ПСИХОЛОШКИ ЕФЕКТИ МЕДИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА ТОКОМ КРИЗА (КОВИД19)
Sažetak
Проблем рада је информационо и психолошко деловање медија на становништво током криза (пандемије КОВИД19) из угла војне психологије и саврених облика вођења сукоба. Употребом компаративне анализе досадашњих теоријских ставова о улози медија у кризним ситуацијама, као и секундарне анализе доступних емпиријских истраживања у свету и региону Балкана, утврђено је да се поступање медија и његови ефекти на становништво током пандемије КОВИД19 потврђује досадашње теоријске ставове о ефектима деловања медија у кризним ситуацијама и оружаним сукобима. Као главни ефекти деловања медија према становништву индентификовани су ширење страха и анксиозности, што је из угла националних држава било оправдано ради убрзане имунизације становништва и обезбеђења унутрашње стабилности и здравствене заштите грађана. Са друге, овакво понашање медија под притиском интереса држава и међународне заједнице, допринело је и до појединих негативних последица по становништво. Постајање теоријских и емпиријских сазнања академској и стручној јавности даје смернице за израду стратегијских докумената и психосоцијалних програма подршке и помоћи становништву.
Reference
Berzins, J. (2016). Russia’s New Generation Warfare. The Potomac Foundation, https://www.thepotomacfoundation.org/The New Generation of Russian WarfareThe Potomac Foundation.htm
Боранијашевић 2021: Марија Боранијашевић. „Изазови комуницирања у доба короне“, Баштина, св. 53, 299-311.
Bushnell 2011: Dennis M. Bushnell. „Future Warfare Circa 2025„ Langley, NASA Research Center, https://www.foresightfordevelopment.org/sobipro/54/1195-future-warfare-circa-2025
Čerina 2012: Josip Čerina. „Ratno izveštavanje u kontekstu savremenih oružanih sukoba i novih medijskih tehnologija“, Polemos, vol. 15, 101-117.
Џамоња Игњатовић 2021: Тамара Џамоња Игњатовић. „Ментално здравље током пандемије КОВИД-19, Живот у страху, стрепњи и изолацији оставља последице“, Психолошке новине, бр. 442/443, јануар/фебруар 2021, 3.
Ђорђевић–Костић–Милојевић 2011: Анита Ђорђевић–Петар Костић–Александар Милојевић. „Психолошки профил интернет зависника“, Теме, 4/2011, 1641-1656.
Ђукић 2012: Немања Ђукић. „Друштвена улога медија - контрола друштвене реалности“, Политеиа, бр. 4, 229-246.
Fink 1986: Steven Fink. Crisis management: planing for the Inevitable. New York: American Management Association.
Hulme 2001: Simon J. Hulme. The Modern Media: The Impact on Foreign Policy. Master’s thesis. Fort Leavenworth, Kansas, p. 38. Retrieved from https:// apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA396608.pdf
Илић 2020: Теодора Љ. Илић. „Револт и нада кроз друштвене мреже (Осврт на монографију Мануела Кастелса Мреже револта и наде: друштвени покрети у доба интернета прев. В. Савић и Д.Николић. Београд: Службени гласник, 2018)“, Социолошки преглед, вол. 54, бр. 4, 1437-1448.
Извршни одбор Друштва психолога Србије. Писмо Министарству културе и информисања, Информисање становништва уз превенирање менталног здравља, Психолошке новине, бр. 442/443, јануар/фебруар 2021, 11.
Јевтовић 2020: Зоран Јевтовић. „Моћ медија у умреженом друштву“, Социолошки преглед, вол. 54, бр. 4, 1298-1310.
Jurišić–Šapit 2005: Jelena Jurišić–Marko Šapit. „Uticaj terorizma na ulogu i delovanje medija“, Politička misao, vol 42. (5), 115–128.
Колев 2012: Драган Колев. „Медији као средство психолошке манипулације“, Наука и медији, криза и перспектива знања и науке, 426-446, https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/zbornici/2012/download/226.
Колон 2008: Мишел Колон. „10 ратова, 10 медијских лажи“, Нова српска политичка мисао, 16. мај 2008.
Lippmann 1995: Walter Lippmann. Javno mnijenje, Zagreb:Naprijed.
Markovic–Nikolovski–Milojevic–Živković–Knežević–Mitrović–Fišer–Djurdjevic 2020: Ivan Markovic–Srđan Nikolovski–Stefan Milojevic–Dragan Živković–Snežana Knežević–Aleksandra Mitrović–Zlatko Fišer–Dragan Djurdjevic. „Public trust and media influence on anxiety and depression levels among skilled workwrs during the COVID-19 outbreak in Serbia“. Vojnosanitetski pregled 77(11), 1201-1209.
Михајловић 1984: Вуко Михајловић. Пропаганда и рат, Београд: Војноиздавачки завод, 101-102.
Милинковић 2015: Марија Милинковић. „Учешће у виртуелним заједницама: Онлајн и офлајн живот“, ЦМ: часопис за комуникацију и медије, вол. 10, бр. 34, 73–96.
Миливојевић 2001: Сњежана Миливојевић. „Јавност и идеолошки ефекти медија“, Р.Е.Ч. Часопис за књижевност, културу и друштвена питања, Београд, Радио Б-92, Број 64/10.
Miljković–Pešić 2019: Milan Miljković–Anita Pešić. „Informational and psychological aspects of security threats in contemporary environment“, Niš, ТEME, g. XLIII, No. 4, 179-1094.
Миљковић 2022: Милан Миљковић. „Информациона димензија безбедносног окружења – основна обележја, Војно дело, бр 2, 18-40.
Миљковић–Тадић 2017: Милан Миљковић–Дарко Тадић. „Информационе операције западних обавештајних служби у Србији октобра 2000. године“, Војно дело, 98 – 108.
Миљковић 2010: Милан Миљковић. „Информационо ратовање у савременој војној теорији и пракси“, Војно дело, vol. 62, бр. 2, 257-284.
Пајевић–Кордић 2007: Десимир Пајевић–Борис Кордић. Општа психологија са социјалном психологијом, Београд: Центар за примењену психологију.
Пајевић–Ка¬са¬гић 2001: Десимир Пајевић–Љубомир Касагић. Војна психологија, Београд: Војна академија.
Pesic–Miljkovic 2020: Anita Pešić–Milan Miljković. „Knowledge About Psychological and Propaganda Activities, Fear and Sources of Psychological Strength for Coping and Overcoming Crisis Due to COVID-19 Pandemic“, In: Rawat, S., Boe, O., Piotrowski, A., (eds), Military Psychology Response to Post-Pandemic Reconstruction, Jaipur (Indija), Rawat Publications, 753-771.
Продовић 2013: Тања Продовић. „Биотероризам - глобална опасност микрометарских размера“, Култура полиса, год. X, бр. 21.
Ристановић 2020: Елизабета Ристановић. „Здравствени аспекти КОВИДа-19 у огледалу реалног времена.“, Криза КОВИД-19: од менаџерске теорије до праксе. Зборник радова. Ур. Зоран Кековић. Београд: Институт за стандардизацију Србије, Центар за анализу ризика и управљање кризама., 29-45.
Ristanović 2016: Elizabeta Ristanović. „Health and security challenges of the 21st century bioterrorism“, ABC časopis urgentne medicine, broj , 8-19.
Su–McDonnell–Wen–Kozak–Abbas–Šegalo–Li–Ahmad–Cheshmehzangi–Cai–Yang–Xiang 2021: Zhaohui Su–DeanMcDonnell–Jun Wen–Metin Kozak–Jaffar Abbas–Sabina Šegalo–Xiaoshan Li–Junaid Ahmad–Ali Cheshmehzangi–Yuyang Cai–Ling Yang–YU-Tao Xiang. „Mental health consequences of COVID-19 media coverage: the need for effective crisis communication practices“, Globalization and Health volume 17, 17.4. https://doi.org/10.1186/s12992-020-00654-4
Шушњић 2011: Ђуро Шушњић. Рибари људских душа: идеја манипулације и манипулација идејама, Београд: Чигоја штампа.
Taylor 2009: Philip Taylor. „Novinarstvo pod paljbom: izvještavanje o ratu i međunarodnim krizama“, In: Cottle, Simon (ed.) Information, Public Relation and Power. Zagreb: Naklada Medijska istraživanja.
United States Department of Defence (2000). Joint Vision 2020, Washington DC.
US Army Joint Chiefs of Staff (2014). Joint Publication 3-133: Information Operations, Washington DC.
Волков 2001: Владимир Волков. Дезинформација: од тројанског коња до интернетa, Београд-Лозница: Наш дом-Age d Home. 129.
Zhao–Zhou 2020: Nan Zhao–Guangyu Zhou. „Social Media Use and Mental Health during the COVID-19 Pandemic: Moderator Role of Disaster Stressor and Mediator Role of Negative Affect“. Appl Psychol Health Well Being, 1019-1038 doi: 10.1111/aphw.12226. Epub 2020 Sep 17.
Links
https://www.kantar.com/Inspiration/Coronavirus/COVID-19-Barometer-Consumer-attitudes-media-habits-and-expectations
https://www.pennmedicine.org/news/news-blog/2021/april/instagram-vs-reality-the-pandemics-impact-on-social-media-and-mental-health Instagram vs. Reality: The Pandemic’s Impact on Social Media and Mental Health, april 29, 2021, by Nicole Fullerton
https://plodnazemlja.com/2020/09/29/inicijativa-za-novu-digitalnu-i-medijsku-pismenost-najvise-vremena-gradjani-srbije-provode-uz-drustvene-mreze-preferiraju-fejsbuk-a-veruju-portalima/