МЕЛОДИЈСКО-ХАРМОНСКА АНАЛИЗА ЦРКВЕНО-НАРОДНИХ НАПЕВА ИЗ ЗБОРНИКА „ОСМОГЛАСНИК“ Ст. Ст. МОКРАЊЦА И МОГУЋНОСТ ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ У НАСТАВИ СОЛФЕЂА

  • Кристина М. ПАРЕЗАНОВИЋ
Ključne reči: солфеђо, Осмогласник, Мокрањац, мелодијско-хармонска анализа, црквено- народни напеви

Sažetak


Основно истраживачко усмерење у овом раду односи се на анализу свих    композиција из зборника црквено-народних напева „Осмогласник“ коју је саставио Стеван     Стојановић Мокрањац, а са циљем да се одређена проблематика из области наставе солфеђа                обради и помоћу народних црквених напева. С обзиром на то да је духовна музика данас веома        присутна око нас (на богослужењима, концертима, школским приредбама и др.), сматрамо да би и      њено укључивање у наставу музике у музичким школама значајније допринело њеном очувању. У            току истраживања обрађене су све композиције из збирке (њих 320), а за анализу смо, као             најпотпуније композиције са мелодијско-хармонског и формалног аспекта, одабрали „На хвалитех              стихире“ и „Стиховне стихире“. У резултатима анализе налазе се конкретни предлози за рад у          настави солфеђа у смислу узраста и наставних области.

Reference

Васиљевић и др. 1995: Зорислава Васиљевић и др. Солфеђо са теоријом музике: за I разред средње музичке школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Васиљевић и др. 1996: Зорислава Васиљевић и др. Солфеђо са теоријом музике: за II разред средње музичке школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Марјановић–Брујић 2018: Наташа Маријановић–Марија Брујић. „Српско народно црквено појање као нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед из интердисциплинарне перспективе“ Етноантрополошки проблеми, 13 (4), 927–949.
Мирковић 1995: Лазар Мирковић. Православна Литургика. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ.
Мокрањац 1997: Стеван Стојановић Мокрањац. Осмогласник. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ.
Парезановић 2016: Кристина Парезановић. „Организација наставе солфеђа у Србији од друге половине XIX века до данас ‒ достигнућа и тековине”. Музикологија, 2 (21). Београд: Музиколошки институт САНУ, 27–50.
Пено 2005: Весна Пено. „О мелодији божићног кондака трећег гласа Дјева днес“. Зборник матице српске за сценске уметности и музику, свеска 32-33. Нови Сад: Матица српска, 25 - 41.
Пено 2008: Весна Пено. „Заједничке лествичне особености новије грчке и српске црквено-појачке традиције“. Музикологија (8). Београд: Музиколошки институт САНУ, 101–126.
Петровић 1981: Даница Петровић. „Почеци вишегласја у српској црквеној музици“. Музиколошки зборник 2, свеска XVII/2. Љубљана: Филозофски факултет, 111–121.
Петровић 1982: Даница Петровић. Осмогласник у источној традицији јужних Словена. Београд: Музиколошки институт САНУ.
Петровић 1995: Даница Петровић. „Српска црквена музика као предмет музиколошких истраживања“. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 15. Београд: Музиколошки институт САНУ. 31–46.
Правилник о плану и програму наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу музичку школу, 2020 (Сл. гласник РС, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19 и 6/20), Београд: Службени гласник.
Objavljeno
2024/04/02
Rubrika
Članci