SWOT АНАЛИЗА ЗДРАВСТВЕНО – ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА РАЈСКА БАЊА - МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

  • Соња М. ВУЈОВИЋ Економски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Република Србија
  • Ивана Д. ВУЧИНИЋ Економски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Република Србија
Ključne reči: здравствени туризам, медицински туризам, бањски туризам, wellness, SWOT анализа

Sažetak


Људи су одавнина путовали на различите дестинације како би користили медицинске услуге које су се у периоду настанка здравственог туризма односиле на превенцију обољења, рехабилитацију, али и лечење уз помоћ природних фактора. У другој половини 20. и почетком 21. века здравствени туризам је изашао из почетних оквира кроз квалитативну и квантитативну промену туристичке понуде. Здравствени туризам подразумева привремену промену места сталног боравка ради здравствене превентиве, рехабилитације, коришћења wellness третмана, као и најсложенијих медицинских захвата. Важну ресурсну основу здравственог туризма чине бањска места у којима су изграђена одговарајућа лечилишта. Република Србија позната је по веома богатој и разноврсној понуди бањских дестинација. У студији су, без намере да се одреди стандардизована дефиниција појма приказани различити аспекти здравственог туризма и кратка анализа развоја бањског туризма у Србији. Предмет рада је SWOT анализа здравствено – туристичког центра Рајска бања, са акцентом на могућности развоја туризма у општини Звечан. Циљ рада је да се кроз валоризацију бањског потенцијала на Косову и Метохији укаже да је здравственом туризму на овим просторима потребан нови развојни концепт у складу са савременим трендовима на туристичком тржишту, у функцији јачања туристичке понуде.

Reference

Bookman-Bookman 2007: M. Z. Bookman and K. R. Bookman. Medical Tourism in Developing Countries. New York: Palgrave MacMillan.


Бошков 2021: В. Бошков. Трендови и иновације у туризму. Нови Сад: Висока пословна школа струковних студија.


Вујадиновић-Шабић 2021: С. Вујадиновић и Д. Шабић. Географија 3. Београд: Нови Логос.


Gurel-Tat 2017: E. Gurel and M. Tat. Swot analysis: a theoretical review. The Journal of International Social Research, Vol. 10, Issue: 51. p. 994-1006.


Глигоријевић-Нововић 2014: Ж. Глигоријевић и М. Нововић. Здравствено – рекреативни туризам у процесу развоја бањских и планинских туристичких места. Економске теме, Vol. 52, No. 4. стр. 509-522.


Димитријевић-Сушић 2015: Д. Димитријевић и В. Сушић. Велнес спа – специфичан облик здравственог туризма. Facta universitatis – series: Economics and Organization, Vol. 12, No. 1. стр. 69-81.


Зечевић 2004: Б. Зечевић. Округли сто на тему: Менаџмент у бањском туризму и специјални програм у бањама. Врњачка Бања: Туристичка берза бања.


Извештај „Стање вода на Косову” 2010: Стање вода на Косову. Приштина: Министарство животне средине и просторног планирања.


Катанић 2017: З. Катанић. Валоризација културних вредности Косова и Метохије у функцији јачања туристичке понуде. Београд: Универзитет Сингидунум.


Кнежевић–Ђекић 2003: М. Кнежевић и Т. Ђекић. Функционална својства Косовско- Метохијских бања. Баштина Приштина – Лепосавић, бр. 16. стр. 257-268.


Kaspar 1996: C. Kaspar. Gesundheitstourismus im trend. In Institut für Tourismus und Verkehrswirtschaft. (Ed.) Jahrbuch Der Schweizer Tourismuswirtschaft 1995/96. St. Galleen: Institut für Tourismus und Verkehrswirtschaft. p. 53-61.


Cormany 2017: D. Cormany. Introduction to the phenomenon of ”medical tourism”. Еdited by FrederickJ. DeMicco, Medical tourism and wellness: hospitality bridging healthcare (H2H). USA: Apple Academic Press Inc. p. 20-42.


Маџар-Лазибат и др. 2016: Т. Маџар, Т. Лазибат и Ј. Микулић. Мерење квалитета услуга у здравственом туризму. Пословна изврсност, Vol. 10, No. 1. стр. 187-202.


Милентијевић-Недељковић 2010: Г. Милентијевић и Б. Недељковић. Термоминералне воде Бањске, потенцијалност, квалитет, могућност коришћења. Рударски радови, бр. 1 (2010). стр. 147-158.


Милићевић 2013: С. Милићевић. Здравствени туризам – мегатренд на туристичком тржишту. Мегатренд ревија, Vol. 10, No. 4. стр. 163-176.


Попеску 2018: Ј. Попеску. Маркетинг у туризму и хотелијерству. Београд: Универзитет Сингидунум.


Протић 1995: Д. Протић. Минералне и термалне воде Србије. Београд: Геоинститут. Посебна издања књига 17.


Pearce-Robinson 1991: J. Pearce and R. B. Robinson. Strategic Management: formulation, Implementation and Control. Irwin.


Smith-Puczkó 2009: M. Smith and L. Puczkó. Health and wellness tourism. London: Butterworth Heinemann.


Тарцан-Атес и др. 2015: Р. Тарцан, М. Атес и В. Е. Саит. Вредновање ефеката стратегијског менаџмента установа на избор здравствено туристичке дестинације. Маркетинг, Vol. 46, No. 2. стр. 124-131.


Thompson-Strickland 2001: A. A. Thompson and A. J. Strickland. Strategic Management- Concepts and Cases, (12th Edition). USA: McGraw-Hill.


Harrison-St. John 2004: J. S. Harrison and C. H. St. John. Foundations in Strategic Management. USA: South Wester.


Henderson 2003: J. C. Henderson. Healthcare Tourism in Southeast Asia. Tourism Review International. 7(3-4). p. 111-121.


Horowitz-Rosensweig 2008: Michael Horowitz and Jeffrey Rosensweig. Medical Tourism vs. Traditional International Medical Travel: A Tale of Two Models. International Medical Travel Journal. p. 1-14.


Wray-Laing et. al. 2010: M. Wray, J. Laing and C. Voigt. Byron Bay: an alternate health and wellness destination. Journal of Hospitality and Tourism Management, No. 17. p. 158- 166.

Objavljeno
2022/06/28
Rubrika
Članci