NEGOTIATIONS ON THE SERBIAN-TURKISH MILITARY CONVENTION IN 1908

  • Вукашин Д. ДЕДОВИЋ
Keywords: annexation, Bosnia and Herzegovina, Austro-Hungary, Serbia, Montenegro, Turkey, military convention, negotiations

Abstract


Fearing that the new Young Turk government might demand the return of Bosnia and Herzegovina, Austro-Hungary took the position that the time had come to implement its earlier projects on the annexation of this territory.On October 6, 1908, Emperor Francis Joseph officially issued a proclamation “expanding the sovereignty“ of the Habsburg house over that province. The day before, Bulgaria proclaimed its national independence. The proclamation of Bulgarian independence and annexation of Bosnia and Herzegovina significantly upset the balance in the Balkans in favour of the Central Powers. Russia demanded that the issue of annexation be resolved at an international conference.Thus, Russia wanted to extract appropriate compensations for Serbia and Montenegro. Russia was immediatelly joined by its allies France and England, but also by Italy, which did not like the strengthening of Austro-Hungary in the Balkans.

          The governments of the Kingdom of Serbia and the Principality of Montenegro sent emissaries to all important European capitals. Serbia and Montenegro sought to conclude a military convention with Turkey. Negotiations with the Ottoman Empire with the mentioned goal were first initiated by Serbia in mid-October, 1908. Concrete negotiations on the conclusion of the Serbian-Turkish military convention were held from12/25 October  to 28 November / 11 December, 1908, in Constantinople, where the Government of the Kingdom of Serbia sent its special envoy Stojan Novaković, and the Government of the Principality of Montenegro sent Serdar Janko Vukotić.Serbia and Montenegro were ready to pay money in compensation to Turkey for the territory of Sandzak and conclude an alliance with Turkey on mutual defense. The conclusion of the Serbian-Turkish military convention was supposed to be the beginning of a general Balkan alliance, which would later be joined by Greece and Bulgaria. The first draft of the military convention was made by Turkey. The Serbian Government considered the proposed Turkish draft of the military convention and made a decision to adopt it with certain amendments. When the text of the convention was agreed upon after a series of meetings, the Grand Vizier announced on 23 November / 6 December, 1908, that he could not sign the convention, since due to the opening of a new assembly, the government was considered transitional and that the signing of the convention must be postponed two or three weeks, but there may be an entene cordiale (cordial agreement) between Serbia and Turkey-a form of political agreement that existed between England and France. Novaković accepted that and suggested that they immediately sign a declaration on this general agreement-entene cordiale, which would serve instead of convention. Although the text of the declaration was determined at the next meeting, it was not signed. Finally, on 28 November/11 December, 1908, the Grand Vizier informed the Serbian delegation in Constantinople about the decision of the Turkish Council of Ministers not to sign the declaration but to keep the note. At the same time, Turkish hypocritical politicians were preparing for negotiations with Austro-Hungary.The Austro-Hungarian ambassador to Constantinople, Margrave Palavićini, met with Grand Vizier Ćamil Pasha on 30 November/13 December, 1908. The negotiations were transferred from Constantinople to Vienna and entrusted to the new Turkish ambassador, where a Protocol on the Agreement was signed on 26 February, 1909, which dealt a fatal blow to the Serbian-Montenegrin hopes.

References

 


Војводић - Алексић Пејковић 2011: Михаило Војводић - Љиљана Алексић Пејковић. Документа о


 спољној политици Краљевине Србије 1903-191, књ. III, св. 2/II, (=ДСПКС 1903-1914, књ. III, св. 2/II), Београд: САНУ.


Војводић 2014: Михаило Војводић. Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, књ. III,


 св. 3, (=ДСПКС 1903-1914, књ. III, св. 3), Београд: САНУ.


Батаковић 1996: Душан Т. Батаковић. Велике силе, Србија и албанско питање, Баштина, св. 7 (1996),


 Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана, 185-203.              


Војводић 2009: Михаило Војводић. „Србија и анексиона криза 1908-1909“, у: Стогодишњица анексије


 Босне и Херцеговине, Бања Лука.


Вркатић 2004: Лазар Вркатић. Појам и биће српске нације, Нови Сад.


Дедовић 2020: Вукашин Дедовић. „Реакција становништва Беранске нахије на анексију Босне и


 Херцеговине“, Баштина, св. 50, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 325-341.


Ђорђевић 1956: Димитрије Ђорђевић. Пројект Јадранске железнице у Србији 1896-1912, ИГ, бр. 3-4, 3-


35.


Ђорђевић 1957: Димитрије Ђорђевић. Аустроугарски сукоб око пројекта Новопазарске железнице, ИЧ,


 VII, 213-248.


Ђорђевић 1994 (а): Димитрије Ђорђевић. „Сучељавање са Аустро-Угарском“, у: Историја српског


 народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 135-173.


Ђорђевић 1994 (б): Димитрије Ђорђевић. „На почетку раздобља ратова“, у: Историја српског народа, књ.


 VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 174-207.


Екмечић 1997: Милорад Екмечић. „Анексија Босне и Херцеговине 1908. и историјске последице“, Радови


 из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд.


Зарковић 2011: Весна  С. Зарковић. „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у


 последњој деценији XIX века“, Баштина, св. 30, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 105-116.


Зарковић 2013: Весна  С. Зарковић. „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX


 века“, Баштина, св. 34, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 135-152.


Зарковић 2016: Весна  С. Зарковић. „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој


 XX века“, Баштина, св. 41,  Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 111-127.


Јагодић 2009: Милош Јагодић.  Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912), Београд:


 Завод за уџбенике.


Јагодић 2010: Милош. Јагодић.  „Процена броја Срба (1880-1910)“, Српске студије 1, Београд: Центар


 за српске студије, 39-80.


Јовановић 1963: Радоман Јовановић. „Став Црне Горе према анексији Босне и Херцеговине“, Историјски


 записи, књ. 20, св. 1, Титоград,  91-118.


Јовановић 1967: Радоман Јовановић.  „Црна Гора и источна Херцеговина за вријеме анексионе кризе


 (1908-1909)“, у: Југословенски народи пред Први светски рат, Београд, 289-312.


Кнежевић 2005: Саша Кнежевић, Велика Британија и анексиона криза, Подгорица.


Лопандић 2009: Душко Лопандић. „Оде Босна!“,  Политикин забавник у дигиталном формату, бр. 3003,


 http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/ode-bosna ).


Мартиновић 1967: Нико С. Мартиновић. „Отпор народа у Црној Гори против  анексије Босне и


 Херцеговине“, у: Југословенски народи пред Први светски рат, Београд: 504-511.


Мартиновић 1976: Нико С. Мартиновић.  „Новопазарски санџак у анексионој кризи“,  у: Велике силе и


 Србија, Београд: САНУ, 541-548.


Микић 1983: Ђорђе Микић. Аустро-Угарска и Младотурци: 1908-1912., Бањалука.


Микић 1994: Ђорђе Микић, „Под младотурцима“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска


 књижевна задруга, 330-348.


Микић 2009: Ђорђе Микић. „Анексија и Турска у анексији Босне и Херцеговине 1908-1909. године“, у:


 Стогодишњица анексије Босне и Херцеговине, Бања Лука.


Микић 2012: Ђорђе Микић. „Питање аутономије Босне и Херцеговине као српска самоодбрана“,


Политеиа, бр. 4, Бања Лука: Факултет политичких наука у Бањој Луци за друштвена питања, 89-99.


Микић 2015 (а): Ђорђе Микић. „Политика Аустроугарске у Санџаку (1878–1918)“, Гласник Удружења


 архивских радника Републике Српске, година VII, бр. 7 (2015), Бања Лука: 97-128.


Микић 2015 (б): Ђорђе Микић. „Бојкот аустроугарске робе у Турској у анексионој кризи 1908-1909.


 године“, Гласник удружења архивских радника Републике Српске, године VII, број 7 (2015), Бања Лука. 


Милићевић 1967: Јован Милићевић. „Јавност Београда против анексије Босне и Херцеговине“, у:


 Југословенски народи пред први светски рат, Београд, 1967, 549-573.


Mitrović 1981: Andrej Mitrović. Prodor na Balkan i Srbija 1908-1918: Srbija u planovima Austro-Ugarske i


 Nemačke, Beograd.  


Недић 1910: Милан Ђ. Недић. „Новопазарски санџак: војно-географска студија“, Ратник, св. II, Београд:


 246-364.


Пејовић 1973: Ђорђе Пејовић. „Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912“, Титоград.


Пејчић 2007: П. Пејчић, Четнички покрет у Краљевини Србији 1903-1908, Крагујевац.


Пејчић 2008, Јован Пејчић. „Весници буре и слободе“, Србија - Национална ревија бр. 8,


  https://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br8/Vek.html  , приступљено 7. 07. 2020.. 


Раденић 1967: Андрија  Раденић. „Аустроугарски планови против Србије у вези с анексијом Босне и


 Херцеговине“, у:  Југословенски народи пред Први светски рат, посебно издање, CDXVI/61, Београд: САНУ.


Ражнатовић 1973: Новак  Ражнатовић. „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, бр. 30,


 св. 3-4, Титоград.


Ракочевић 1983: Новица Ракочевић. Црна Гора и Аусро-Угарска 1903-1914, Титоград.


Ракочевић 1994 (а): Новица Ракочевић. „У предвечерје светског рата“, у: Историја српског народа, књ.


 VI-1,Београд: Српска књижевна задруга, 232-259.


Ракочевић 1994 (б): Новица Ракочевић. „Политичке и друштвене прилике“, у: Историја српског народа,


 књ.VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 263-290.


Савић 2015: Соња Савић. Земаљски устав за Босну и Херцеговину  из 1910,  докторска дисертација


 одбрањена 28. 04. 2016. год. на Првном факултету Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац.


Чолић 2015: Љиљана Чолић. „Цариградски гласник“ о Анексији Босне и Херцеговине“, 155-170.


Ћоровић 1992: Владимир Ћоровић. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, Београд.

Published
2022/07/19
Section
Članci