CONTRIBUTION TO THE UNDERSTANDING OF SERBIAN-ALBANINAN RELATIONS
Abstract
The main population in Kosovo and Metohija, during the medieval Serbian state, conssisted of Serbs. It will remain so after the occupation of these areas by the Turks. According to historical sources on the structure of the population in the Balkans at the beginning of the 16th centtury, it can be seen that the rural life in Kosovo is entirely Serbian. There were no Arbanas, not only Muslims but also Christians, in Kosovo at that time, and not until the 17th century.
The Albaninan colonization of Kosovo and Metohija, according to historical sources and anthropogeographica I reconstructions, began in the 16th century, but it was not characterized by a mass that would change the ethnographic picture ot these areas. Mass colonization occurred at the end of the 17th century, as a result of the difficult circumstances caused by the Austrian-Turkish war. From this time began not only the settlement of the Albaninan population, but also the expulsion of the Serbian people from these areas. During the 18th century, even more so in the 19th century, the intention that this expulsion has a systemic and planned character is clearly recognized, in order to fully settle and appropriate these areas. Islamization was of the greatest help to them, because it made them Turkish wards and a tool used by the Turkish state against its Christian subjects. Islamization was a way for the Christian population to be assimilated not only into Muslims, but also to be Albanianized.
References
Бартл 2019: Петер Бартл, Албанци: од средњег века до краја 20. века, Београд, Clio.
Богдановић 1986: Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Београд, Српска академија наука и уметности.
Божовић 1940: Григорије Божовић, Приповетке, Београд, Српска књижевна задруга.
Васиљевић 1939: Јован Хаџи Васиљевић, Арнаути наше крви – Арнауташи, Београд, Штампарија Драг. Поповић.
Хаџи-Васиљевић 1925: Јован Хаџи-Васиљевић, Муслимани наше крви у Јужној Србији, Братство, 19 (1925).
Јастребов 2020: Иван Степанович Јастребов, Стара Србија и Албанија: забелешке с путовања, Београд, Службени гласник.
Јефтимијевић Михајловић 2018: Марија Јефтимијевић Михајловић, Знамења и значења: (огледи о српској књижевности Косова и Метохије), Приштина: Лепосавић, Институт за српску култутру.
Klejer 2022: Natali Klejer, O poreklu albanskog nacionalizma: rađanje većinski muslimanske nacije u Evropi, Novi Sad, Akademska knjiga.
Николић 1914: Риста Т. Николић, Ширење Арнаута у српским земљама, Гласник Српског географског друштва 3 (1914), св. 3-4.
Николић 1938: Риста Т. Николић, Ширење Арнаута у српске земље, Београд, Географско друштво.
Нушић 1902: Бранислав Нушић, С Косова на сиње море: белешке с пута кроз Арбанасе 1894. године, Београд, Дворска књижара Мите Стајића.
Селимовић 1977: Меша Селимовић, Сјећања, Београд, Издавачко предузеће „Слобода“.
Смиљанић 1925: Тома Смиљанић, Кичевија, СЕЗ 51, Насеља и порекло становништва 28, Београд.
Стојанчевић 1971: Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд, Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
Томић 1913: Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд, Геца Кон.
Трифуноски 1976: Јован Ф. Трифуноски, Полог (антропогтеографска проучавања), Београд, САНУ, Српски етнографски зборник, књига 42.
Урошевић 1965: Атанасије Урошевић, Косово, САНУ, СЕЗ, књига LXXVIII, Београд (репринт издање, Приштина, Јединство).
Цвијић 1991 а: Јован Цвијић, Балканско полуострво, Сабрана дела, Београд, САНУ и др.
Цвијић 1991 б: Јован Цвијић, Антропогеографски списи, Сабрана дела, Београд, САНУ и др.
Чубриловић 1930: Васа Чубриловић, Политички узроци сеоба на Балкану од 1860-1880. год, Гласник географског друштва 16.