PAINTED MEDALLIONS FROM THE MODERN-AGE COFFIN-RELIQUARY OF THE HOLY KING STEFAN OF DEČANI

  • Ивана С. ЖЕНАРЈУ РАЈОВИЋ Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
Keywords: coffin-reliquary, Holy King Stefan of Dečani, Serbian saints, archbishops, rulers, medallions

Abstract


The modern-age coffin-reliquary of the Holy King Stefan of Dečani was made at Dečani Monastery in 1849. It is believed to have been made and wood-carved by the woodworker Dimitar Stanišev of Kruševo and painted by the icon-painter Anastas Konstantinović. It is shaped like a four-legged sarcophagus, gilded and ornately decorated with woodcarvings enveloping painted fields with narrative scenes and portraits of Serbian saints. Among other images, the lid features 31 circular medallions with painted busts of Serbian rulers and church dignitaries.

The visual exemplars for the shaping of these painted medallions were the Stematografija by Hristifor Žefarović and his copper plates “St. Sava with the Serbian saints from the house of Nemanja” and “The Branković saints of Srem.” The selection of the depicted saints and their iconography suggest that the painter was certainly familiar with the copper plates from the Rimnica and Venetian Srbljak. In addition, the artist had the iconostasis in the parekklesion of St. Demetrios, created in 1813, right in front of him, in the church. However, the lid of the Dečani coffin-reliquary features a much larger number of saints than the iconostasis and the Stematografija. And yet, the repertoire of saints on the coffin-reliquary does not include some of those shown on the iconostasis, such as Archbishop Danilo and St. Basil/Vasilije of Ostrog. The most distinctive characteristic of this selection of saints is repetition – some saints were painted twice. A noticeable effort was made to find a way to group the shown saints, so, in a few places those shown in pairs in the Stematografija appear one next to another here, too. Female saints are also grouped together, including the Holy Empress Helena, who had a special place in the visual culture of the 19th century.

The coffin-reliquary of the Holy King Stefan of Dečani is a remarkable example of the symbiosis of Mijak woodcarving and so-called zographos painting of the 19th century. It has great importance for Serbian national history, the research of modern-age art in the Balkans and the phenomenology of visual culture and cults. Its study opens various questions concerning ktetorship, authorship, models, etc. Out of plethora of questions, this text focuses on the iconography of the painted medallions and its models. The coffin-reliquary of the holy king represents a rounded work of art decorated with images of holy Serbian rulers and church dignitaries, representing the most extensive gallery of this kind in 19th-century Serbian art.

References

Юришић 1852: Гедеон І. Юришић. Дечански првенацъ. Нови Сад: Нар. Кньигопечатня Дан. Медаковића.


Шафарик 1853: Јанко Шафарик. „srbskIiÞ lytopisacx izx po;etka ХVI-gô stolytIя“. Гласникъ Друштва србске словесности 5, 17–112.


Данило Други 1988: Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских, прир. Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.


Данилови настављачи 1989: Данилови настављачи. Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника, прир. Гордон Мак Данијел, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.


Цамблак 1989: Григорије Цамблак. „Житије Стефана Дечанског“. Књижевни рад у Србији. Прир. Дамњан Петровић. Београд: Просвета: Српска књижевна задруга, 49–82.


Џелебџић 1969: Милорад Џелебџић. Архивска грађа за историју Народног музеја, Књ. 1: Кнез Милош и српске власти према старинама и уметности у Србији: 1815– 839. године, Београд: Народни музеј.


Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу 1993. Прир. Слободан Милеуснић. Београд: Београдски издавачко-графички завод: Музеј Српске православне цркве.


Бошкоски 2012: Милан Бошкоски. „Комитопулот Давид, цар Давид, Св. цар Давид (историско-уметнички преглед)“. Патримониум.МК: Списание за културното наследство (споменици, реставрација, музеи), год. 5, бр. 10, 127–142.


Вујовић 1986: Бранко Вујовић. Уметност обновљене Србије 1791–1848. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе.


Вукановић 1938: Татомир Вукановић. Култ цара Уроша, Скопље: Немања.


Вукановић 1971: Татомир Вукановић. „Студије из Балканског фолклора III. Мијачко дуборезбарство“, Врањски гласник, бр. 7, 204–272.


Грозданов 1983: Цветан Грозданов. Портрети на светителите од Македонија од IXXVIII век. Скопје: Републички завод за заштита на спомениците на културата.


Давидов 1978: Динко Давидов. Српска графика XVIII века, Нови Сад: Матица српска.


Давидов 2011: Динко Давидов. Српска Стематографија: Беч 1741. Нови Сад: Прометеј.


Ђекић–Живанов 2016: Ђорђе Ђекић – Драгојла Живанов. „Култ Светог краља Јована Владимира у Карловачкој митрополији“. Саопштења XLVIII, 275–290.


Ђурић 1985: Војислав Ј. Ђурић. Икона светог краља Стефана Дечанског. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.


Женарју Рајовић 2016: Ивана Женарју Рајовић. Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839–1912). Лепосавић: Институт за српску културу.


Зарић 1985: Радојка Зарић. „Лик Стефана Штиљановића у српској уметности XVII–XIX века“. Саопштења 17, 69–83.


Коматина 2012: Предраг Коматина. „Појам Бугарске у XI и XII веку и територија Охридске архиепископије“. Византијски свет на Балкану I. Ур. Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић. Београд: Византолошки институт САНУ, 41–56.


Милошевић 1970: Десанка Милошевић. „Срби светитељи у старом српском сликарству“. О Србљаку. Ур. Ђорђе Трифуновић. Београд: Српска књижевна задруга, 143–268.


Милошевић 2006: Ана Милошевић. Црква светог Илије у Смедеревској Паланци. Смедеревска Паланка: Народни музеј у Смедеревској Паланци.


Мирковић 1963: Лазар Мирковић. „Иконе манастира Дечана“. Старине Косова и Метохије 2–3, 11–55.


Павловић 1964: Леонтије Павловић. Неки споменици културе. Осврти и запажања III. Смедерево: Народни музеј.


Павловић 1965: Леонтије Павловић. Култови лица код Срба и Македонаца (историјско-етнографска расправа). Смедерево: Народни музеј.


Петковић 1971: Сретен Петковић. „Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века“. Зборник за ликовне уметности 7, , 85–101


Петковић 2000: Сретен Петковић. „О иконографији Светог Симеона Српског у доба турске владавине“. Стефан Немања – Свети Симеон. Историја и предање. Ур. Јованка Калић. Београд: САНУ, 381–392.


Петковић 2007: Српски светитељи у сликарству православних народа. Нови Сад: Матица српска.


Петковић 2008: Сретен Петковић. Манастир Света Тројица у Пљевљима. Пљевља: Завичајни музеј.


Поповић 2000: Даница Поповић. „О настанку култа Светог Симеона“. Стефан Немања – Свети Симеон. Историја и предање. Ур. Јованка Калић. Београд: САНУ, 347–369.


Станић 1992: Радомир Станић. „Сликарска заоставштина Симеона и Алексија Лазовића у Дечанима“. Саопштења 24, 229–262.


Тимотијевић 1998: Мирослав Тимотијевић. „Serbia sacra и Serbia sancta у верско-политичком програму Карловачке митрополије“. Свети Сава у историји и традицији. Ур. Сима Ћирковић. Београд: САНУ, 387–431.


Тодић 2005: Бранислав Тодић. „Историја и старине манастира“. Манастир Дечани. Ур. Бранислав Тодић – Милка Чанак-Медић. Београд: Музеј у Приштини, 13–131.


Тодић 2018: Бранислав Тодић. „Култ градачке ктиторке краљице и монахиње Јелене“. Саопштења 50, 33–50.


Ќорнаков 1986: Димитар Ќорнаков. Творештвото на мијачките резбари на Балканот од крајот на XVIII и XIX век. Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура.


Ќорнаков 1988: Димитар Ќорнаков. Македонска резба. Скопје: Мисла.


Шакота 1984: Мирјана Шакота. Дечанска ризница. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе; Приштина: Јединство

Published
2022/06/07
Section
Članci