ПРЕГОВОРИ О СРПСКО-ТУРСКОЈ ВОЈНОЈ КОНВЕНЦИЈИ 1908. ГОДИНЕ
Sažetak
У раду је реч о српско-турским преговорима за склапање офанзивне и дефанзивне тајне војне конвенције након објављеног прогласа аустроугарског цара Фрања Јосифа о анексији Босне и Херцеговине 6. октобра 1908. године. Проглас је изазвао велико огорчење, како у Србији и Црној Гори, тако и у Турској. Дан раније Бугарска је прокламовала своју националну независност. Под притиском опасности коју је донела анексиона криза и на инсистирање Русије, Србија и Црна Гора су веома брзо обновиле дипломатске односе који су били прекинути због „бомбашке афере“ у лето 1908. године. Већ 24. октобра 1908. године Србија и Црна Гора су склопиле тајни уговор којим је предвиђена чак и војна сарадња ради заједничке одбране српских националних интереса. Владе Србије и Црне Горе приступиле су заједничком деловању, како би дале адекватан одговор на насталу ситуацију. Србија и Црна Гора су тежиле да склопе офанзивну и дефанзивну тајну војну конвенцију са Турском. Конкретни преговори о склапању српско-турске војне конвенције вођени су од 12/25. октобра до 28. новембра/11. децембра 1908. године у Цариграду, где је Влада Краљевине Србије послала свог посебног изасланика, Стојана Новаковића а влада Црне Горе сердара Јанка Вукотића. На почетку српско-турских преговора о војној конвенцији стицао се утисак да ће се они успешно завршити. Међутим, турски дволични политичари истовремено су се припремали за преговаре са Аустро-Угарском. Турско-аустроугарски преговори почели су 30. новембра/13. децембра 1908. године у Цариграду а онда су пренети у Беч, где је 26. фебруара 1909. године потписан Протокол о постигнутом споразуму. Порта се помирила с губитком Босне и Херцеговине уз одређену новчану надокнаду (2,5 милиона фунти).
Reference
Војводић - Алексић Пејковић 2011: Михаило Војводић - Љиљана Алексић Пејковић. Документа о
спољној политици Краљевине Србије 1903-191, књ. III, св. 2/II, (=ДСПКС 1903-1914, књ. III, св. 2/II), Београд: САНУ.
Војводић 2014: Михаило Војводић. Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, књ. III,
св. 3, (=ДСПКС 1903-1914, књ. III, св. 3), Београд: САНУ.
Батаковић 1996: Душан Т. Батаковић. Велике силе, Србија и албанско питање, Баштина, св. 7 (1996),
Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана, 185-203.
Војводић 2009: Михаило Војводић. „Србија и анексиона криза 1908-1909“, у: Стогодишњица анексије
Босне и Херцеговине, Бања Лука.
Вркатић 2004: Лазар Вркатић. Појам и биће српске нације, Нови Сад.
Дедовић 2020: Вукашин Дедовић. „Реакција становништва Беранске нахије на анексију Босне и
Херцеговине“, Баштина, св. 50, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 325-341.
Ђорђевић 1956: Димитрије Ђорђевић. Пројект Јадранске железнице у Србији 1896-1912, ИГ, бр. 3-4, 3-
35.
Ђорђевић 1957: Димитрије Ђорђевић. Аустроугарски сукоб око пројекта Новопазарске железнице, ИЧ,
VII, 213-248.
Ђорђевић 1994 (а): Димитрије Ђорђевић. „Сучељавање са Аустро-Угарском“, у: Историја српског
народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 135-173.
Ђорђевић 1994 (б): Димитрије Ђорђевић. „На почетку раздобља ратова“, у: Историја српског народа, књ.
VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 174-207.
Екмечић 1997: Милорад Екмечић. „Анексија Босне и Херцеговине 1908. и историјске последице“, Радови
из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд.
Зарковић 2011: Весна С. Зарковић. „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у
последњој деценији XIX века“, Баштина, св. 30, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 105-116.
Зарковић 2013: Весна С. Зарковић. „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX
века“, Баштина, св. 34, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 135-152.
Зарковић 2016: Весна С. Зарковић. „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој
XX века“, Баштина, св. 41, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 111-127.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912), Београд:
Завод за уџбенике.
Јагодић 2010: Милош. Јагодић. „Процена броја Срба (1880-1910)“, Српске студије 1, Београд: Центар
за српске студије, 39-80.
Јовановић 1963: Радоман Јовановић. „Став Црне Горе према анексији Босне и Херцеговине“, Историјски
записи, књ. 20, св. 1, Титоград, 91-118.
Јовановић 1967: Радоман Јовановић. „Црна Гора и источна Херцеговина за вријеме анексионе кризе
(1908-1909)“, у: Југословенски народи пред Први светски рат, Београд, 289-312.
Кнежевић 2005: Саша Кнежевић, Велика Британија и анексиона криза, Подгорица.
Лопандић 2009: Душко Лопандић. „Оде Босна!“, Политикин забавник у дигиталном формату, бр. 3003,
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/ode-bosna ).
Мартиновић 1967: Нико С. Мартиновић. „Отпор народа у Црној Гори против анексије Босне и
Херцеговине“, у: Југословенски народи пред Први светски рат, Београд: 504-511.
Мартиновић 1976: Нико С. Мартиновић. „Новопазарски санџак у анексионој кризи“, у: Велике силе и
Србија, Београд: САНУ, 541-548.
Микић 1983: Ђорђе Микић. Аустро-Угарска и Младотурци: 1908-1912., Бањалука.
Микић 1994: Ђорђе Микић, „Под младотурцима“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска
књижевна задруга, 330-348.
Микић 2009: Ђорђе Микић. „Анексија и Турска у анексији Босне и Херцеговине 1908-1909. године“, у:
Стогодишњица анексије Босне и Херцеговине, Бања Лука.
Микић 2012: Ђорђе Микић. „Питање аутономије Босне и Херцеговине као српска самоодбрана“,
Политеиа, бр. 4, Бања Лука: Факултет политичких наука у Бањој Луци за друштвена питања, 89-99.
Микић 2015 (а): Ђорђе Микић. „Политика Аустроугарске у Санџаку (1878–1918)“, Гласник Удружења
архивских радника Републике Српске, година VII, бр. 7 (2015), Бања Лука: 97-128.
Микић 2015 (б): Ђорђе Микић. „Бојкот аустроугарске робе у Турској у анексионој кризи 1908-1909.
године“, Гласник удружења архивских радника Републике Српске, године VII, број 7 (2015), Бања Лука.
Милићевић 1967: Јован Милићевић. „Јавност Београда против анексије Босне и Херцеговине“, у:
Југословенски народи пред први светски рат, Београд, 1967, 549-573.
Mitrović 1981: Andrej Mitrović. Prodor na Balkan i Srbija 1908-1918: Srbija u planovima Austro-Ugarske i
Nemačke, Beograd.
Недић 1910: Милан Ђ. Недић. „Новопазарски санџак: војно-географска студија“, Ратник, св. II, Београд:
246-364.
Пејовић 1973: Ђорђе Пејовић. „Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912“, Титоград.
Пејчић 2007: П. Пејчић, Четнички покрет у Краљевини Србији 1903-1908, Крагујевац.
Пејчић 2008, Јован Пејчић. „Весници буре и слободе“, Србија - Национална ревија бр. 8,
https://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br8/Vek.html , приступљено 7. 07. 2020..
Раденић 1967: Андрија Раденић. „Аустроугарски планови против Србије у вези с анексијом Босне и
Херцеговине“, у: Југословенски народи пред Први светски рат, посебно издање, CDXVI/61, Београд: САНУ.
Ражнатовић 1973: Новак Ражнатовић. „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, бр. 30,
св. 3-4, Титоград.
Ракочевић 1983: Новица Ракочевић. Црна Гора и Аусро-Угарска 1903-1914, Титоград.
Ракочевић 1994 (а): Новица Ракочевић. „У предвечерје светског рата“, у: Историја српског народа, књ.
VI-1,Београд: Српска књижевна задруга, 232-259.
Ракочевић 1994 (б): Новица Ракочевић. „Политичке и друштвене прилике“, у: Историја српског народа,
књ.VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 263-290.
Савић 2015: Соња Савић. Земаљски устав за Босну и Херцеговину из 1910, докторска дисертација
одбрањена 28. 04. 2016. год. на Првном факултету Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац.
Чолић 2015: Љиљана Чолић. „Цариградски гласник“ о Анексији Босне и Херцеговине“, 155-170.
Ћоровић 1992: Владимир Ћоровић. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, Београд.