СЛИКАНИ МЕДАЉОНИ НА НОВОВЕКОВНОМ КИВОТУ СВЕТОГ КРАЉА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ

  • Ивана С. ЖЕНАРЈУ РАЈОВИЋ Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
Ključne reči: кивот, Свети краљ Стефан Дечански, српски светитељи, архијереји, владари, медаљони

Sažetak


Нововековни кивот Светог краља Стефана Дечанског израђен је у Дечанима 1849. године. Претпоставља се да га је израдио и дуборезом украсио дуборезац Димитар Станишев из Крушева, а осликао зограф Анастас Константиновић. Кивот има облик саркофага на четири ноге, позлаћен је и богато украшен дуборезом у који су уклопљена сликана поља у виду наративних сцена и портрета српских светитеља. На поклопцу се, између осталог, налази тридесет и један кружни медаљон са сликаним допојасним представама српских владара и црквених великодостојника. Иконографска анализа ових медаљона тема је овог рада.

Reference

Юришић 1852: Гедеон І. Юришић. Дечански првенацъ. Нови Сад: Нар. Кньигопечатня Дан. Медаковића.


Шафарик 1853: Јанко Шафарик. „srbskIiÞ lytopisacx izx po;etka ХVI-gô stolytIя“. Гласникъ Друштва србске словесности 5, 17–112.


Данило Други 1988: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских, прир. Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.


Данилови настављачи 1989: Данилови настављачи. Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника, прир. Гордон Мак Данијел, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.


Цамблак 1989: Григорије Цамблак. „Житије Стефана Дечанског“. Књижевни рад у Србији. Прир. Дамњан Петровић. Београд: Просвета: Српска књижевна задруга, 49–82.


Џелебџић 1969: Милорад Џелебџић. Архивска грађа за историју Народног музеја, Књ. 1: Кнез Милош и српске власти према старинама и уметности у Србији: 1815– 839. године, Београд: Народни музеј.


Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу 1993. Прир. Слободан Милеуснић. Београд: Београдски издавачко-графички завод: Музеј Српске православне цркве.


Бошкоски 2012: Милан Бошкоски. „Комитопулот Давид, цар Давид, Св. цар Давид (историско-уметнички преглед)“. Патримониум.МК: Списание за културното наследство (споменици, реставрација, музеи), год. 5, бр. 10, 127–142.


Вујовић 1986: Бранко Вујовић. Уметност обновљене Србије 1791–1848. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе.


Вукановић 1938: Татомир Вукановић. Култ цара Уроша, Скопље: Немања.


Вукановић 1971: Татомир Вукановић. „Студије из Балканског фолклора III. Мијачко дуборезбарство“, Врањски гласник, бр. 7, 204–272.


Грозданов 1983: Цветан Грозданов. Портрети на светителите од Македонија од IXXVIII век. Скопје: Републички завод за заштита на спомениците на културата.


Давидов 1978: Динко Давидов. Српска графика XVIII века, Нови Сад: Матица српска.


Давидов 2011: Динко Давидов. Српска Стематографија: Беч 1741. Нови Сад: Прометеј.


Ђекић–Живанов 2016: Ђорђе Ђекић – Драгојла Живанов. „Култ Светог краља Јована Владимира у Карловачкој митрополији“. Саопштења XLVIII, 275–290.


Ђурић 1985: Војислав Ј. Ђурић. Икона светог краља Стефана Дечанског. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.


Женарју Рајовић 2016: Ивана Женарју Рајовић. Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839–1912). Лепосавић: Институт за српску културу.


Зарић 1985: Радојка Зарић. „Лик Стефана Штиљановића у српској уметности XVII–XIX века“. Саопштења 17, 69–83.


Коматина 2012: Предраг Коматина. „Појам Бугарске у XI и XII веку и територија Охридске архиепископије“. Византијски свет на Балкану I. Ур. Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић. Београд: Византолошки институт САНУ, 41–56.


Милошевић 1970: Десанка Милошевић. „Срби светитељи у старом српском сликарству“. О Србљаку. Ур. Ђорђе Трифуновић. Београд: Српска књижевна задруга, 143–268.


Милошевић 2006: Ана Милошевић. Црква светог Илије у Смедеревској Паланци. Смедеревска Паланка: Народни музеј у Смедеревској Паланци.


Мирковић 1963: Лазар Мирковић. „Иконе манастира Дечана“. Старине Косова и Метохије 2–3, 11–55.


Павловић 1964: Леонтије Павловић. Неки споменици културе. Осврти и запажања III. Смедерево: Народни музеј.


Павловић 1965: Леонтије Павловић. Култови лица код Срба и Македонаца (историјско-етнографска расправа). Смедерево: Народни музеј.


Петковић 1971: Сретен Петковић. „Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века“. Зборник за ликовне уметности 7, , 85–101


Петковић 2000: Сретен Петковић. „О иконографији Светог Симеона Српског у доба турске владавине“. Стефан Немања – Свети Симеон. Историја и предање. Ур. Јованка Калић. Београд: САНУ, 381–392.


Петковић 2007: Српски светитељи у сликарству православних народа. Нови Сад: Матица српска.


Петковић 2008: Сретен Петковић. Манастир Света Тројица у Пљевљима. Пљевља: Завичајни музеј.


Поповић 2000: Даница Поповић. „О настанку култа Светог Симеона“. Стефан Немања – Свети Симеон. Историја и предање. Ур. Јованка Калић. Београд: САНУ, 347–369.


Станић 1992: Радомир Станић. „Сликарска заоставштина Симеона и Алексија Лазовића у Дечанима“. Саопштења 24, 229–262.


Тимотијевић 1998: Мирослав Тимотијевић. „Serbia sacra и Serbia sancta у верско-политичком програму Карловачке митрополије“. Свети Сава у историји и традицији. Ур. Сима Ћирковић. Београд: САНУ, 387–431.


Тодић 2005: Бранислав Тодић. „Историја и старине манастира“. Манастир Дечани. Ур. Бранислав Тодић – Милка Чанак-Медић. Београд: Музеј у Приштини, 13–131.


Тодић 2018: Бранислав Тодић. „Култ градачке ктиторке краљице и монахиње Јелене“. Саопштења 50, 33–50.


Ќорнаков 1986: Димитар Ќорнаков. Творештвото на мијачките резбари на Балканот од крајот на XVIII и XIX век. Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура.


Ќорнаков 1988: Димитар Ќорнаков. Македонска резба. Скопје: Мисла.


Шакота 1984: Мирјана Шакота. Дечанска ризница. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе; Приштина: Јединство

Objavljeno
2022/06/07
Rubrika
Članci