SERBIAN COURT BALLS IN THE 19TH CENTURY AND AMALGAM OF THE TRADITIONAL AND EUROPEAN CULTURE
Abstract
Court balls, organized in Serbia in the 19th century at princely and royal courts, modeled on European ones, were labeled for a certain class of society, which gave these social events a festive note and a certain reputation. By coming to the ballс, people had already integrated into the highest cultural ranks and by adopting new elements of behavior they significantly differed from other categories of residents. Therefore, balls of the highest rank were important social events because participation in them proved membership in that circle and superiority over others in every respect. However, although the European cultural pattern dominated the balls, elements of traditional, national culture also appeared in it, in accordance with the general circumstances.
References
Боли-Поповић 2010: Е. Боли-Ј. Поповић. Плесови. Лепосавић: Факултет за спорт и физичко васпитање,
Универзитет у Приштини.
Будаћ 2015: Љубица Будаћ. У огледалу времена – српско грађанско друштво на размеђи векова кроз збирку
др Јована Милекића. Нови Сад: Архив Војводине.
Вулетић 2013: Александра Вулетић. Између посела и балова. Београд: Завод за уџбенике.
Вулетић-Мијаиловић 2013: Александра Вулетић-Јасна Мијаиловић. Између посела и балова. Живот у
Србији 19. века. Београд: Завод за уџбенике.
Вучетић Младеновић 1997: Радина Вучетић Младеновић. „Балови Удружења пријатеља Цвијета Зузорић“.
Годишњак за друштвену историју, бр. IV/2-3, стр. 218-225.
Ђорђевић 1924: Тихомир Ђорђевић. Из Србије кнеза Милоша. Београд: Издавачка књижара Геце Кона.
Игњатовић 1966: Јаков Игњатовић. Мемоари. Београд: Српска књижевна задруга.
Игњатовић 2004: Јаков Игњатовић. Вечити младожења. Београд: Нолит.
Јовановић 2020: Небојша Јовановић. Двор господина Јеврема Обреновића 1816-1842. Београд: Лагуна.
Јовановић Стојимировић 2008: Милан Јовановић Стојимировић. Силуете старог Београда. Београд:
Просвета.
Јовић 2018: Јасмина Јовић. Уметничка слика града у прози српског реализма. Ниш: Филозофски факултет,
Универзитет у Нишу.
Кокановић 1975: Маријана Кокановић. Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности
српског грађанства у XIX веку, Мешовита посела. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Кокановић 2014: Маријана Кокановић. „Играчки реперторар на српским баловима у Хабзбуршкој
монарији – друштво и политика на плесном подијуму у XIX веку“. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. Ур. Др Зоран Т. Јовановић. Нови Сад: Матица српска, стр. 55-67.
Кокановић Марковић 2014: Маријана Кокановић Марковић. Друштвена улога салонске музике у животу и
систему вредности српског грађанства у XIX веку. Плесни репертоар: од балског паркета до интимности салона. Београд: Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.
Макуљевић 2003: Ненад Макуљевић. „Ефермни спектакл у мултикултуралном Београду: Повратак Вучића
и Петронијевића у Србију“. Београд у делима европских путописаца. Ур. Ђорђе Костић. Београд: Српска академија наука и уметности, стр. 169-186.
Машић 1986: Љиљана Машић. Основи сценске игре. Загреб: Просвета.
Прелић 2008: Младена Прелић. „(Н)и овде (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају ХХ
века“. Београд: Етнографски институт САНУ.
Прошић Дворнић 1984: Мирјана Прошић Дворнић, „Вечерње забаве (балови) у Београду крајем XIX и
почетком XX века“. Етнолошке свеске, бр. V, стр. 23-32.
Столић 1998: Ана Столић, „Журка на двору недељом од пет до осам“. Српско наслеђе – историјске свеске,
бр. 9., стр. 1-3.
Цветковић 2021: Снежана Цветковић. Уметност и дворска култура у Србији 1872-1903. Докторска
дисертација. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Чолак Антић 1994: Тијана Чолак Антић. „Књижевно-уметнички салони у Београду 1830-1940“. Годишњак
за друштвену историју, св. 1, стр. 57-66.