near the village of Pantino represents a turning point in the development of the Serbian medieval state. It cannot be stated with certainty when it took place, although it is asserted with great probability it happened in 1168. In this battle Stefan Nemanja defeated his brothers assisted with Byzantine’s army, soldiers of fortune Turks, Frugus (Franks) and other peoples and finally ascended the throne of the great prefect of Serbia. The battle near Pantino is important due to the fact that it, directly or indirectly, found the place with great Byzantine’s writers such as Joannes Kinamos and Niketas Choniates and with Nemanja’s hagiography writers Stefan the First Crowned ad Domentian. Besides the above mentioned, data of this battle are fragmentized and modest and they do not give the opportunity to describe it more thoroughly.
It was noticed a long time ago the battle represented a turning point for further development of Serbian medieval state, not only in political, military and organizational way but in symbolic as well. After the battle in which Stefan Nemanja defeated his brothers, the situation in Serbia became more clearer and calmer. The changes on the throne stopped happening, which after Uroš II had been so frequent. In this battle Stefan Nemanja, from the favorite of the basileus Manuel, who had just given him the area of Dubočica, and the title of „tsar’s dream“, became his opponent. Nemanja is appearing in it as the fighter for the state unity, contrary to his brothers whom supported by Byzantine, are struggling for sharing parts division and preservation of the previous state in which basileos had decisively influenced the great prefect choice. By his victory he achieved that the state became unique, and he came to power against the will of the basileus Manuel. The victory in the battle near Pantino reflected on the fundraising activity of Stefan Nemanja. Symbolic of the built monasteries of St. George in Ras and Studenica speaks on military victory over the enemies and on the established state unity.
References
Даничић 1865: Ђура Даничић, Живот светога Симеуна и светога Саве. Биоград: Државна штампарија.
Доментијан 1988: Доментијан. Живот светога Саве и светог Симеона. Прир. Радмила Маринковић, превод Лазар Мирковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Живковић 2009: Gesta Regum Sclavorum, том II. коментар Тибор Живковић. Београд: Историјски институт, Манастир Острог.
Зборник 2011: Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. 1: 1186 – 1321. прир. Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик. Београд: Историјски институт.
Кунчер 2009: Gesta Regum Sclavorum, том I: критичко издање и превод. прир. и прев. Драгана Кунчер, Београд: Историјски институт, Манастир Острог.
Орбин: 2006: Мавро Орбин, Краљевство Словена, Зрењанин: Sezam Book.
Острогорски и Баришић 1971: Византијски извори за историју народа Југославије, том IV. ур. Георгије Острогорски и Фрањо Баришић. Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Првовенчани 2017: Стефан Првовенчани. Сабрана дела. предговор, превод и коментари Љиљана Јухас Георгиевска, издање на српскословенском Томислав Јовановић. Београд – Краљево: Српска књижевна задруга, Народна библиотека Стефан Првовенчани.
Рајић 1823: Ј. Рајић, Историа разныхъ славенскихъ народовъ, наипаче Болгаровъ, Хорватовъ и Сербовъ, часть вторая. въ Будиномъ градѣ: Тѵпографїя Кралевскаго унївреситета Унгарскаго.
Светостефанска хрисовуља 1890: „Светостефанска хрисовуља“. Споменик IV. Београд: СКА, 1–29.
Browning 1961: Robert Browning. „A New Source in Byzantine-Hungarian Relations in the Twelfth Century“. Balkan Studies, nr. 2/2, 173–214.
Kinnamos 1836: Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis, lib. V. rec. Augustus Meineke. Bonnae: Impensis Ed. Weberi.
Choniata 1835: Nicetae Choniatae Historia. ex recensione Immanuelis Bekkeri. Bonnae: Impensis Ed. Weberi.
Литература
Благојевић 1999/2000: М. Благојевић. „О спорним митрополијама Цариградске и Српске патријаршије, Зборник радова Византолошког института, бр. 38, 359–372.
Благојевић 1983: Милош Благојевић. Преглед историјске географије средњовековне Србије. Зборник Историјског музеја Србије, бр. 20, 45–126.
Благојевић 2011: Милош Благојевић. Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић 2004: Милош Благојевић. „Српске удеоне кнежевине“. у: Милош Благојевић. Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1–20.
Диби 1989: Жорж Диби. Време катедрала. прев. З. Стојановић, Београд: Нолит.
Ђекић 2018: Ђорђе Ђекић. „Идеја Свете Тројице – „три светила Богом изабрана“ у делу Доментијана“. Баштина, св. 45, 277–290.
Ђурић 1987: Војислав Ј. Ђурић. „Посвета Немањиних задужбина и владарска идеологија“. Богословље, XXXI–1, 13–26.
Задужбине Косова 1987: Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа. Призрен – Београд: Епархија Рашко-призренска, Богословски факултет.
Историја народа Југославије 1953: Историја народа Југославије, прва књига (до почетка XVI века). Београд: Просвета.
Историја Црне Горе 1977: Историја Црне Горе, књига прва: од најстаријих времена до краја XII вијека. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Јиречек 1990: Константин Јиречек. Историја Срба. Прва књига: до 1537. године (политичка историја). Београд: Змај.
Калић 2006а: Јованка Калић. „Жупан Белош“. У: Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век. Београд: Историјски институт, 623–642.
Калић 2006б: Јовака Калић. „Србија у доба кнеза Страцимира“. у: Јованка Калић, Европа и Срби, средњи век. Београд: Историјски институт, 197–206.
Калић 1970: Јованка Калић. „Српско–византијски сукоб 1168. године“. Зборник Филозофског факултета, бр. 11, св. 1, 193–204.
Калић 2000: Јованка Калић. „Стефан Немања у модерној историографији“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 5–19.
Лексикон 1999: „Граница“. у: Лексикон српског средњег века. прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 129–131.
Максимовић 1985: Љубомир Максимовић. „Зигос на српско–византијској граници“. Зборник Филозофског факултета. књ. 15, св. 1, 73–89.
Максимовић 2000: Љубомир Максимовић. „Србија и методи управљања царством у XII веку“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 55–64.
Пириватрић 2011: Срђан Пириватрић. „Манојло I Комнин, `царски сан` и `самодржци области српског престола`“. Зборник радова Византолошког института, бр. 48, 89–118.
Тријић 2011: Владан Тријић. „Однос првих Немањића према светом Георгију у светлу документарних и наративних извора“. у: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија. Беране – Београд: Епархија Будимљанско–никшићка, Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности, Полимски музеј Беране, Православни Богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, 69–78.
Трифуновић 1985: Ђорђе Трифуновић, „Дар Светога Духа и словенски језици – поводом 1100-годишњице Ћирила и Методија“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXXIII–3, 545–550.
Трифуновић 1972: Ђорђе Трифуновић. „Доментијан песник светлости“. у: Ј. Христић, Српска књижевност у књижевној критици. Стара књижевност.Београд: Нолит, 349–372.
Ћирковић 20003: Историја српског народа. Прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). ур. С. Ћирковић. Београд 2000: Српска књижевна задруга.
Ћирковић 2006: Сима Ћирковић: „Коментари“. Мавро Орбин. Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam Book.
Ферјанчић 2000, Божидар Ферјанчић. „Стефан Немања у византијској политици друге половине XII века“. у: Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 31–45.
Чанак Медић 2000: Милка Чанак-Медић, „Двојне куле на прочељу цркава Немањиног доба“. у: Стефан Немања – Симеон Мироточиви, историја и предање. ур. Јованка Калић. Београд: Српска академија наука и уметности, 181–197.
Đorđević 1999/2000: Ivan Đorđević. „On the Scene of the Descent of the Holy Spirit on the Apostles et Đurđevi Stupovi at Ras“, Зборник радова Византолошког института, бр. 38, 239–255.