КАЗА МИТРОВИЦА 1889–1900
Sažetak
У раду се говори о положају казе Митровица од отварања конзулата Краљевине Србије у Приштини 1889. до 1900. године. Овај период је обележен бројним убиствима и зулумима широм Старе Србије, која нису мимоишла ни Митровицу, чији су мухамеданци, по речима конзула Симе Аврамовића, били познати по злу и фанатизму. Оваква ситуација одударала је од позиције Митровице, која се налазила на раскрсници путева и на завршетку железничке пруге. Захваљујући томе убрзано се развијала, прилив становника је био већи и представљала је центар северозападног дела Косовског вилајета. Поред тога била је седиште јаког војног гарнизона турске армије, који за време арбанашких зулума није реаговао да исте спречи. Напротив, представници цивилне и војне власти су, ради одржавања привидног мира, често преговарали са највећим арбанашким зулумћарима.
Однос власти и зликоваца се одражавао на српско становништво Mитровaчке казе, које је било изложено разним зулумима. Једину помоћ им је пружао конзулат Краљевине Србије у Приштини, док су представници власти, од локалних до окружних, најчешће остајали неми.
Reference
Архив Србије–Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
Архив Србије–Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
Горгиев – Шериф 2012: Драги Горгиев – Ахмет Шериф. Салнаме на вилаетот Косово. Скопје: Матуситеб.
Перуничић 1989: Бранко Перуничић. Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету. Београд: Нова књига.
Перуничић 1985: Бранко Перуничић. Писма српских конзула из Приштине (1890–1900). Београд: Народна књига.
Перуничић 1988: Бранко Перуничић. Сведочанство о Косову 1901–1913. Београд 1988: Научна књига.
Протокол писама општине пећке 1870–1880. Приредили Јован Пејин и Милић Петровић. Приштина – Београд: Архив Косова и Метохије – Архив Србије.
Србија 1878. Документи. Приредили. М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић, Р. Самарџић. Српска књижевна задруга. Београд: 1978.
Станковић 1910: Тодор П. Станковић. Путне белешке по Старој Србији 1871–1898. Београд: Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића.
ЛИТЕРАТУРА
Батаковић 1991: Душан Т. Батаковић. Косово и Метохија у српско–арбанашким односима. Приштина – Горњи Милановац: Јединство – Дечије новине.
Ђорђевић 1993: Зоран Ђорђевић. Политичко–просветна делатност Србије на Косову и Метохији у XIX и почетком XX века. Призрен: Скупштина Општина Призрен.
Зарковић 2020: Весна Зарковић. „Деловање Исе Бољетинца уочи отварања руског конзулата у Косовској Митровици“, Баштина, св. 51. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 427–447.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд: Завод за уџбенике.
Косово и Метохија у српској историји. Београд 1983: Српска књижевна задруга.
Микић 1988: Ђорђе Микић. Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века (од чифчијства до банкарства). Београд: Српска академија наука и уметности.
Растовић 2015: Александар Растовић. Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912. године. Београд: Завод за уџбенике.
Секулић 1989: Милован Секулић. „Неки подаци о страдању и исељавању српског становништва Митровачке казе у последњој деценији XIX века“, Обележја, година XIX, број 6/89. Приштина: Јединство, 135–157.
Секулић 1992: Милован Секулић. „Положај српског становништва Гњиланске казе под османском влашћу у последњој деценији XIX века“. Зборник историјских музеја Србије, бр. 26. Београд: Историјски музеј Србије, 53–74.