NIS MONEY INSTITUTIONS IN THE BANKING SYSTEM OF THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA
Abstract
At the end of the 19th and the begining of the 20th century, a large number of local financial institutions were established in the Kingdom of Serbia. Nis was the second largest city in Serbia, and at the same time an important traffic and strategic center. By the end of the 19th century, three banks were established in Nis, and by the beginning og the WWI, their number had rise to eight. It was characteristic of almost all these financial institutions that they were the owners of mills, brick factories, textile factories, leather factoties, and warehouses.
The beginning of the WWI and the occupation of Serbia caused great material losses to the banks in Nis, especially from the Bulgarian army, which took away all movable property after the retreat. Among the human victims was a relatively large number of shareholders, board members and officials of financial institutions.
With the end of the war, the banks could not immediately resume their operations, and for the first two years mostly collected their assets, and the two Nis banks could not continue their operations due to the high degree of damage. The remaining banks, accustomed to working with non-banking businesses, continued this practice and invested in trade and industry.
The chronic need for capital influenced the establishement of six more banks in Nis after the war. However, by 1925, two banks went bankrupt, and this happened to two more financial institutions by the end of the decade, so that the banking crises in the Kingdom of Yugoslavia was met by eight Nis banks.
Due to the great crisis, business in the 1930s was extremely limited. Two financial institutions in Nis were undet protection, and two managed to operate successfully until the outbreak of the WWII on the territory of Yugoslavia, when all normal work of banks was impossible.
References
Antić i Becić 2021: Dejan D. Antić i Ivan M. Becić. „The Niš Cooperative: 1921–1947“, Istraživanja – Journal of Historical Researches, 32, 191–205.
Антић и Бецић 2021а: Дејан Д. Антић и Иван М. Бецић. „Нишка занатлијска банка а. д.“, Зборник радова Филозофског факултета, 4, 255–276.
Белин 1922: Иво Белин. „Око зајмова“, Нова Европа, 1, 23‒24.
Бецић 2007: Иван М. Бецић. „Власотиначка кредитна банке“, Лесковачки зборник, XLVII, 275–288.
Бецић 2014: Иван М. Бецић. „Нишка трговачка банка“, Расински анали, 12, 323–338.
Бецић 2015: Иван М. Бецић. „Прва генерална банка – Ниш“, Зборник, 24, 183–200.
Бецић 2015а: Иван М. Бецић. „Приватни новчани заводи у Алексинцу између два светска рата“, Архив, 1–2, 118–131.
Бецић 2016: Иван М. Бецић. „Страдање приватних финансијских установа у јужној Србији 1915‒1918“, у: Велики рат 1914‒1918: Узроци, последице, тумачења, I, ур. Александар Растовић, Ниш: Филозофски факултет, 749‒762.
Бецић 2018: Иван М. Бецић. „Новчани заводи у Бујановцу између два светска рата“, у: Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: друштвено-економски и политички аспект, ур. Дејан Антић, Иван Бецић, Врање: Народни музеј Врање – Народни музеј Лесковац, 227–242.
Бецић 2019: Иван М. Бецић. „Положај краљевачких новчаних завода у банкарском систему Краљевине Југославије“, Баштина, 47, 319‒333.
Бецић 2019a: Иван М. Бецић. „Последице Великог рата по нишке банке“, Лесковачки зборник, LIX, 207‒227.
Бецић 2021: Иван М. Бецић. „Нишка банка а. д. између два светска рата“, Лесковачки зборник, LXI, 93–108.
Becić i Antić 2022: Ivan M. Becić i Dejan D. Antić. „Niška akcionarska štedionica 1885‒1931“, Istorija 20. veka, 1, 55‒72.
Бецић 2022: Иван М. Бецић.„ Јужноморавска банка – Ниш (1894–1929)“, Баштина, 56, 351–369.
Гавриловић 1931: Мил Р. Гавриловић. Развитак банкарства и привреде у Јужној Србији, Скопље: Крајничанац.
Deželić 1920: Stanko Deželić. Banke i bankarstvo, djelovanje, poslovanje i razvoj banaka, Zagreb: St. Kugli.
Enciklopedija Jugoslavije 1965: Enciklopedija Jugoslavije. 6, Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ.
Историја српског народа 1994: Историја српског народа. VI–1, Београд: Српска књижевна задруга.
Народна банка 1934: Народна банка 1884–1934. Београд: Завод за израду новчаница.
Станојевић 1928: Станоје Станојевић. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, III, Загреб: Библиографски завод.
Stojadinović 1970: Milan M. Stojadinović. Ni rat ni pakt, Jugoslavija između dva rata, Rijeka: Otokar Keršovani.