МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ АСПЕКТ СРПСКЕ И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Sažetak
Крајем XIX и почетком XX века, Србија се суочила са изазовом који је подразумевао маневрисање кроз комплексно геополитичко окружење, истакавши на тај начин важност дипломатских напора у обликовању своје будућности. Као мала нација на Балкану, Србија је тежила да потврди свој суверенитет и ојача свој положај усред мреже савеза и сукоба који су харали Европом у то време. Дипломатија је играла кључну улогу у стицању међународног признања за Србију као и у обликовању савеза који су били од суштинског значаја током периода кризе. Тадашња српска дипломатија, а касније и југословенска, била је високо рангирана, а њене дипломате су били људи образовани на престижним универзитетима у Европи, добро обучени за свој посао. Важно је истаћи да су све каријерне дипломате тога доба морале да почну од звања приправника и да проведу одређени број година на одређеном радном месту, тако да прескакања степеника у напредовању није било могуће.
Reference
Винавер 1986: Вук Винавер. "Аустријски проблем" и преоријентација спољне политике Југославије 1933-1934. године. Југословенски историјски часопис број 1-4. Београд.
Глишић 1966: Бора Глишић. НУШИЋ њим самим, Београд: Вук Караџић.
Живојиновић 1970: Драгољуб Живојиновић. „Вилсон, Италија и Четрнаест тачака на Међусавезничкој конференцији у Паризу“. Историјски часопис број 28-30. Београд. 35-55.
Живојиновић 2011: Драгољуб Р. Живојиновић. Надмени савезник и занемарено Српство Британско-српски односи (1875-1941). Београд: Албратос Плус.
Животић 2016: Александар Животић. Југословенско-совјетски односи 1939-1941. Београд: Филип Вишњић.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. „Српски студенти у Паризу средином шездесетих година XIX века“. Зборник Матице српске за историју број 79-80. Нови Сад
Јовановић 1997: Мирослав Јовановић. Досељавање руских избеглица у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919-1924. Београд: Стубови културе.
Јовановић 2006: Мирослав Јовановић. Руска емиграција на Балкану 1920-1940. Београд: Чигоја штампа.
Константиновић 1998: Михаило Константиновић. Политика споразума: Дневничке белешке 1939-1941 Лондонске белешке 1944-1945. Нови Сад: Агенција "Мир".
Кризман 1975: Богдан Кризман. Вањска политика Југославенске државе 1918-1941. Дипломатско-хисторијски преглед. Загреб: Школска књига.
Лопичић Јанчић 2012: Јелена Ђ. Лопичић Јанчић. Ратни злочини против рањеника, боленсика и цивилног становништва, теорија и пракса. Београд: Музеј жртава геноцида.
Љушић 2008: Радош Љушић. Српска државност 19 века. Београд: Српска књижевна задруга.
Миловановић 1981:Никола Миловановић. Воњи пуч и 27. март 1941. Београд: Просвета.
Милошевић 2001: Миладин Милошевић. „Дипломатски односи између Краљевине СХС и Краљевине Холандије 1918-1922 континуитет дипломатских односа, прекид и њихово поновно успостављање“. Часопис Архива Југославије бр. 2. Београд: 125-145.
Митровић 2011: Андреј Митровић. Србија у плановима Аустро-Угарске и Немачке 1908-1918. Београд: Завод за уџбенике.
Мишић 2009: Саша Мишић. Албанија-пријатељ и противник Југословенска политика према Албанији 1924-1927. Београд: Службени гласник.
Ненадовић 2005: Прота М. Ненадовић, Мемоари. Београд: ПОЛИТИКА. Народна књига.
Паулова 1936: М. Паулова. Југославенски одбор (Повијест Југославенске емиграције за свјетског рата од 1914 – 1918). Загреб: Просвјетна накладана задруга.
Перуничић 1985: Бранислав Перунчић. Писма српских конзула из Приштине 1890-1900. Београд: Народна књига.
Петрановић 1980: Бранко Петрановић. Историја Југославије 1918-1978. Београд: НОЛИТ.
Петрановић 1992: Бранко Петрановић.“ Успостављање југословенско-совјетских дипломатских односа 1940“. Зборник Матице Српске за историју број 4., Нови Сад.
Поповић 1988: Радован Поповић. Жудња за фраком: Писци у дипломатији. Београд: Народна књига.
Самарџић 1981: Радован Самарџић. Писци српске историје II. Београд: Просвета.
Терзић 1984: Велимир Терзић. Слом Краљевине Југославије 1941 Узроци и последице пораза 2. "Партизанка књига". Љубљана-Београд. "Побједа" Титоград, "Народна књига" Београд, Љубљан., Београд. Титоград.
Трговчевић 1986: Љубинка Трговчевић. Научници Србије и стварање Југославије 1914-1920. Београд: Народна књига. Српска књижевна задруга.