ГОСПОЂИНДАНСКИ САБОР И „БЕРАНСКА АФЕРА“
Sažetak
У раду је реч о дешавањима у Доњим Васојевићима у периду владавине младотурског режима која су позната под именом „беранска афера“.. Рад је написан на основу архивске грађе која се налази у Архиву Србије и Државном архиву Црне Горе, релевантне литературе и извештаја са терена који су објављени у оновременој штампи. Српско становништво у Доњим Васојевићима је очекивало да ће успостављањем младотурског режима 1908. године и завођењем истинске уставности њихов положај се изменити и поправити. Међутим, младотурски режим је све више ограничавао права српског становништва у Доњим Васојевићима. Да би оправдао суровост власти и војске у току спровођења разних мера берански кајмакам Нури-бег искористио је један инцидент (пуцање из ватреног оружја) који се десио на Госпођинданском сабору код манастира Ђурђеви ступови 15(28) августа 1909. године. Грађане који су били присутни на сабору прогласио је за асије (одметнике), с образложењем да су тога дана намеравали да изведу анектирање беранске казе Црној Гори. Насиља турских власти и војске која су следила након овог догађаја довели су до нових и још већих таласа емиграције, тако да се број избеглих уз границу на црногорској територији стално повећавао. Црногорска влада је будно пратила шта се догађа у Доњим Васојевићима. Сматрајући да главну одговорност за догађаје има локална власт у Беранама, упућивала је протесте турској влади са захтевима да „учини све оно што јој дужност налаже“ ради сређивања прилика и заштите српског становништва на кризном подручју и да казни све оне који су пролили невину крв Срба у беранској кази. Преко пограничног комесаријата у Андријевици и Морачко-васојевићког обласног управитеља који је боравио у Андријевици, ангажовала се на решавању основних права емиграната. На састанцима пограничног комесара Р. Вешовића и беранског кајмекама у Виницкој 17. маја и у Беранама 22. маја 19011. године договорено је да се емигранти могу вратити на своја имања. Тако се коначно завршила "беранска афера", која је православном становништву Доњих Васојевића донела велике патње, разарања и страдања.
Reference
Дедовић, 2004: Вукашин Дедовић, Буне у Васојевићима крајем 19. и почетком 20. века, необјављена магистарска теза, одбрањена 24. јануара 2004. године на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица.
Делетић, 1995: Здравко Делетић, Настава историје у Црној Гори од 1834. до 1918. године, Подгорица.
Ђилас, 1969: Јагош Ђилас, Српске школе на Косову од 1856. до 1912. године, Приштина.
Ђорђевић, 1995: Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа (1804-1914), Београд.
Екмечић, 2007: Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992), Београд.
Зарковић, 2013: Весна Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века“, Баштина, св. 34, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 135-152.
Зарковић, 2018: Весна Зарковић, „Побуна Арбанаса у Косовском вилајету 1911. године“, Баштина, св. 46, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 213-230.
Зарковић, Савић, 2018: Весна Зарковић, Александар Савић, „Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године“, Баштина, св. 45, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 291-314.
Јагодић, 2008: Милош Јагодић, „Нуфуско питање: Проблем званичног признања српске нације у Турској 1894-1910“, Историјски часопис, 57 (2008): 343-352.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912), Београд.
Јагодић, 2010: Милош Јагодић, „Процена броја Срба (1880-1910)“, Српске студије 1/2010: 39-80.
Јовановић, (б.г.): Јован М. Јовановић, Борба за народно уједињење 1903-1908, Београд: Геца Кон, А. Д. Београд.
Јовановић, 1909: Јован М. Јовановић, „Нови турски устав“, Српски књижевни гласник, књ. XXII, 70‒71.
Јоксимовић, (1964, 30. IX): Ђукан Јоксимовић, „Паљење Виницке“, Слобода (Иванград), бр. 69: 4.
Јоксимовић, 1997: Миодраг Јоксимовић, Народна војска Васојевића (1858-1918, Београд-Андријевица: Ступови.
Јоксимовић, 1999: Миодраг Јоксимовић, Село Буче са родословом Јоксимовића, Одбир САНУ за проучавање села. Београд; Културно просветна заједница Републике Србије, Београд.
Кораћ, 1968: Милорад Кораћ, „Сукоби на црногорско-турској граници у Санџаку почетком XX вијека“, Историјски записи, књ. 25, св. 2: 283-305.
Марјановић, (1939, 31. VIII ), 1939: Батрић Марјановић, „Беранска голгота 1909.“, Слободна мисао (Никшић). бр. 33: 5-6.
Микић, 1994: Ђорђе Микић, „Под Младотурцима“, У: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 330-348.
Милошевић, 1975: Павле Милошевић, „Ослобођење Берана испод турске власти 1912. године“, Токови (Иванград), бр. 10-11, 73-102;
Новаковић, 1896: Стојан Новаковић, Цариградска патријаршија и православље. Разматрања у прилог расправи црквено-просветног питања у европској Турској, Београд: 440-441;
Павловић, 1926: Живко Г. Павловић, Опсада Скадра 1912-1913, Београд.
Пејовић,1973: Ђорђе Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Перић, 1900: Архимандрит Нићифор Перић, Опште одредбе о управи црквених и народних послова, православних хришћана, поданика Њ.Ц. Величанства Султана под управом Васељенског престола, (1888), Патријаршијска и Синодална окружница, Београд 1900;
Ракочевић, 1962: Новица Ракочевић, „Стање на црногорско-турској граници уочи Балканског рата (1908-1912)“, Историјски записи, књ. 25, св. 3-4;
Новаковић, 1896: Стојан Новаковић, Цариградска патријаршија и православље. Разматрања у прилог расправи црквено-просветног питања у европској Турској, Београд.
Терзић, 1992: Славенко Терзић, Србија и Грчка (1856-1903). Борба за Балкан, Београд: Историјски институт САНУ.
Томовић, (1934, 2. IX), Вуле Томовић, „Догађаји који су претходили балканском рату“, Слободна мисао (Никшић), бр. 32: 4-5.
Ћоровић, 1937: Владимир Ћоровић, Борба за независност Балкана, Београд.
Ћулафић, (1985, 29. IX), Вукман Ћулафић, „Погибија кајмакама Поповића“, Слобода (Иванград), бр. 559: 11.
Храбак, 1976: Богумил Храбак, „Османлијско царство младотурака и Србија 1908-1912. године“, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића (Пријепоље), III, 321-340.
Храбак, 1974: Богумил Храбак, „Косово према Младотурској револуцији 1908. године“, Обележја, бр. 5/1974, Приштина: Јединство, стр. 107-151.
Чановић, 1968: Светозар Чановић, „Положај српских основних школа на Косову и Метохији крајем 19. и почетком 20. века и неки наставни проблеми“, Зборник Филозофског Факултета у Приштини, V, свеска А, Приштина.
Шешум, 2014: Урош Шешум, „Утицај сеобе мухаџира на промену етничке и верске структуре насеља северне и западне Старе Србије (1878-1910)“, Српске студије, 6/2015: 79-135.