НОВОПАЗАРСКИ МУТЕСЕЛИМ ЈУСУФ-БЕГ, СРБИ И ТАНЗИМAТ (1838–1851)
Sažetak
Јусуф-бег је, са краћим прекидима, био новопазарски мутеселим у периоду од 1838. до 1851. године. Под његовом надлежношћу су се налазиле Новопазарска, Митровачка, Сјеничка и Нововарошка каза, а од 1849. и казе Трговиште и Бихор. Године 1851. наведене казе су ушле у састав новоформираног Новопазарског санџак, док је Јусуф-бег смењен. Његово смењивање уследило је као резултат успешног спровођења танзиматских реформи у Босанском ејалету. Период током којег је Јусуф-бег управљао поменутим казама био је обележен сталним немирима, који су били последица унутрашњих сукоба, гладних година и антиреформских покрета муслимана. У оваквим околностима Срби су често били суочени са таласима насиља. У раду је представљена управа Јусуф-бега, као и положај српског народа, приликом чега су узета у обзир настојања Високе Порте да спроведе реформе.
Reference
Вуловић 1953: Књажеска канцеларија, књига прва. Нахија пожешка 1815–1839. Прир. Данило Вуловић. Београд: Државна архива НР Србије.
Пејтон 1996: Ендру Арчибалд Пејтон. Србија, најмлађи члан европске породице или Боравак у Београду и путовање по планинама и шумама у унутрашњости 1843. и 1844. године. Прев. Бранко Момчиловић. Нови Сад: Матица српска.
Радовић–Делић 2021: „Статистички подаци о становништву Босне и Херцеговине према попису 1851/52. године из заоставштине пруског конзула у Сарајеву Ота Блауа“. Прир. Данијел Радовић, Нино Делић. Мешовита грађа, књ. XLII, 161–176.
Радосављевић 2006: Књажеска канцеларија. Ужичка нахија (1831–1839), књига друга. Документи. Прир. Недељко Радосављевић. Београд: Архив Србије; Ужице: Историјски архив Ужице.
Aličić 1983: Ahmed S. Aličić. Uređenje Bosanskog ejaleta od 1789. do 1878. godine. Sarajevo: Orijentalni institut.
Андрејевић 2003: Севделин Андрејевић. Нишке буне. Ослободилачки покрети од 1833. до 1842. године. Ниш: Просвета.
Зарковић 2013: Весна Зарковић. „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века“. Баштина, св. 35, 135–152.
İnalcık 1943: Halil İnalcık. Tanizimat ve Bulgar Meselesi. Ankara: Türk Tarih Kurumu.
İnalcık 1964: Halil İnalcık. „Sened-i İttifak ve Gülhane Hatt-i Hümayun“. Belleten, год. XVIII, бр. 112, 603–622.
Jagodić 2015: Miloš Jagodić. „Failed Conspiracy: Organisation and Preparation of the Serbian Uprising againist Ottoman rule in 1840–1841“, Limes plus, br. 3, 39–62.
Јагодић 2016: Милош Јагодић. Србија и Стара Србија (1839–1868). Наслеђе на југу. Београд: Еволута.
Karal 1947: Enver Ziya Karal. Osmanli Tarihi V. Cilt. Nizam-ı Cedid ve Tanzimat Devirleri (1789–1856). Ankara: Türk Tarih Kurumu.
Недељковић 2014: Славиша Недељковић. „Устанак Арбанаса против турских власти у Скопском и Косовском пашалуку 1844. године (побуна Дервиш-Цара)“. Истраживања, бр. 25, 249–260.
Недељковић 2017: Славиша Недељковић. „Национални и аграрни покрети Срба у североисточним областима Старе Србије од 1835. до 1842. године“. Српске студије, бр. 8, 71–83.
Özkan 2020: Еla Özkan. 19. Yüzyılda Osmanlı Devleti’nin İdari Taksimatı (1839–1914). İstanbul: Hiperyayın.
Савић 2018: Александар М. Савић. „Српски народ у Старој Србији (1839–1846)“. Баштина, св. 46, 273–290.
Савић 2021: Александар М. Савић. Кнежевина Србија и Османско царство (1839–1858). Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет.
Стојанчевић 1971: Владимир Стојанчевић. Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: ПТТ.
Страњаковић 1936: Драгослав Страњаковић. Политичка пропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844–1858. Београд: Штампарија Драг. Грегорића.
Uzun 2002: Ahmet Uzun. Tanzimat ve Sosyal Direnişler: Niş İsyanı Üzerine Ayrıntılı Bir İnceleme (1841). İstanbul: Eren Yayıncılık.
Шешум 2017: Урош Шешум. Србија и Стара Србија (1804–1839). Београд: Филозофски факултет.