REAFFIRMATION OF THE METHODS AND SPIRIT OF LITERARY CRITICISM
(CONTRIBUTION TO THE INTERPRETATION OF THE HISTORY OF SERBIAN LITERATURE BY JOVAN DERETIĆ)
Abstract
The paper discusses five monographs by Jovan Deretić, which the author considers "accompanying books" of his History of Serbian Literature. These are: Marko Kraljević's riddle - about the nature of historicity in Serbian folk epics, The path of Serbian literature - identity, borders, aspirations, Poetics of Serbian literature, Serbian folk epics and Etudes from old Serbian literature.
In this paper, we analyze them as a contribution to the interpretation of the History of Serbian Literature, the most comprehensive history of literature in Serbian science to the extent that they are important as proof of Deretić's great synthesis and consideration of the function of literary criticism in Serbian culture. An important definition of the "accompanying books" is provided by the author in their prefaces and notes. It is summarized in the theoretical and applied level in the process of considering important issues of Serbian literary history: periodization and classification of literature, poetic or historical determinants and the significance of particular epochs, writers, or genres.
A review of the critical evaluation of Serbian literature and historical and cultural heritage in the accompanying books shows that Deretić pragmatized his scientific thought and reaffirmed literary criticism, directing it "for the benefit of the people." This means that he gave it a practical and social function and intended it "for a distant generation".
References
Деретић 1996: Јован Деретић. Пут српске књижевности, идентитет, границе, тежње.Београд: СКЗ.
Деретић 2000: Јован Деретић. Српска народна епика. Београд: „Филип Вишњић“.
Деретић 2016: Јован Деретић. Загонетка Марка Краљевића. Зрењанин: Sezam Book.
Деретић 2016а: Јован Деретић. Поетика српске књижевности. Зрењанин: Sezam Book.
Деретић 2016б: Јован Деретић, Етиде из старе српске књижевности. Зрењанин: Sezam Book.
ЛИТЕРАТУРА:
Velek–Voren 1991: Rene Velek – Ostin Vorek. Teorija književnosti. Prev. Aleksandar Spasić i Slobodan Đorđević. Nolit: Beograd.
Даутовић 2002: Сава Даутовић.„Отето од смрти“. НИН, 07.11. 2002.
Делић 1997. Јован Делић. „Књига о природи и статусу српске књижевности“. Летопис матице српске. год. 173, књ. 459. св. 6, 953–961.
Деретић 1983: Јован Деретић. Историја српске књижевности. Београд: Нолит.
Деретић 1987: Јован Деретић. Кратка историја српске књижевности. Београд:БИГЗ.
Eliot 2017: T. S. Eliot. Tradicija i individualni talenat. Prev. Milica Mihailović. Beograd: Službeni glasnik
Јелушић 2014: Синиша Јелушић. „Трагање за основним начелом: прилог Јована Деретића тумачењу старе српске књижевности“. Становиште савремености и историјска прошлост. Зборник радова. Ур. Мило Ломпар, Зорица Несторовић. Београд: Филолошки факултет, Ниш: Филозофски факултет.
Ломпар 2002: Мило Ломпар: „Дух трајања“. НИН, 21. 3. 2002.
Максимовић 2000: Горан Максимовић. „Умјетнички простор старе српске књижевности“. Свеске. год. 10. бр. 54–55, 133–135.
Николић 2019: Ненад Николић. Идентитет српске књижевности: прича о књижевноисторијској идеји. Београд: СКЗ.
Павловић 1971: Драгољуб Павловић. Старија југословенска књижевност. Београд: Научна књига.
Палавестра 1991: Предраг Палавестра. Књижевност – критика идеологије. Београд: СКЗ.
Палавестра 2007: Предраг Палавестра, Историја српске књижевне критике. Нови Сад: Матица српска.
Пешикан Љуштановић 1995: Љиљана Пешикан Љуштановић. „Историчност као основно питање поетике усмене епике“.Књижевна историја.Св.95–97. Београд: Институт за књижевност и уметност, 428–434.
Самарџија 2000: Снежана Самарџија. „Трагом историје у српским 'јуначким песмама'“ Јован Деретић. Српска народна епика. Београд: „Филип Вишњић“,353–369.
Скерлић 1958: Јована Скерлић. „Догматска и импресионистичка критика“.Зоран Мишић. Антологија српске књижевне критике. Београд: Нолит, 115–128.