SOUTH MORAVIAN BANK ‒ NIŠ (1894 - 1929)
Abstract
At the end of the 19th century, a large number of local banks were established on a sheregolder basis in the Kingdom of Serbia. Among them was the Niš Cooperative for Credit and Savings. Apart from banking, this institution was also engaged in industrial affairs and was the owner of a brick faktory. From 1910, the name of the institution was the Niš Credit Bureau, which operated succsessfully until the outbreak of the Great War.
After the end of the war, the bank changed its name again and was called the South Moravian Bank. In order to continue its operations, the Bank recapitalized and the majority owners became shareholders from Belgrade. Within her company, she also had a commodity department and was engaged in trade. Non-banking operations were dominant, which brought the bank into an unfavorable situation with the change of business conditions in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. There were losses due to this type of business, but also because they could not quickly collect receivables from the state, especially from the municipality of Niš.
The liquidation that was initiated in 1927 was caused by the losses of the goods department, but also by constant misunderstandings between the shareholders from Niš and Belgrade. Even joint decisions were not implemented, so the shareholders from Niš concluded that further joint work is impossible. That is why they wanted either they to continue working or shareholders from Belgrade. Disagreements between the members of the management and the Liquidation Board did not give a chance for the South Moravian Bank to get out of the problem, so by the end of 1929 it was shut down.
References
Banovi Kraljevine Jugoslavije 2019: Banovi Kraljevine Jugoslavije, Biografski leksikon. Beograd: Institut za savremenu istoriju, Društvo istorиčara Srbije „Stojan Novaković“, Društvo nastavnika istorije Bačke Palanke.
Белин 1922: Иво Белин. „Око зајмова“, Нова Европа, 1, 22‒25.
Бецић 2002: Иван М. Бецић. „Приватни новчани заводи и банкарство у Лесковцу између два светска рата“, Историја 20. века, 1, 133‒134.
Бецић 2014а: Иван М. Бецић. „Банка „Стара Србија“, Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (1), 409‒427.
Бецић 2014б: Иван М. Бецић. „Нишка трговачка банка“, Расински анали, 12, 323‒338.
Бецић 2016: Иван М. Бецић. „Страдање приватних финансијских установа у јужној Србији 1915‒1918“, у: Велики рат 1914‒1918: Узроци, последице, тумачења, I, ур. Александар Растовић, Ниш: Филозофски факултет, 749‒762.
Бецић 2019: Иван М. Бецић. „Последице Великог рата по нишке банке“, Лесковачки зборник, LIX, 207‒227.
Бецић 2021: Иван М. Бецић. „Нишка индустријско-привредна банка“, Баштина, 54, 253‒269.
Зебић 1925: Милорад Зебић. Закони и расписи о акционарским друштвима с упутствима и објашњењима, Београд: без издавача.
Историја српског народа 1994: Историја српског народа VI-1. Београд: Српска књижевна задруга.
Народна банка 1934: Народна банка 1884–1934, Београд: Завод за израду новчаница.
Министарство финансија Краљевине Југославије 1938: Министарство финансија Краљевине Југославије 1918‒1938, Београд: Министарство финансија Краљевине Југославије.
Митровић 1984: Андреј Митровић. Србија у Првом светском рату, Београд: Српска књижевна задруга.
Поповић и Мишић 1929: Новак Поповић и Душан Мишић. Наша домаћа привреда, Београд: Геца Кон.
Радојевић и Димић 2014: Мира Радојевић и Љубодраг Димић. Србија у Великом рату 1914-1918, Кратка историја, Београд: Српска књижевна задруга.
Станојевић 1928: Станоје Станојевић. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, II, Загреб: Библиографски завод д. д.
„Стање новчаних завода у 1929.“, Економист, 3, Београд 1930, 200‒203.
Стојанчевић 1985: Владимир Стојанчевић. Србија и српски народ за време рата и окупације 1914–1918. године, Лесковац: Народни музеј Лесковац.
Узелац 1928: Душан Узелац. Инвестициона политика кредитних установа, Београд: Геца Кон.