INTERNATIONOAL LEGAL ASPECTS OF SERBIAN AND YUGOSLAV DIPLOMACY AT THE END OF XIX AND THE BEGINNING OF XX CENTURY

  • Јелена Ђ. ЛОПИЧИЋ ЈАНЧИЋ
  • Љубица М. ВАСИЋ
Keywords: Diplomacy, Internatonal Law, Serbia, Yugoslavia, war, writers as diplomats

Abstract


Diplomacy has perpetually captivated the attention and fascination of a broad spectrum of individuals, including scholars, historians, legal experts, politicians, and others since the Old Ages. The reason for the interest and curiosity in diplomacy is that diplomacy was an activity that was performed far away from the public eye and it was, to the greatest extent, secretive and strictly confidential. This secrecy surrounding diplomacy often created various unreal and incredible mystifications and legends.The special interest in diplomacy, not only of the professional and scientific public, but also that of the general public, on an international scale, arose after the World War I, and even more so after the World War II. These were the most terrible wars to date, both in terms of the number of participating countries, including millions of victims and unprecedented war destruction and damage. In the context of the interest of the wider public in diplomacy, there is also interest in certain diplomats who participanted in numerous diplomatic activities.

At the end of XIX and beginning of XX century, Serbia and later Yugoslavia faced the challenge of maneuvering through a complex geopolitical environment, highlighting the importance of diplomatic efforts in shaping its future. Serbia and later Yugoslavia never attacked neither it have evera started a war or an arm conflict, but only defended itself from the agressors who attacked it. As a small nation in the Balkans, Serbia aimed to affirm its sovereignty and bolster its position amidst the intricate network of alliances and conflicts prevalent in Europe at the time. Diplomacy played a crucial role in gaining international recognition for Serbia. At that time Serbian diplomacy, and later that of Yugoslavia, was very highly ranked and its diplomats were educated in very prestigious Universities in Europe, thus they were well trained for their jobs.

References

Васић 2020: Љубица Васић, Америчко политичко позориште, Крагујевац: ФИЛУМ/Филолошко-уметнички факултет. (Библиотека Црвена Линија. Колекција Теорија, књижевност, култура).
Винавер 1986: Вук Винавер. "Аустријски проблем" и преоријентација спољне политике Југославије 1933-1934. године. Југословенски историјски часопис број 1-4. Београд.
Глишић 1966: Бора Глишић. НУШИЋ њим самим, Београд: Вук Караџић.
Живојиновић 1970: Драгољуб Живојиновић. „Вилсон, Италија и Четрнаест тачака на Међусавезничкој конференцији у Паризу“. Историјски часопис број 28-30. Београд. 35-55.
Живојиновић 2011: Драгољуб Р. Живојиновић. Надмени савезник и занемарено Српство Британско-српски односи (1875-1941). Београд: Албратос Плус.
Животић 2016: Александар Животић. Југословенско-совјетски односи 1939-1941. Београд: Филип Вишњић.
Јагодић 2009: Милош Јагодић. „Српски студенти у Паризу средином шездесетих година XIX века“. Зборник Матице српске за историју број 79-80. Нови Сад
Јовановић 1997: Мирослав Јовановић. Досељавање руских избеглица у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919-1924. Београд: Стубови културе.
Јовановић 2006: Мирослав Јовановић. Руска емиграција на Балкану 1920-1940. Београд: Чигоја штампа.
Константиновић 1998: Михаило Константиновић. Политика споразума: Дневничке белешке 1939-1941 Лондонске белешке 1944-1945. Нови Сад: Агенција "Мир".
Кризман 1975: Богдан Кризман. Вањска политика Југославенске државе 1918-1941. Дипломатско-хисторијски преглед. Загреб: Школска књига.
Лопичић Јанчић 2012: Јелена Ђ. Лопичић Јанчић. Ратни злочини против рањеника, боленсика и цивилног становништва, теорија и пракса. Београд: Музеј жртава геноцида.
Љушић 2008: Радош Љушић. Српска државност 19 века. Београд: Српска књижевна задруга.
Миловановић 1981:Никола Миловановић. Воњи пуч и 27. март 1941. Београд: Просвета.
Милошевић 2001: Миладин Милошевић. „Дипломатски односи између Краљевине СХС и Краљевине Холандије 1918-1922 континуитет дипломатских односа, прекид и њихово поновно успостављање“. Часопис Архива Југославије бр. 2. Београд: 125-145.
Митровић 2011: Андреј Митровић. Србија у плановима Аустро-Угарске и Немачке 1908-1918. Београд: Завод за уџбенике.
Мишић 2009: Саша Мишић. Албанија-пријатељ и противник Југословенска политика према Албанији 1924-1927. Београд: Службени гласник.
Ненадовић 2005: Прота М. Ненадовић, Мемоари. Београд: ПОЛИТИКА. Народна књига.
Паулова 1936: М. Паулова. Југославенски одбор (Повијест Југославенске емиграције за свјетског рата од 1914 – 1918). Загреб: Просвјетна накладана задруга.
Перуничић 1985: Бранислав Перунчић. Писма српских конзула из Приштине 1890-1900. Београд: Народна књига.
Петрановић 1980: Бранко Петрановић. Историја Југославије 1918-1978. Београд: НОЛИТ.
Петрановић 1992: Бранко Петрановић.“ Успостављање југословенско-совјетских дипломатских односа 1940“. Зборник Матице Српске за историју број 4., Нови Сад.
Поповић 1988: Радован Поповић. Жудња за фраком: Писци у дипломатији. Београд: Народна књига.
Самарџић 1981: Радован Самарџић. Писци српске историје II. Београд: Просвета.
Терзић 1984: Велимир Терзић. Слом Краљевине Југославије 1941 Узроци и последице пораза 2. "Партизанка књига". Љубљана-Београд. "Побједа" Титоград, "Народна књига" Београд, Љубљан., Београд. Титоград.
Трговчевић 1986: Љубинка Трговчевић. Научници Србије и стварање Југославије 1914-1920. Београд: Народна књига. Српска књижевна задруга.
Published
2024/09/10
Section
Članci