ASSUMPTION PARLIAMENT AND „ BERAN AFFAIR“
Abstract
In 1908, in Turkey, Young Turk revolution was carried out. Young Turk revolution won and it seemed that it will lead to the transformation of society and that liberal thoughts will be adopted. However, the Young Turk regime restricted even more and more the rights of Serbian population in Beran casa which caused great disappintment.
In the middle of July in 1909 a new vice vizier Nuri-bey, who issued several orders. came to Berane. He forbidden wearing caps with initials NI (Nikola I), he ordered that every citizen of Turkish Empire is obligated to take nufuz, in fact, it is a list of demands by the Turkish Empire in order to start collecting lagged taxes, he also limited the possibilities of getting in and getting out from Beran nahija to Montenegro in such a way that there was only one border crossing instead of three and that one demanded passports.Carryng weapons was forbidden for Montenegro citizens who enter the territory of Turkey, as it was before. Schools in Beran nahija which were under control of Rasko – Prizren archbishop, but were financed by governments of Serbia and Montenegro, came to blow of Turkish politics.
In order to settle accounts with orthodox population in Beran casa, vice vizier used an incident (shooting from fire weapon) that happened at Assumtion parliament at Djurdjevi stupovi monastery on 15(28) August 1909. About 800 of those present citizens at the parliament were announced as asije (renegades). The explanation for this was that Lower Vasojevic population had intention to lead out the annex of Beran casa to Montenegro. In all Serbian villages he put millitary guards that terrorized Serbian population.
In June 1910 mutesarif Ismail Haki-bey came to Berane. Since he became familiar with the situation in Beran nahija, a few days later he annonced urfija (court martial). He ordered Serbian houses to be searched and to be arrested all those people who had weapons. He arrested 18 people in total. He also ordered that tomorrow on 16 June whole population came out in the street. Army took out arrested Serbs and hit them. Their families and relatives had to watch because the cordon of army surrounded the people.
In order to show how determined he was, mutesarif ordered the search in all the houses and the arrest of all those who had weapons.When people heard what had happened in Berane, they ran away. This terror of Turkish authorities led to new emigrations, so the number of refugees on Montenegrinian territory kept rising.
Montenegrinian government authorised border commissar in Andrijevica Radomir Vesovic to take over negotiations with Turkish authorities on emigration returnees. On 17 May Radomir Vesovic and Beran vice vizier first met in Vinickoj, and on 22 May in Berane. It is agreed that emigrants could go back to their properties, except for those 83 who were accused. That was the ending of “Beran affair” which brought great sufferring and destruction.
References
Дедовић, 2004: Вукашин Дедовић, Буне у Васојевићима крајем 19. и почетком 20. века, необјављена магистарска теза, одбрањена 24. јануара 2004. године на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица.
Делетић, 1995: Здравко Делетић, Настава историје у Црној Гори од 1834. до 1918. године, Подгорица.
Ђилас, 1969: Јагош Ђилас, Српске школе на Косову од 1856. до 1912. године, Приштина.
Ђорђевић, 1995: Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа (1804-1914), Београд.
Екмечић, 2007: Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992), Београд.
Зарковић, 2013: Весна Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века“, Баштина, св. 34, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 135-152.
Зарковић, 2018: Весна Зарковић, „Побуна Арбанаса у Косовском вилајету 1911. године“, Баштина, св. 46, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 213-230.
Зарковић, Савић, 2018: Весна Зарковић, Александар Савић, „Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године“, Баштина, св. 45, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 291-314.
Јагодић, 2008: Милош Јагодић, „Нуфуско питање: Проблем званичног признања српске нације у Турској 1894-1910“, Историјски часопис, 57 (2008): 343-352.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912), Београд.
Јагодић, 2010: Милош Јагодић, „Процена броја Срба (1880-1910)“, Српске студије 1/2010: 39-80.
Јовановић, (б.г.): Јован М. Јовановић, Борба за народно уједињење 1903-1908, Београд: Геца Кон, А. Д. Београд.
Јовановић, 1909: Јован М. Јовановић, „Нови турски устав“, Српски књижевни гласник, књ. XXII, 70‒71.
Јоксимовић, (1964, 30. IX): Ђукан Јоксимовић, „Паљење Виницке“, Слобода (Иванград), бр. 69: 4.
Јоксимовић, 1997: Миодраг Јоксимовић, Народна војска Васојевића (1858-1918, Београд-Андријевица: Ступови.
Јоксимовић, 1999: Миодраг Јоксимовић, Село Буче са родословом Јоксимовића, Одбир САНУ за проучавање села. Београд; Културно просветна заједница Републике Србије, Београд.
Кораћ, 1968: Милорад Кораћ, „Сукоби на црногорско-турској граници у Санџаку почетком XX вијека“, Историјски записи, књ. 25, св. 2: 283-305.
Марјановић, (1939, 31. VIII ), 1939: Батрић Марјановић, „Беранска голгота 1909.“, Слободна мисао (Никшић). бр. 33: 5-6.
Микић, 1994: Ђорђе Микић, „Под Младотурцима“, У: Историја српског народа, књ. VI-1, Београд: Српска књижевна задруга, 330-348.
Милошевић, 1975: Павле Милошевић, „Ослобођење Берана испод турске власти 1912. године“, Токови (Иванград), бр. 10-11, 73-102;
Новаковић, 1896: Стојан Новаковић, Цариградска патријаршија и православље. Разматрања у прилог расправи црквено-просветног питања у европској Турској, Београд: 440-441;
Павловић, 1926: Живко Г. Павловић, Опсада Скадра 1912-1913, Београд.
Пејовић,1973: Ђорђе Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Перић, 1900: Архимандрит Нићифор Перић, Опште одредбе о управи црквених и народних послова, православних хришћана, поданика Њ.Ц. Величанства Султана под управом Васељенског престола, (1888), Патријаршијска и Синодална окружница, Београд 1900;
Ракочевић, 1962: Новица Ракочевић, „Стање на црногорско-турској граници уочи Балканског рата (1908-1912)“, Историјски записи, књ. 25, св. 3-4;
Новаковић, 1896: Стојан Новаковић, Цариградска патријаршија и православље. Разматрања у прилог расправи црквено-просветног питања у европској Турској, Београд.
Терзић, 1992: Славенко Терзић, Србија и Грчка (1856-1903). Борба за Балкан, Београд: Историјски институт САНУ.
Томовић, (1934, 2. IX), Вуле Томовић, „Догађаји који су претходили балканском рату“, Слободна мисао (Никшић), бр. 32: 4-5.
Ћоровић, 1937: Владимир Ћоровић, Борба за независност Балкана, Београд.
Ћулафић, (1985, 29. IX), Вукман Ћулафић, „Погибија кајмакама Поповића“, Слобода (Иванград), бр. 559: 11.
Храбак, 1976: Богумил Храбак, „Османлијско царство младотурака и Србија 1908-1912. године“, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића (Пријепоље), III, 321-340.
Храбак, 1974: Богумил Храбак, „Косово према Младотурској револуцији 1908. године“, Обележја, бр. 5/1974, Приштина: Јединство, стр. 107-151.
Чановић, 1968: Светозар Чановић, „Положај српских основних школа на Косову и Метохији крајем 19. и почетком 20. века и неки наставни проблеми“, Зборник Филозофског Факултета у Приштини, V, свеска А, Приштина.
Шешум, 2014: Урош Шешум, „Утицај сеобе мухаџира на промену етничке и верске структуре насеља северне и западне Старе Србије (1878-1910)“, Српске студије, 6/2015: 79-135.