ЈУЖНОМОРАВСКА БАНКА ‒ НИШ (1894 - 1929)
Sažetak
По стицању независности Краљевина Србија желела је да своје османско наслеђе што пре напусти, а као вид европеизације уочљива је жеља за економским развојем и прихватањем европских стандарда у финансирању привредних субјеката. Како држава није располагала довољним финансијским средствима, крајем XIX века основан је читав низ локалних новчаних завода на акционарској основи који су своје невелике капитале улагали првенствено у послове којима су се бавили њихови акционари. Из тих разлога је до Првог светског рата никао велики број банака које су се бавиле индустријским и трговачким пословима. По завршетку рата, оне које су биле у могућности наставиле су са оваквим видом пословања. Међутим, почев од 1923. године осећала се стагнација у индустрији и трговини, а од 1925. године криза је постала очигледна. Новчани заводи који су инвестирали своја средства нашли су се у ситуацији да нису могли да их повуку што је многе од њих одвело у стечај. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, представљен историјат једне установе са таквим исходом, што је чини својеврсном „студијом случаја“ и омогућава разумевање „посрнућа“ банака средином двадесетих година XX века.
Reference
Banovi Kraljevine Jugoslavije 2019: Banovi Kraljevine Jugoslavije, Biografski leksikon. Beograd: Institut za savremenu istoriju, Društvo istorиčara Srbije „Stojan Novaković“, Društvo nastavnika istorije Bačke Palanke.
Белин 1922: Иво Белин. „Око зајмова“, Нова Европа, 1, 22‒25.
Бецић 2002: Иван М. Бецић. „Приватни новчани заводи и банкарство у Лесковцу између два светска рата“, Историја 20. века, 1, 133‒134.
Бецић 2014а: Иван М. Бецић. „Банка „Стара Србија“, Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (1), 409‒427.
Бецић 2014б: Иван М. Бецић. „Нишка трговачка банка“, Расински анали, 12, 323‒338.
Бецић 2016: Иван М. Бецић. „Страдање приватних финансијских установа у јужној Србији 1915‒1918“, у: Велики рат 1914‒1918: Узроци, последице, тумачења, I, ур. Александар Растовић, Ниш: Филозофски факултет, 749‒762.
Бецић 2019: Иван М. Бецић. „Последице Великог рата по нишке банке“, Лесковачки зборник, LIX, 207‒227.
Бецић 2021: Иван М. Бецић. „Нишка индустријско-привредна банка“, Баштина, 54, 253‒269.
Зебић 1925: Милорад Зебић. Закони и расписи о акционарским друштвима с упутствима и објашњењима, Београд: без издавача.
Историја српског народа 1994: Историја српског народа VI-1. Београд: Српска књижевна задруга.
Народна банка 1934: Народна банка 1884–1934, Београд: Завод за израду новчаница.
Министарство финансија Краљевине Југославије 1938: Министарство финансија Краљевине Југославије 1918‒1938, Београд: Министарство финансија Краљевине Југославије.
Митровић 1984: Андреј Митровић. Србија у Првом светском рату, Београд: Српска књижевна задруга.
Поповић и Мишић 1929: Новак Поповић и Душан Мишић. Наша домаћа привреда, Београд: Геца Кон.
Радојевић и Димић 2014: Мира Радојевић и Љубодраг Димић. Србија у Великом рату 1914-1918, Кратка историја, Београд: Српска књижевна задруга.
Станојевић 1928: Станоје Станојевић. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, II, Загреб: Библиографски завод д. д.
„Стање новчаних завода у 1929.“, Економист, 3, Београд 1930, 200‒203.
Стојанчевић 1985: Владимир Стојанчевић. Србија и српски народ за време рата и окупације 1914–1918. године, Лесковац: Народни музеј Лесковац.
Узелац 1928: Душан Узелац. Инвестициона политика кредитних установа, Београд: Геца Кон.