ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ СРПСКО-АЛБАНСКИХ ОДНОСА

Ђуро В.  БОДРОЖИЋ

doi:10.5937/bastina34-49632

Ђуро В. БОДРОЖИЋ

DOI: https://doi.org/10.5937/bastina34-49632

Ključne reči: Срби, Албанци, Илири, Косово, Метохија, Турци, исламизација, асимилација, миграције

Sažetak

Српска и југословенска држава уложили су велике напоре како би интегрисали Албанце у српско и југословенско друштво. Ни Краљевини Југославији не може се оспорити настојање да поради на уздизању овог света, привредном и културном, док је за социјалистичку Југославију неспорно да је много уложила у његову афирмацију, укључујући и политичку. Ничим се није могло угодити – албанско становништво трајно је остало незадовољно. Када су добили Покрајину, тражили су Републику, а ни са тим се не би задовољили већ би тражили независност. Данас видимо на шта се своди та независност: на право да се према својим суседима неалбанцима, у првом реду Србима, насиље може чинити некажњено. У противном, не би били задовољни ни независношћу нити би такву државу држали за своју. Зашто је то тако, казује историја. Овај рад је прилог разумевању те историје.

Reference

Андрић 1994: Иво Андрић, Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине, Београд, Просвета.
Бартл 2019: Петер Бартл, Албанци: од средњег века до краја 20. века, Београд, Clio.
Богдановић 1986: Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Београд, Српска академија наука и уметности.
Божовић 1940: Григорије Божовић, Приповетке, Београд, Српска књижевна задруга.
Васиљевић 1939: Јован Хаџи Васиљевић, Арнаути наше крви – Арнауташи, Београд, Штампарија Драг. Поповић.
Хаџи-Васиљевић 1925: Јован Хаџи-Васиљевић, Муслимани наше крви у Јужној Србији, Братство, 19 (1925).
Јастребов 2020: Иван Степанович Јастребов, Стара Србија и Албанија: забелешке с путовања, Београд, Службени гласник.
Јефтимијевић Михајловић 2018: Марија Јефтимијевић Михајловић, Знамења и значења: (огледи о српској књижевности Косова и Метохије), Приштина: Лепосавић, Институт за српску култутру.
Klejer 2022: Natali Klejer, O poreklu albanskog nacionalizma: rađanje većinski muslimanske nacije u Evropi, Novi Sad, Akademska knjiga.
Николић 1914: Риста Т. Николић, Ширење Арнаута у српским земљама, Гласник Српског географског друштва 3 (1914), св. 3-4.
Николић 1938: Риста Т. Николић, Ширење Арнаута у српске земље, Београд, Географско друштво.
Нушић 1902: Бранислав Нушић, С Косова на сиње море: белешке с пута кроз Арбанасе 1894. године, Београд, Дворска књижара Мите Стајића.
Селимовић 1977: Меша Селимовић, Сјећања, Београд, Издавачко предузеће „Слобода“.
Смиљанић 1925: Тома Смиљанић, Кичевија, СЕЗ 51, Насеља и порекло становништва 28, Београд.
Стојанчевић 1971: Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд, Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
Томић 1913: Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд, Геца Кон.
Трифуноски 1976: Јован Ф. Трифуноски, Полог (антропогтеографска проучавања), Београд, САНУ, Српски етнографски зборник, књига 42.
Урошевић 1965: Атанасије Урошевић, Косово, САНУ, СЕЗ, књига LXXVIII, Београд (репринт издање, Приштина, Јединство).
Цвијић 1991 а: Јован Цвијић, Балканско полуострво, Сабрана дела, Београд, САНУ и др.
Цвијић 1991 б: Јован Цвијић, Антропогеографски списи, Сабрана дела, Београд, САНУ и др.
Чубриловић 1930: Васа Чубриловић, Политички узроци сеоба на Балкану од 1860-1880. год, Гласник географског друштва 16.