KAZA MITROVICA 1889–1900

  • Весна С. ЗАРКОВИЋ
Keywords: Serbs, Arbanas, Kaza Mitrovica, oppressors, criminals

Abstract


Kaza Mitrovica was part of the Priština Sandžak of the Kosovo vilayet until its liberation in the First Balkan War. The period from the opening of the consulate of the Kingdom of Serbia in Priština in 1889 until 1900 was marked by numerous murders and oppressions throughout Old Serbia, which did not skip Mitrovica. This situation deviated from the position of the city, which was located at the crossroads and at the end of the railway, whose starting point was Thessaloniki. In addition, Mitrovica was connected by road to neighboring towns, Novi Pazar, Peć and Priština, via Vučitrn. Thanks to that, it developed rapidly, the influx of inhabitants was higher and it represented the center of the northwestern part of the province of Kosovo.The newly arrived population in Mitrovica consisted of muhajirs fleeing Bosnia and Serbia, as well as Serbs who came from Metohija and other parts of Old Serbia due to violence. Also, numerous craftsmen and merchants settled in search of work and a better life. The city was the seat of a strong military garrison of the Turkish army, which did not react to prevent the tyranny of the Arbanas. On the contrary, the representatives of the civil and military authorities, in order to maintain an apparent peace, often negotiated with the greatest oppressors among the Arbanas.

The relationship between the authorities and the villains was reflected on the Serb population of Mitrovica, which was exposed to various atrocities. The only help was provided by the consulate of the Kingdom of Serbia in Priština, while the representatives of the authorities, from local to district, usually remained silent. This attitude of the Turkish authorities towards the crimes led to general insecurity and unrest among Serbs, who emigrated in large numbers to Serbia.

References

НЕОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ

Архив Србије–Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
Архив Србије–Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.


ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ

Горгиев – Шериф 2012: Драги Горгиев – Ахмет Шериф. Салнаме на вилаетот Косово. Скопје: Матуситеб.
Перуничић 1989: Бранко Перуничић. Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету. Београд: Нова књига.
Перуничић 1985: Бранко Перуничић. Писма српских конзула из Приштине (1890–1900). Београд: Народна књига.
Перуничић 1988: Бранко Перуничић. Сведочанство о Косову 1901–1913. Београд 1988: Научна књига.
Протокол писама општине пећке 1870–1880. Приредили Јован Пејин и Милић Петровић. Приштина – Београд: Архив Косова и Метохије – Архив Србије.
Србија 1878. Документи. Приредили. М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић, Р. Самарџић. Српска књижевна задруга. Београд: 1978.
Станковић 1910: Тодор П. Станковић. Путне белешке по Старој Србији 1871–1898. Београд: Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића.


ЛИТЕРАТУРА

Батаковић 1991: Душан Т. Батаковић. Косово и Метохија у српско–арбанашким односима. Приштина – Горњи Милановац: Јединство – Дечије новине.
Ђорђевић 1993: Зоран Ђорђевић. Политичко–просветна делатност Србије на Косову и Метохији у XIX и почетком XX века. Призрен: Скупштина Општина Призрен.
Зарковић 2020: Весна Зарковић. „Деловање Исе Бољетинца уочи отварања руског конзулата у Косовској Митровици“, Баштина, св. 51. Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 427–447.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд: Завод за уџбенике.
Косово и Метохија у српској историји. Београд 1983: Српска књижевна задруга.
Микић 1988: Ђорђе Микић. Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века (од чифчијства до банкарства). Београд: Српска академија наука и уметности.
Растовић 2015: Александар Растовић. Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912. године. Београд: Завод за уџбенике.
Секулић 1989: Милован Секулић. „Неки подаци о страдању и исељавању српског становништва Митровачке казе у последњој деценији XIX века“, Обележја, година XIX, број 6/89. Приштина: Јединство, 135–157.
Секулић 1992: Милован Секулић. „Положај српског становништва Гњиланске казе под османском влашћу у последњој деценији XIX века“. Зборник историјских музеја Србије, бр. 26. Београд: Историјски музеј Србије, 53–74.
Published
2021/10/17
Section
Članci