МИСИЈА АЛЕКСАНДРА БЕЛИЋА И СТАНОЈА СТАНОЈЕВИЋА У РУСИЈИ 1916–1917. ГОДИНЕ
Sažetak
Рад се тиче боравка познатих српских научника, филолога Александра Белића и историчара Станоја Станојевића у Русији, током Првог светског рата. У њему је представљено како је до мисије дошло, који су јој циљеви постављени од стране председника српске владе Николе Пашића, те детаљи пута и утисци емисара о Петрограду. Пажња је посвећена различитим аспектима делатности двојице научника, како пре, тако и у измењеним приликама после Фебруарске револуције. Идентификована су усмерења националне пропаганде према одређеним друштвеним и политичким круговима, као и кључни људи са којима су сарађивали. На крају, анализирани су утисци Белића и Станојевића, али и опречна мишљења о дометима њихове мисије. Чланак је написан на основу архивских извора, објављене грађе, мемоара, дневника и меродавне литературе.
Reference
Архив Југославије
Фонд 80, Збирка Јован Јовановић Пижон
Фонд 335, Збирка Војислав Јовановић Марамбо
Архив Српске академије наука и уметности (АСАНУ)
Александар Белић, део заоставштине (14386)
Војислав Маринковић, заоставштина (14439)
Заоставштина Николе Пашића (14528)
Оставина Радослава Јовановића (9829–9852)
Преписка и хартије Станоја Станојевића (11257–11429)
Преписка и друга оставина др Николе Стојановића (10712-10746)
Војни архив (ВА)
Пописник 10, Архива Добровољачког корпуса у Русији од 1916. до 1918. године
Государственный архив Российской Федерации (ГАРФ), Москва
Фонд 579, Павел Николаевич Милюков
Фонд 627, Борис Владимирович Штюрмер
Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына (ДРЗ), Москва
Фонд 001, Всероссийская мемуарная библиотека
Државни архив Србије (ДАС)
Министарство иностраних дела (МИД)
Политичко одељење (ПО)
Југословенски одсек (ЈО)
Никола Пашић (НП)
Посланство Петроград (Пс-П), Политичко одељење (По)
Народна библиотека Србије (НБС) – Одељење посебних фондова (ПФ)
Р 647, Архива Станоја Станојевића
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ (УБ) - Архивска збирка (АЗ)
4913, Белешке о раду у Русији Ст. Станојевића и А. Белића
Јанковић 2019: Радоје М. Јанковић. У вихору Октобарске револуције (1916–1918). Прир. Даница Оташевић. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије.
Пижон 2015: Јован М. Јовановић Пижон. Дневник (1896–1920). Прир. Радош Љушић и Миладин Милошевић. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије и Архив Југославије.
Mandić 1956; Ante Mandić, Fragmenti za historiju ujedinjenja. Povodom četrdesetogodišnjice osnivanja Jugoslavenskog odbora. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Прир. Марковић–Шкодрић 2021: Први светски рат у документима Архива Србије, Том 5, 1916 (јул – децембар). Прир. Александар Марковић и Љубинка Шкодрић. Београд: Архив Србије.
Masaryk 1935: T. G. Masaryk, Svetska revolucija: ratne uspomene i razmatranja 1914–1918. Beograd: Kosmos.
Прир. Милорадовић 2015: „Борба за душе: српска пропаганда у Русији 1916. године“. Прир. Горан Милорадовић. Историјске свеске, 14, фебруар (2015), 15–25.
Московљевић 2018: Милош Московљевић. Дневник 1916–1968, Књ. 1. Прир. Момчило Исић. Београд: Институт за новију историју Србије и ИК Византија.
Поповић 2001: Павле Поповић. Из дневника. Прир. Богдан Љ. Поповић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
R. W. Seton–Watson 1976: R. W. Seton–Watson i Jugoslaveni. Korespodencija 1906–1941, I (1906–1918). Zagreb: Sveučilište u Zagrebu – Institut za hrvatsku povijest; London: Britanska akademija.
Prir. Šepić 1967–1968: „Građa o radu istarskih predstavnika u Jugoslovenskom odboru“. Prir. Dragovan Šepić. Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu, XI–XII.
Бајин 2021: Зоран Бајин. Спалајковић. Дипломата и револуционар. Нови Сад: Прометеј.
Janković 1967: Dragoslav Janković. Jugoslovensko pitanje i Krfska deklaracija 1917. godine. Beograd: Savremena administracija.
Јанковић 1973: Драгослав Јанковић. Србија и југословенско питање 1914–1915. године. Београд: Институт за савремену историју и НИП Експорт-прес.
Johnston 1977: Robert H. Johnston. Tradition versus revolution: Russia and the Balkans in 1917. Boulder: East European Quarterly.
Паулова 2020: Милада Паулова. Југословенски одбор. Повест југословенске емиграције у време Светског рата 1914–1918. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије.
Поповић 1977: Никола Поповић. Односи Србије и Русије у Првом светском рату. Београд: Институт за савремену историју и Народна књига.
Petrinović 1988: Ivo Petrinović. Politička misao Frana Supila. Split: Književni krug.
Радивоевич 2018: Мирослав Радивоевич, “Русская революция 1917 года и Сербия”. Столетие Революции 1917 года в России. Научный сборник, Часть 1. Москва: Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова.
Радивојевић 2019: Мирослав Радивојевић. Србија и Русија 1913–1918. Докторски рад. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Radivojević 2020: Miroslav Radivojević, „Serbia, Italy's entrance into World War I, and the London Agreement: A new interpretation“. Istraživanja, 31, 183–196.
Трговчевић 1986: Љубинка Трговчевић. Научници Србије и стварање југословенске државе 1914–1920. Београд: Народна књига, Српска књижевна задруга.
Трговчевић 1989: Љубинка Трговчевић. „Културни одбор у Паризу“. Србија 1918. године и стварање југословенске државе. Научни скуп. Београд: Историјски институт, 129–140.
Trgovčević 1990: Ljubinka Trgovčević. „Paris comme centre culturel de l’émigration serbe pendant la Première Guerre Mondiale“. Југословенско-француски односи. Научни скуп. Београд: Историјски институт, 198–214.
Hrabak 1958: Bogumil Hrabak. „Rad Pašićevog pouzdanika u Rusiji, Dr Radoslava Jovanovića za vreme Oktobarske socijalističke revolucije“. Arhivski almanah, 1 (1958), 127–157.
Hrabak 1967: Bogumil Hrabak. „Jugoslovenski odbor prema tzv. disidentskom pokretu u Rusiji 1917. godine“. Zbornik Historijskog instituta Slavonije, 5.
Храбак 1978: Богумил Храбак. Србија и Фебруарска револуција 1917. године. Приштина: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 7–57.
Šepić 1960: Dragovan Šepić, „O misiji Lj. Stojanovića i A. Belića u Petrogradu 1915. godine“, Zbornik Historijskog instituta JAZU, br. 3, 449–497.
Šepić 1989 (I-II): Dragovan Šepić. Sudbinske dileme stvaranja Jugoslavije, I-II. Pula: Čakavski sabor, Naučna biblioteka; Opatija: Otokar Keršovani; Rovinj: Centro di riserche storiche; Rijeka: Izdavački centar.