НАСЕЉА СРПСКЕ ЖУПЕ/ОСМАНСКЕ НАХИЈЕ ТОПОЛНИЦЕ (15-16. ВЕК)
Sažetak
Средњовековна жупа Тополница, позната и као Анђелова Тополница, уобичајено се идентификује с облашћу новобрдске Криве Реке. Ретки помени тополничких села у средњем веку не омогућавају реконструкцију њеног простора, као ни до сада објављени османски извори, конкретно попис области Бранковића из 1455. године, који бележи свега 54 тополничка насеља. Међутим, на основу пописних књига с краја 15. и из 16. века, у којима је регистровано око 120 села нахије односно жупе Тополнице, могуће је исцртати границе области. На основу тога видеће се да Тополница није идентична новобрдској Кривој Реци како се до сада сматрало. Такође ће се недвосмислено показати да је Анђелова Тополница првобитно био назив конкретног насеља, формираног око поседа које су добили припадници византијске породице Анђела по досељавању у Србију. Временом се, услед јачања њиховог утицаја, назив проширио на целу жупу односно нахију али никада није обухватио подручје око Новог Брда нити већи део поречја Криве Реке.
Reference
MAD: Maliye defterleri: 16, 97.
TD: Tapu Tahrir defterleri: 9, 22, 28, 133, 234, 377, 977, 1048.
TKGM, TTd.: Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü Tapu Arşivi (Ankara), Tapu Tahrir defterleri: 124.
167 Rûm-ili defteri: 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530). Dizin ve tıpkı basım, II.
Ankara: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü Osmanlı Arşivi Daire Başkanlıgı, 2004.
Hadžibegić-Handžić 1972: Hamid Hadžibegić, Adem Handžić i Ešref Kovačević. Oblast Brankovića, opširni
katastarski popis iz 1455. godine. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu, 1972.
Miklosich 1858: Franz Ritter von Miklosich. Monumenta Serbica spectantia Historiam Serbiae, Bosnae,
Ragusii. Viennae: Apud Guilelmum Braumüller.
Динић 1957: Михаило Динић. Из Дубровачког архива. I. Београд: Српска академија наука.
Катић-Гарић Петровић 2012: Татјана Катић - Гордана Гарић Петровић. „Османски Алтин (Алтун-или)
1477. године“. Мешовита грађа 33, 93-112.
Катић 2010: Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године. Београд: Историјски
институт.
Катић 2020: Татјана Катић, Војнучки дефтер из 1455. године за санџаке Крушевац, Вучитрн, Призрен и
вилајете Звечан, Јелеч, Рас, Сенице и Ходидед. Београд: Историјски институт.
Катић 2021: Татјана Катић. „Зеамет Влаха Вукове земље 1477. године“. Мешовита грађа 42, 39-59.
Garić Petrović-Amedoski 2014: Gordana Garić Petrović–Dragana Amedoski. „Zagrlata: from Serbian župa to
Ottoman nȃhiye“. Journal of Oriental and African Studies 23, 101–126.
Stavrides 2001: Theoharis Stavrides. The Sultan of Vezirs; The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir
Mahmud Pasha Angelović (1453-1474). Leiden: Brill.
Jireček 1879: Constantin Joseph Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während
des Mittelalters: Historisch-geographische Studien. Prag: Verlag der K. Böhmischen Gesellschaft der
Wissenschaften.
Динић 1962: Михаило Ј. Динић. За историју рударства у средњевековној Србији и Босни. II део. Београд:
Српска академија наука и уметности.
Катић 2015: Татјана Катић. „Село Ајновце и нахија Кременат у турским дефтерима 15. и 16. века“.
Косовско-метохијски зборник 6, 151–164.
Катић 2024: Татјана Катић. „Топионице – језгра нових насеља у рударским областима Вучитрнског санџака (15–16. век)“. Историјски часопис 73, ....-.. .(у припреми за штампу).
Мацура и др. 2001: Милош Мацура и др. Насеља и становништво области Бранковића 1455. године.
Београд: Српска академија наука и уметности
Мијатовић 1979: Радослав Мијатовић. „Средњовековне жупе дуж Лима“. Симпозијум Сеоски дани
Сретена Вукосављевића 7, 209–223.
Мишић 2003: Синиша Мишић. „Територијално-управна организација Полимља (XII–XIV)“. Краљ
Владислав и Србија XIII века. Београд: Историјски институт, 73–87.
Новаковић 1879: Стојан Новаковић. “Ново Брдо и врањско Поморавље у историји српској XIV и XV
века”. Годишњица Николе Чупића III, 263–355.
Новаковић 1911: Стојан Новаковић. „Манастир Убожац. Приложак к средњовековној географији
српских земаља“. Глас СКА LXXXVI, 141–150.
Руварац 1890: Иларион Руварац. „Манастир Убожац“. Коло, лист за забаву и књижевност бр. 33, год. II,
52–53.
Тодић 2013: Бранислав Тодић, „Манастир Убожац“. Косовско-метохијски зборник 5, 67–88.
Урошевић 1950: Атанасије Урошевић. Новобрдска Крива Река – антропогеографска испитивања.
Београд: Српска академија наука.