MUTESELLIM OF NOVI PAZAR YUSUF BEY, SERBS AND TANZIMAT (1838–1851)
Abstract
The paper pays attention to the mutesellim of Novi Pazar Yusuf Bey (1838–1839, 1841–1842, 1842–1851), the Serbian people and the reflection of the Tanzimat reforms in the territory under his control – Novi Pazar, Mitrovica, Sjenica, Nova Varoš, Trgovište and Bihor kaza. It is pointed out that Yusuf Bey in the period 1838–1842. fought for the position of Novi Pazar mutesellim and that his administration ended in 1851, after the successful military action of the Rumelia serasker Omer Pasha Latas in the Bosnian Eyalet. In the mentioned year, the Sanjak of Novi Pazar was officially formed, which, in addition to the kazas that were under the control of Yusuf Bey, also included the Višegrad kaza. During the rule of Yusuf Bey, Serbs were exposed to constant violence, except in the period from 1844 to 1848, when a relatively peaceful situation prevailed. Serbs most complained about the representatives of the executive power who committed all kinds of violence (rapes, attempted violent islamization, murders).
References
Вуловић 1953: Књажеска канцеларија, књига прва. Нахија пожешка 1815–1839. Прир. Данило Вуловић. Београд: Државна архива НР Србије.
Пејтон 1996: Ендру Арчибалд Пејтон. Србија, најмлађи члан европске породице или Боравак у Београду и путовање по планинама и шумама у унутрашњости 1843. и 1844. године. Прев. Бранко Момчиловић. Нови Сад: Матица српска.
Радовић–Делић 2021: „Статистички подаци о становништву Босне и Херцеговине према попису 1851/52. године из заоставштине пруског конзула у Сарајеву Ота Блауа“. Прир. Данијел Радовић, Нино Делић. Мешовита грађа, књ. XLII, 161–176.
Радосављевић 2006: Књажеска канцеларија. Ужичка нахија (1831–1839), књига друга. Документи. Прир. Недељко Радосављевић. Београд: Архив Србије; Ужице: Историјски архив Ужице.
Aličić 1983: Ahmed S. Aličić. Uređenje Bosanskog ejaleta od 1789. do 1878. godine. Sarajevo: Orijentalni institut.
Андрејевић 2003: Севделин Андрејевић. Нишке буне. Ослободилачки покрети од 1833. до 1842. године. Ниш: Просвета.
Зарковић 2013: Весна Зарковић. „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века“. Баштина, св. 35, 135–152.
İnalcık 1943: Halil İnalcık. Tanizimat ve Bulgar Meselesi. Ankara: Türk Tarih Kurumu.
İnalcık 1964: Halil İnalcık. „Sened-i İttifak ve Gülhane Hatt-i Hümayun“. Belleten, год. XVIII, бр. 112, 603–622.
Jagodić 2015: Miloš Jagodić. „Failed Conspiracy: Organisation and Preparation of the Serbian Uprising againist Ottoman rule in 1840–1841“, Limes plus, br. 3, 39–62.
Јагодић 2016: Милош Јагодић. Србија и Стара Србија (1839–1868). Наслеђе на југу. Београд: Еволута.
Karal 1947: Enver Ziya Karal. Osmanli Tarihi V. Cilt. Nizam-ı Cedid ve Tanzimat Devirleri (1789–1856). Ankara: Türk Tarih Kurumu.
Недељковић 2014: Славиша Недељковић. „Устанак Арбанаса против турских власти у Скопском и Косовском пашалуку 1844. године (побуна Дервиш-Цара)“. Истраживања, бр. 25, 249–260.
Недељковић 2017: Славиша Недељковић. „Национални и аграрни покрети Срба у североисточним областима Старе Србије од 1835. до 1842. године“. Српске студије, бр. 8, 71–83.
Özkan 2020: Еla Özkan. 19. Yüzyılda Osmanlı Devleti’nin İdari Taksimatı (1839–1914). İstanbul: Hiperyayın.
Савић 2018: Александар М. Савић. „Српски народ у Старој Србији (1839–1846)“. Баштина, св. 46, 273–290.
Савић 2021: Александар М. Савић. Кнежевина Србија и Османско царство (1839–1858). Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет.
Стојанчевић 1971: Владимир Стојанчевић. Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: ПТТ.
Страњаковић 1936: Драгослав Страњаковић. Политичка пропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844–1858. Београд: Штампарија Драг. Грегорића.
Uzun 2002: Ahmet Uzun. Tanzimat ve Sosyal Direnişler: Niş İsyanı Üzerine Ayrıntılı Bir İnceleme (1841). İstanbul: Eren Yayıncılık.
Шешум 2017: Урош Шешум. Србија и Стара Србија (1804–1839). Београд: Филозофски факултет.