НИШКИ НОВЧАНИ ЗАВОДИ У БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

  • Иван М. БЕЦИЋ
Ključne reči: нишки новчани заводи, млинови, фабрике кожа и обућа, циглане, стечајеви, штедни улози, заштита, ликвидација

Sažetak


Банкарски систем у Краљевини СХС/Југославији одликовао се великим бројем локалних новчаних завода. На подручју Ниша пословао је већи број новчаних завода, од којих је највећи број основан пре Првог светског рата. Услед страдања, део ових банака није могао да настави са радом после рата, али је основано и неколико нових банака. У првој послератној деценији чак четири нишка новчана завода отишла су у стечај, што је првенствено била последица дугорочних улагања у индустрију. Банкарска криза 1931. године отежала је рад банака, али је већина нишких завода успела да то преброди без већих трзавица. Ипак, њихова финансијска снага није одговарала потребама једног геостратешког центра и они нису успели да оставе дубљи траг у привредним кретањима тог дела државе. У раду је, првенствено на основу архивске грађе. обрађен рад ових установа и одређен њихов значај у југословенском банкарском систему.

Reference

Antić i Becić 2021: Dejan D. Antić i Ivan M. Becić. „The Niš Cooperative: 1921–1947“, Istraživanja – Journal of Historical Researches, 32, 191–205.


Антић и Бецић 2021а: Дејан Д. Антић и Иван М. Бецић. „Нишка занатлијска банка а. д.“, Зборник радова Филозофског факултета, 4, 255–276.


Белин 1922: Иво Белин. „Око зајмова“, Нова Европа, 1, 23‒24.


Бецић 2007: Иван М. Бецић. „Власотиначка кредитна банке“, Лесковачки зборник, XLVII, 275–288.


Бецић 2014: Иван М. Бецић. „Нишка трговачка банка“, Расински анали, 12, 323–338.


Бецић 2015: Иван М. Бецић. „Прва генерална банка – Ниш“, Зборник, 24, 183–200.


Бецић 2015а: Иван М. Бецић. „Приватни новчани заводи у Алексинцу између два светска рата“, Архив, 1–2, 118–131.


Бецић 2016: Иван М. Бецић. „Страдање приватних финансијских установа у јужној Србији 1915‒1918“, у: Велики рат 1914‒1918: Узроци, последице, тумачења, I, ур. Александар Растовић, Ниш: Филозофски факултет, 749‒762.


Бецић 2018: Иван М. Бецић. „Новчани заводи у Бујановцу између два светска рата“, у: Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: друштвено-економски и политички аспект, ур. Дејан Антић, Иван Бецић, Врање: Народни музеј Врање – Народни музеј Лесковац, 227–242.


Бецић 2019: Иван М. Бецић. „Положај краљевачких новчаних завода у банкарском систему Краљевине Југославије“, Баштина, 47, 319‒333.


Бецић 2019a: Иван М. Бецић. „Последице Великог рата по нишке банке“, Лесковачки зборник, LIX, 207‒227.


Бецић 2021: Иван М. Бецић. „Нишка банка а. д. између два светска рата“, Лесковачки зборник, LXI, 93–108.


Becić i Antić 2022: Ivan M. Becić i Dejan D. Antić. „Niška akcionarska štedionica 1885‒1931“, Istorija 20. veka, 1, 55‒72.


Бецић 2022: Иван М. Бецић.„ Јужноморавска банка – Ниш (1894–1929)“, Баштина, 56,  351–369.


Гавриловић 1931: Мил Р. Гавриловић. Развитак банкарства и привреде у Јужној Србији, Скопље: Крајничанац.


Deželić 1920: Stanko Deželić. Banke i bankarstvo, djelovanje, poslovanje i razvoj banaka, Zagreb: St. Kugli.


Enciklopedija Jugoslavije 1965: Enciklopedija Jugoslavije. 6, Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ.


Историја српског народа 1994: Историја српског народа. VI–1, Београд: Српска књижевна задруга.


Народна банка 1934: Народна банка 1884–1934. Београд: Завод за израду новчаница.


Станојевић 1928: Станоје Станојевић. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, III, Загреб: Библиографски завод.


Stojadinović 1970: Milan M. Stojadinović. Ni rat ni pakt, Jugoslavija između dva rata, Rijeka: Otokar Keršovani.

Objavljeno
2023/04/19
Rubrika
Članci