ОСНИВАЊЕ И ЗНАЧАЈ БОГОСЛОВИЈЕ У ПРИЗРЕНУ ЗА ОЧУВАЊЕ СРПСТВА НА ПРОСТОРИМА СТАРЕ СРБИЈЕ

Невена Г.  Настић

doi:10.5937/bastina31-32601

Невена Г. Настић

DOI: https://doi.org/10.5937/bastina31-32601

Ključne reči: Богословија у Призрену, школа, Стара Србија, култура, образовање, православље, традиција, национални идентитет

Sažetak

Богословија у Призрену је поред тога што је омогућила властима из Београда присуство на просторима Османског царства, представљала је и центар културног и просветног развоја на тим просторима. А дан почетка њеног рада води се као дан почетка борбе за ослобођење српског живља. Она је тежила очувању и подизању националне свести код људи у Старој Србији и Македонији који су живели под разним притисцима. Од настанка до данас Богословија јесте културни и просветни расадник српства. Представљала је матицу свим школама које су постојале у том периоду на просторима Старе Србије.

Сва залагања Богословије за ширење српске културе, традиције, политике и вере не би била успешна да није било Руског конзулата, затим и самог њеног оснивача и добротвора Симе Андрејевића Игуманова, али и свих управитеља који су се током година смењивали и излагали огромним ризицима како би сачували ову школу и значај који је она имала за опстанак српског народа.

Reference

Арсић, Р. (2015). Двадесет година учитељског факултета у Призрену – Лепосавић. Лепосавић: Универзитет у Приштини – Косовска Митровица.

Анђелковић, П., Недељковић, З. (2020). Догодине у Призрену – православље као памтивек србског народа. У: Вујовић, О. (2020). Зборник радова са научног скупа „800 година аутокефалности српске православне цркве“ (стр. 145-163). Косовска Митровица: Правни факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Антић, Д., (2016). Поглед на српско-бугарске односе с краја XIX и почетка XX века. Врање: Годишњак Педагошког факултета у Врању. књига VII, УДК 327(497.11:497.2)

Богдановић, М., Мимица, А. (2007). Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике.

Базић, М. (2008). Значај оснивања богословске школе у Призрену у периоду од 1871. до 1912. године. Баштина, свеска 25. Институт за српску културу – Приштина/Лепосавић, Лепосавић, 253 – 264

Базић, Ј., Пешић, М. (2004). Социологија. Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену-Лепосавић.

Димитријевић, С. (2005). Богословско-учитељска школа у Призрену. Призрен царски град (хрестоматија). Приштина: НУБ „Иво Андрић“, 71-83

Зарковић, С. В. (2018). Стара Србија и Македонија у извештају Љубомира Стојановића из 1890. године. Баштина, свеска 44. Институт за српску културу – Приштина/Лепосавић, Лепосавић, 167-179

Закон о народним школама. (1929). Службене новине Краљевине Југославије, бр. 289.

Јањић, Ј., (2008). Задужбина Симе Андрејевеића Игуманова. Београд: Задужбина Симе Андерејевића Игуманова.

Недељковић, Р., Настић, Н., (2020). Православна религија у временима дехристијанизације. У: Вујовић, О. (2020). Зборник радова са научног скупа „800 година аутокефалности српске православне цркве“ (стр. 209-226). Косовска Митровица: Правни факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Новаков, А. (2014). Средње српске школе у османском царству (1878 – 1912). Докторска дисертација. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет. Ментор: Дејан Микавица.

Недељковић, С., (2013). Иван Степанович Јастребов, пријатељ и заштитник српског народа на Косову и Метохији. Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Српска нација −интегративни и дезинтегративни процеси. (ев. бр. 177014). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. UDC: 341.81(47):(=163.41:497.115)“18“

Османлић, И. (2017). Образовање за вредности грађанског друштва. Иновације у настави, XXX, бр. 1. Учитељски факултет у Београду, Београд, 108–119.

Поповић, Б. (2020). Духовна арома времена и културни компромис. Баштина, свеска 50. Институт за српску културу – Пиштина/Лепосавић, Лепосавић. 357-371

Рајчевић, П. (2011). Дидактичка зрнца. Нови Сад: Будућност.

Хобсбаум, Е. (1996). Нације и национализам од 1780: програм, мит, стварност. Београд: Филип Вишњић.