ESTABLISHING AND SIGNIFICANCE OF THE THEOLOGY IN PRIZREN FOR THE PRESERVATION OF SERBIAN NATIONAL SPIRIT IN THE TERRITORY OF OLD SERBIA

  • Невена Г. Настић
Keywords: Seminary in Prizren, Old Serbia, culture, tradition, education, Orthodoxy, politics, school

Abstract


The Seminary in Prizren, in addition to enabling the authorities from Belgrade to be present in the Ottoman Empire, was a center of cultural and educational development. The day it was founded seems like the day the struggle for liberation began, liberation of the Serbian population. She worker to preserve and raise national conscience among people in Old Serbia and Macedonia, who lived under various pressures from Turks, Bulgarians and Albanians.

From its inception until today, the Seminary has been a cultural and educational nursery for Serbs. It represented the motherland of all schools that existed in that period in Old Serbia.  It sought to help, not only individuals, also she has already advocated for the opening of new schools and the spread of literacy, as well as the survival od Serbian politics in these area. All the efforts of the Seminary to spread Serbian culture, tradition and religion would not have been successful without the Russian consulate, and especially the Russian consul Ivan Sthepanovic Jastrebov, then its founder and benefactor Simo Andrejevic Igumanov, but also all its menagers who have changed over the years, and exposed to enormous risks in order to preserve this school and its significance for the Serbian people. The rectors and teachers of the school were seen by the Turks as spies who passed everything on to the authorities in Belgrade, so they were constantly interrogated, the school was searched, books that the Turkish authorities considered unsuitable were confiscater and destroyed, and the school and rooms where students and teachers slept was repeatedly searched. The school was a great responsibility for the they leaders, because they did not allow it to be closed, because at that time it was the only support for the Serbian people.

References

Арсић, Р. (2015). Двадесет година учитељског факултета у Призрену – Лепосавић. Лепосавић: Универзитет у Приштини – Косовска Митровица.

Анђелковић, П., Недељковић, З. (2020). Догодине у Призрену – православље као памтивек србског народа. У: Вујовић, О. (2020). Зборник радова са научног скупа „800 година аутокефалности српске православне цркве“ (стр. 145-163). Косовска Митровица: Правни факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Антић, Д., (2016). Поглед на српско-бугарске односе с краја XIX и почетка XX века. Врање: Годишњак Педагошког факултета у Врању. књига VII, УДК 327(497.11:497.2)

Богдановић, М., Мимица, А. (2007). Социолошки речник. Београд: Завод за уџбенике.

Базић, М. (2008). Значај оснивања богословске школе у Призрену у периоду од 1871. до 1912. године. Баштина, свеска 25. Институт за српску културу – Приштина/Лепосавић, Лепосавић, 253 – 264

Базић, Ј., Пешић, М. (2004). Социологија. Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену-Лепосавић.

Димитријевић, С. (2005). Богословско-учитељска школа у Призрену. Призрен царски град (хрестоматија). Приштина: НУБ „Иво Андрић“, 71-83

Зарковић, С. В. (2018). Стара Србија и Македонија у извештају Љубомира Стојановића из 1890. године. Баштина, свеска 44. Институт за српску културу – Приштина/Лепосавић, Лепосавић, 167-179

Закон о народним школама. (1929). Службене новине Краљевине Југославије, бр. 289.

Јањић, Ј., (2008). Задужбина Симе Андрејевеића Игуманова. Београд: Задужбина Симе Андерејевића Игуманова.

Недељковић, Р., Настић, Н., (2020). Православна религија у временима дехристијанизације. У: Вујовић, О. (2020). Зборник радова са научног скупа „800 година аутокефалности српске православне цркве“ (стр. 209-226). Косовска Митровица: Правни факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Новаков, А. (2014). Средње српске школе у османском царству (1878 – 1912). Докторска дисертација. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет. Ментор: Дејан Микавица.

Недељковић, С., (2013). Иван Степанович Јастребов, пријатељ и заштитник српског народа на Косову и Метохији. Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Српска нација −интегративни и дезинтегративни процеси. (ев. бр. 177014). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. UDC: 341.81(47):(=163.41:497.115)“18“

Османлић, И. (2017). Образовање за вредности грађанског друштва. Иновације у настави, XXX, бр. 1. Учитељски факултет у Београду, Београд, 108–119.

Поповић, Б. (2020). Духовна арома времена и културни компромис. Баштина, свеска 50. Институт за српску културу – Пиштина/Лепосавић, Лепосавић. 357-371

Рајчевић, П. (2011). Дидактичка зрнца. Нови Сад: Будућност.

Хобсбаум, Е. (1996). Нације и национализам од 1780: програм, мит, стварност. Београд: Филип Вишњић.
Published
2021/07/10
Section
Članci