ХИПОТЕЗЕ У ИСТОРИЈСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА

  • Dragan Lj. Tancic
  • Dalibor M. Elezović
Ključne reči: историја, историјске појаве, научна и историјска истраживања, хипотезе

Sažetak


Под историјским научним истраживањима могу се схватити систематизовани, објективни и критички процеси стицања новог научног сазнања о ближој или даљој прошлости, у коме се улоге научног сазнања и укупне прошлости као праксе смењују. У свим наукама постоји општа сагласност, да се хипотезе могу дефинисати у складу са правилима научног дефинисања. Следствено томе, код већине аутора је неспорно постојање опште сагласности различитих теоријско-методолошких праваца, да су хипотезе основане претпоставке о појави, проблему и предмету истраживања, које су исказане у облику ставова и судова и да имају одређену сазнајну вредност, у свим научним, као и у историјским истраживањима. Хипотезе су опредељене формулацијом проблема, предметом истраживања и циљевима истраживања, и то пре свега научним, састоје se из варијабли и ставова хипотезе који исказују односе између варијабли. Хипотезе је нужно разликовати у процесу стицања научног сазнања и у пројектима научног истраживања.

Reference

Ajdačić 1990: Vladimir Ajdačić, Science as a fairy tale, Gornji Milanovac, Dečije novine.

Бориснёв 2010: Сергей Бориснёв. „Современные проблемы теории и методологии исторического исследования“, Армия и общество, (3), 81–87.

Fitzgerald & Fox 2001: Jack D. Fitzgerald & Steven M. Fox. Research Methodology in Criminological Sciences. Sarajevo: Faculty of Criminological Sciences.

Gilli 1974: Gian Antonio Gilli. How to research. Zagreb: Školska knjiga.

Glass & Hall 2008: David Glass. Ned Hall. „A Brief History of the Hipothesis“. Cell, Vol. 134, (3), 378-381. doi.org/10.1016/j.cell.2008.07.033

Gud & Het 1966: Viliam Gud, Pol Het. Methods of social research. Belgrade: Vuk Karadzic.

Jordan 2009: Stefan Jordan. Theorien und Methoden der Geschichtswissenschaft. Paderborn: Ferdinand Schöningh.

Knoepfel, Larrue, Varone, Hill 2011. Peter Knoepfel, Corinne Larrue, Frederic Varone, Michael Hill, „Research and working hipotheses“. Public Policy analysis, 251-270. DOI:10.1332/policypress/9781861349071.003.0011

Kuba & Koking 2003: Li Kuba. Džon Koking. Methodology of making a scientific text. Podgorica: Cid.

Milosavljević 1980: Slavomir Milosavljević. The study of political phenomena. Belgrade: Institute for Political Studies, Faculty of Political Science.

Milosavljević & Radosavljevic 2000: Slavomir Milosavljević & Ivan Radosavljevic. Fundamentals of the methodology of Political Sciences. Belgrade: Službeni glasnik.

Pečujlić 1976: Miroslav Pečujlić. Introduction to Sociological theories- Proceedings, Fundamentals of social science, IV edition. Belgrade: Službeni list.

Poincare 1917: Henri Poincare. Science et hypothese. Paris: Flammarion.

Šešić 1980: Bogdan Šešić. Basics of the methodology of social sciences. Belgrade: Naučna knjiga.

Шибаршина 2011: Светлана Шибаршина. „Гипотеза в социально-гуманитарных науках“, Вестник Нижегородского университета им. Н. И. Лобачевского. Серия: Социальные науки, књ. 2, (22), 124-130.

Tančić 2009: Dragan Tančić, The historical method in the research of political phenomena, doctoral dissertation defended at the Faculty of Political Sciences in Belgrade, University of Belgrade.

Zaječaranović 1977: Grigorije Zaječaranović. Fundamentals of the methodology of science. Belgrade: Naučna knjiga.

Županov 1962: Josip Županov. Indicators; in the collection Methodology of Research in Social Sciences. Belgrade: Institute for Criminological Research.
Objavljeno
2021/04/28
Rubrika
Članci