РЕАФИРМАЦИЈА МЕТОДА И ДУХА КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ

(ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАНА ДЕРЕТИЋА)

  • Ана М. Мумовић
Ključne reči: Јован Деретић, историја српске књижевности, епика, поетика, народна књижевност, стара књижевност, идентитет, критика, култура

Sažetak


Рад разматра пет монографија Јована Деретића или, како их именује аутор, „пратеће књиге“ своје Историје српске књижевности: Загонетка Марка Краљевића – о природи историчности у српској народној епици, Пут српске књижевности – идентитет, границе, тежње, Поетика српске књижевности, Српска народна епика и Етиде из старе српске књижевности.

Књиге анализирамо као прилог тумачењу капиталне историје књижевности у српској науци у мери у којој су битан доказ Деретићеве велике синтезе и афирмације функције књижевне критике у српској култури.

Reference

ИЗВОРИ:

Деретић 1996: Јован Деретић. Пут српске књижевности, идентитет, границе, тежње.Београд: СКЗ.
Деретић 2000: Јован Деретић. Српска народна епика. Београд: „Филип Вишњић“.
Деретић 2016: Јован Деретић. Загонетка Марка Краљевића. Зрењанин: Sezam Book.
Деретић 2016а: Јован Деретић. Поетика српске књижевности. Зрењанин: Sezam Book.
Деретић 2016б: Јован Деретић, Етиде из старе српске књижевности. Зрењанин: Sezam Book.

ЛИТЕРАТУРА:

Velek–Voren 1991: Rene Velek – Ostin Vorek. Teorija književnosti. Prev. Aleksandar Spasić i Slobodan Đorđević. Nolit: Beograd.
Даутовић 2002: Сава Даутовић.„Отето од смрти“. НИН, 07.11. 2002.
Делић 1997. Јован Делић. „Књига о природи и статусу српске књижевности“. Летопис матице српске. год. 173, књ. 459. св. 6, 953–961.
Деретић 1983: Јован Деретић. Историја српске књижевности. Београд: Нолит.
Деретић 1987: Јован Деретић. Кратка историја српске књижевности. Београд:БИГЗ.
Eliot 2017: T. S. Eliot. Tradicija i individualni talenat. Prev. Milica Mihailović. Beograd: Službeni glasnik
Јелушић 2014: Синиша Јелушић. „Трагање за основним начелом: прилог Јована Деретића тумачењу старе српске књижевности“. Становиште савремености и историјска прошлост. Зборник радова. Ур. Мило Ломпар, Зорица Несторовић. Београд: Филолошки факултет, Ниш: Филозофски факултет.
Ломпар 2002: Мило Ломпар: „Дух трајања“. НИН, 21. 3. 2002.
Максимовић 2000: Горан Максимовић. „Умјетнички простор старе српске књижевности“. Свеске. год. 10. бр. 54–55, 133–135.
Николић 2019: Ненад Николић. Идентитет српске књижевности: прича о књижевноисторијској идеји. Београд: СКЗ.
Павловић 1971: Драгољуб Павловић. Старија југословенска књижевност. Београд: Научна књига.
Палавестра 1991: Предраг Палавестра. Књижевност – критика идеологије. Београд: СКЗ.
Палавестра 2007: Предраг Палавестра, Историја српске књижевне критике. Нови Сад: Матица српска.
Пешикан Љуштановић 1995: Љиљана Пешикан Љуштановић. „Историчност као основно питање поетике усмене епике“.Књижевна историја.Св.95–97. Београд: Институт за књижевност и уметност, 428–434.
Самарџија 2000: Снежана Самарџија. „Трагом историје у српским 'јуначким песмама'“ Јован Деретић. Српска народна епика. Београд: „Филип Вишњић“,353–369.
Скерлић 1958: Јована Скерлић. „Догматска и импресионистичка критика“.Зоран Мишић. Антологија српске књижевне критике. Београд: Нолит, 115–128.
Objavljeno
2021/04/13
Rubrika
Članci