THE MISSION OF ALEKSANDAR BELIĆ AND STANOJE STANOJEVIĆ IN RUSSIA 1916–1917.
Abstract
In the spring of 1916, the Serbian Government in exile sent two prominent intellectuals, the philologist Aleksandar Belić and the historian Stanojе Stanojević, on a propaganda mission to Russia, in order to inform the local public about its war aims and its national program. Serbian propaganda activity in Russia became much more organized after their arrival. During 1916, they worked on publishing books and establishing a Serbian institute in St. Petersburg, gave university and public lectures, met with members of the Duma and other influential politicians. Although there were some disagreements between Belić and Stanojević and the representatives of the Yugoslav Committee in Russia (mainly regarding the vision of the future unification), they generally cooperated well, especially in propaganda among Serb, Croat and Slovene volunteers in Odessa. The position of the Serbian representatives in Russia was fundamentally changed by the February Revolution. While liberal politicians were still influential, Belić and Stanojević made use of their acquaintances with them to get promises regarding the Serbian war aims. Their moderate optimism soon turned into bleak pessimism, because chaos and preoccupation with internal issues kept hindering Serbian propaganda in Russia. They tried to organize joint propaganda with Czechoslovak leader Tomáš Masaryk, but without much success. Stanojević left Russia in the summer, and Belić in the fall of 1917. They informed the Serbian Government that further propaganda in Russia was almost impossible. The initially fruitful mission of two Serbian intellectuals ended abruptly due to unpredictable events.
References
Архив Југославије
Фонд 80, Збирка Јован Јовановић Пижон
Фонд 335, Збирка Војислав Јовановић Марамбо
Архив Српске академије наука и уметности (АСАНУ)
Александар Белић, део заоставштине (14386)
Војислав Маринковић, заоставштина (14439)
Заоставштина Николе Пашића (14528)
Оставина Радослава Јовановића (9829–9852)
Преписка и хартије Станоја Станојевића (11257–11429)
Преписка и друга оставина др Николе Стојановића (10712-10746)
Војни архив (ВА)
Пописник 10, Архива Добровољачког корпуса у Русији од 1916. до 1918. године
Государственный архив Российской Федерации (ГАРФ), Москва
Фонд 579, Павел Николаевич Милюков
Фонд 627, Борис Владимирович Штюрмер
Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына (ДРЗ), Москва
Фонд 001, Всероссийская мемуарная библиотека
Државни архив Србије (ДАС)
Министарство иностраних дела (МИД)
Политичко одељење (ПО)
Југословенски одсек (ЈО)
Никола Пашић (НП)
Посланство Петроград (Пс-П), Политичко одељење (По)
Народна библиотека Србије (НБС) – Одељење посебних фондова (ПФ)
Р 647, Архива Станоја Станојевића
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ (УБ) - Архивска збирка (АЗ)
4913, Белешке о раду у Русији Ст. Станојевића и А. Белића
Јанковић 2019: Радоје М. Јанковић. У вихору Октобарске револуције (1916–1918). Прир. Даница Оташевић. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије.
Пижон 2015: Јован М. Јовановић Пижон. Дневник (1896–1920). Прир. Радош Љушић и Миладин Милошевић. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије и Архив Југославије.
Mandić 1956; Ante Mandić, Fragmenti za historiju ujedinjenja. Povodom četrdesetogodišnjice osnivanja Jugoslavenskog odbora. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Прир. Марковић–Шкодрић 2021: Први светски рат у документима Архива Србије, Том 5, 1916 (јул – децембар). Прир. Александар Марковић и Љубинка Шкодрић. Београд: Архив Србије.
Masaryk 1935: T. G. Masaryk, Svetska revolucija: ratne uspomene i razmatranja 1914–1918. Beograd: Kosmos.
Прир. Милорадовић 2015: „Борба за душе: српска пропаганда у Русији 1916. године“. Прир. Горан Милорадовић. Историјске свеске, 14, фебруар (2015), 15–25.
Московљевић 2018: Милош Московљевић. Дневник 1916–1968, Књ. 1. Прир. Момчило Исић. Београд: Институт за новију историју Србије и ИК Византија.
Поповић 2001: Павле Поповић. Из дневника. Прир. Богдан Љ. Поповић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
R. W. Seton–Watson 1976: R. W. Seton–Watson i Jugoslaveni. Korespodencija 1906–1941, I (1906–1918). Zagreb: Sveučilište u Zagrebu – Institut za hrvatsku povijest; London: Britanska akademija.
Prir. Šepić 1967–1968: „Građa o radu istarskih predstavnika u Jugoslovenskom odboru“. Prir. Dragovan Šepić. Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu, XI–XII.
Бајин 2021: Зоран Бајин. Спалајковић. Дипломата и револуционар. Нови Сад: Прометеј.
Janković 1967: Dragoslav Janković. Jugoslovensko pitanje i Krfska deklaracija 1917. godine. Beograd: Savremena administracija.
Јанковић 1973: Драгослав Јанковић. Србија и југословенско питање 1914–1915. године. Београд: Институт за савремену историју и НИП Експорт-прес.
Johnston 1977: Robert H. Johnston. Tradition versus revolution: Russia and the Balkans in 1917. Boulder: East European Quarterly.
Паулова 2020: Милада Паулова. Југословенски одбор. Повест југословенске емиграције у време Светског рата 1914–1918. Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије.
Поповић 1977: Никола Поповић. Односи Србије и Русије у Првом светском рату. Београд: Институт за савремену историју и Народна књига.
Petrinović 1988: Ivo Petrinović. Politička misao Frana Supila. Split: Književni krug.
Радивоевич 2018: Мирослав Радивоевич, “Русская революция 1917 года и Сербия”. Столетие Революции 1917 года в России. Научный сборник, Часть 1. Москва: Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова.
Радивојевић 2019: Мирослав Радивојевић. Србија и Русија 1913–1918. Докторски рад. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Radivojević 2020: Miroslav Radivojević, „Serbia, Italy's entrance into World War I, and the London Agreement: A new interpretation“. Istraživanja, 31, 183–196.
Трговчевић 1986: Љубинка Трговчевић. Научници Србије и стварање југословенске државе 1914–1920. Београд: Народна књига, Српска књижевна задруга.
Трговчевић 1989: Љубинка Трговчевић. „Културни одбор у Паризу“. Србија 1918. године и стварање југословенске државе. Научни скуп. Београд: Историјски институт, 129–140.
Trgovčević 1990: Ljubinka Trgovčević. „Paris comme centre culturel de l’émigration serbe pendant la Première Guerre Mondiale“. Југословенско-француски односи. Научни скуп. Београд: Историјски институт, 198–214.
Hrabak 1958: Bogumil Hrabak. „Rad Pašićevog pouzdanika u Rusiji, Dr Radoslava Jovanovića za vreme Oktobarske socijalističke revolucije“. Arhivski almanah, 1 (1958), 127–157.
Hrabak 1967: Bogumil Hrabak. „Jugoslovenski odbor prema tzv. disidentskom pokretu u Rusiji 1917. godine“. Zbornik Historijskog instituta Slavonije, 5.
Храбак 1978: Богумил Храбак. Србија и Фебруарска револуција 1917. године. Приштина: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 7–57.
Šepić 1960: Dragovan Šepić, „O misiji Lj. Stojanovića i A. Belića u Petrogradu 1915. godine“, Zbornik Historijskog instituta JAZU, br. 3, 449–497.
Šepić 1989 (I-II): Dragovan Šepić. Sudbinske dileme stvaranja Jugoslavije, I-II. Pula: Čakavski sabor, Naučna biblioteka; Opatija: Otokar Keršovani; Rovinj: Centro di riserche storiche; Rijeka: Izdavački centar.