ДВОРСКИ БАЛОВИ У СРБИЈИ У XIX ВЕКУ – СПОЈ ЕВРОПСКЕ И НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ
Sažetak
Дворски балови, организовани у Србији у XIX веку на кнежевским и краљевским дворовима, и то по узору на европске балове, били су етикетирани за одређени слој друштва, који је тим друштвеним догађајима давао свечану ноту и одређени реноме. Доласком на бал, људи су се већ интегрисали у највише културне редове и усвајањем нових елемената понашања битно су се разликовали од осталих категорија становника. Сходно томе, балови су током 19. века постали веома важни друштвени догађаји, јер је учешће у њима доказивало припадништво високим круговима и надређеност над припадницима нижих слојева у сваком погледу. Међутим, иако је на баловима доминирао европски културни образац, у њему су се, у складу са општим приликама, појављивали и елементи традиционалне, националне културе.
Reference
Боли-Поповић 2010: Е. Боли-Ј. Поповић. Плесови. Лепосавић: Факултет за спорт и физичко васпитање,
Универзитет у Приштини.
Будаћ 2015: Љубица Будаћ. У огледалу времена – српско грађанско друштво на размеђи векова кроз збирку
др Јована Милекића. Нови Сад: Архив Војводине.
Вулетић 2013: Александра Вулетић. Између посела и балова. Београд: Завод за уџбенике.
Вулетић-Мијаиловић 2013: Александра Вулетић-Јасна Мијаиловић. Између посела и балова. Живот у
Србији 19. века. Београд: Завод за уџбенике.
Вучетић Младеновић 1997: Радина Вучетић Младеновић. „Балови Удружења пријатеља Цвијета Зузорић“.
Годишњак за друштвену историју, бр. IV/2-3, стр. 218-225.
Ђорђевић 1924: Тихомир Ђорђевић. Из Србије кнеза Милоша. Београд: Издавачка књижара Геце Кона.
Игњатовић 1966: Јаков Игњатовић. Мемоари. Београд: Српска књижевна задруга.
Игњатовић 2004: Јаков Игњатовић. Вечити младожења. Београд: Нолит.
Јовановић 2020: Небојша Јовановић. Двор господина Јеврема Обреновића 1816-1842. Београд: Лагуна.
Јовановић Стојимировић 2008: Милан Јовановић Стојимировић. Силуете старог Београда. Београд:
Просвета.
Јовић 2018: Јасмина Јовић. Уметничка слика града у прози српског реализма. Ниш: Филозофски факултет,
Универзитет у Нишу.
Кокановић 1975: Маријана Кокановић. Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности
српског грађанства у XIX веку, Мешовита посела. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Кокановић 2014: Маријана Кокановић. „Играчки реперторар на српским баловима у Хабзбуршкој
монарији – друштво и политика на плесном подијуму у XIX веку“. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. Ур. Др Зоран Т. Јовановић. Нови Сад: Матица српска, стр. 55-67.
Кокановић Марковић 2014: Маријана Кокановић Марковић. Друштвена улога салонске музике у животу и
систему вредности српског грађанства у XIX веку. Плесни репертоар: од балског паркета до интимности салона. Београд: Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.
Макуљевић 2003: Ненад Макуљевић. „Ефермни спектакл у мултикултуралном Београду: Повратак Вучића
и Петронијевића у Србију“. Београд у делима европских путописаца. Ур. Ђорђе Костић. Београд: Српска академија наука и уметности, стр. 169-186.
Машић 1986: Љиљана Машић. Основи сценске игре. Загреб: Просвета.
Прелић 2008: Младена Прелић. „(Н)и овде (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају ХХ
века“. Београд: Етнографски институт САНУ.
Прошић Дворнић 1984: Мирјана Прошић Дворнић, „Вечерње забаве (балови) у Београду крајем XIX и
почетком XX века“. Етнолошке свеске, бр. V, стр. 23-32.
Столић 1998: Ана Столић, „Журка на двору недељом од пет до осам“. Српско наслеђе – историјске свеске,
бр. 9., стр. 1-3.
Цветковић 2021: Снежана Цветковић. Уметност и дворска култура у Србији 1872-1903. Докторска
дисертација. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Чолак Антић 1994: Тијана Чолак Антић. „Књижевно-уметнички салони у Београду 1830-1940“. Годишњак
за друштвену историју, св. 1, стр. 57-66.