SETTLEMENTS OF THE SERBIAN ŽUPA/OTTOMAN NAHIYE OF TOPOLNICA (15TH-16TH CENTURY)
Abstract
Since the time of Konstantin Jireček and Stojan Novaković, the Serbian medieval county (župa) of Topolnica, well-known as Anđelova Topolnica, has been incorrectly identified with the area of Kriva Reka in the Novo Brdo region. The scanty medieval sources do not provide sufficient data to reconstruct the župa’s territory or the number and names of its settlements. The mentions of Topolnica’s villages, churches, and monasteries appear more numerous only in the second half of the 15th and 16th centuries in Ottoman sources – tapu tahrir defters. Namely, the Ottoman state, which almost entirely adopted the medieval organization of counties, replacing only the term župa with the term nahiye, regularly carried out the censuses of settlements and populations throughout the Empire, including the Topolnica county that belonged to the Vučitrn sanjak. Based on the data on Topolnica settlements in the Vučitrn tapu tahrir defters, it is possible to determine the scope of the medieval župa, i.e., the early modern nahiye of Topolnica. So far, only the incomplete census from 1455, containing Topolnica’s 54 active villages, eight abandoned villages, and two monasteries, has been published. A significant part of these settlements was successfully identified, but there are also a number of misidentified or untraceable ones. The aim of this paper, based on several unpublished and underused Ottoman censuses from the 15th and 16th centuries, is to correct the position of thus far inappropriately located settlements and to show that the county of Topolnica included about 120 settlements, none of which were situated in the medieval area of Kriva Reka. The Ottoman defters also reveal that Anđelova Topolnica was the name of a particular settlement, not the entire county. At the beginning the settlement was called the village of Angeli after the Byzantine family of Angeli, who ruled Thessaly in the 14th century and who, after the Ottoman conquest, settled in Serbia and got estates. Their landholdings were located near the existing village of Topolnica, with which they soon merged and which began to be called Angeli’s Topolnica or Anđelova Topolnica.
References
MAD: Maliye defterleri: 16, 97.
TD: Tapu Tahrir defterleri: 9, 22, 28, 133, 234, 377, 977, 1048.
TKGM, TTd.: Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü Tapu Arşivi (Ankara), Tapu Tahrir defterleri: 124.
167 Rûm-ili defteri: 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530). Dizin ve tıpkı basım, II.
Ankara: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü Osmanlı Arşivi Daire Başkanlıgı, 2004.
Hadžibegić-Handžić 1972: Hamid Hadžibegić, Adem Handžić i Ešref Kovačević. Oblast Brankovića, opširni
katastarski popis iz 1455. godine. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu, 1972.
Miklosich 1858: Franz Ritter von Miklosich. Monumenta Serbica spectantia Historiam Serbiae, Bosnae,
Ragusii. Viennae: Apud Guilelmum Braumüller.
Динић 1957: Михаило Динић. Из Дубровачког архива. I. Београд: Српска академија наука.
Катић-Гарић Петровић 2012: Татјана Катић - Гордана Гарић Петровић. „Османски Алтин (Алтун-или)
1477. године“. Мешовита грађа 33, 93-112.
Катић 2010: Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године. Београд: Историјски
институт.
Катић 2020: Татјана Катић, Војнучки дефтер из 1455. године за санџаке Крушевац, Вучитрн, Призрен и
вилајете Звечан, Јелеч, Рас, Сенице и Ходидед. Београд: Историјски институт.
Катић 2021: Татјана Катић. „Зеамет Влаха Вукове земље 1477. године“. Мешовита грађа 42, 39-59.
Garić Petrović-Amedoski 2014: Gordana Garić Petrović–Dragana Amedoski. „Zagrlata: from Serbian župa to
Ottoman nȃhiye“. Journal of Oriental and African Studies 23, 101–126.
Stavrides 2001: Theoharis Stavrides. The Sultan of Vezirs; The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir
Mahmud Pasha Angelović (1453-1474). Leiden: Brill.
Jireček 1879: Constantin Joseph Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während
des Mittelalters: Historisch-geographische Studien. Prag: Verlag der K. Böhmischen Gesellschaft der
Wissenschaften.
Динић 1962: Михаило Ј. Динић. За историју рударства у средњевековној Србији и Босни. II део. Београд:
Српска академија наука и уметности.
Катић 2015: Татјана Катић. „Село Ајновце и нахија Кременат у турским дефтерима 15. и 16. века“.
Косовско-метохијски зборник 6, 151–164.
Катић 2024: Татјана Катић. „Топионице – језгра нових насеља у рударским областима Вучитрнског санџака (15–16. век)“. Историјски часопис 73, ....-.. .(у припреми за штампу).
Мацура и др. 2001: Милош Мацура и др. Насеља и становништво области Бранковића 1455. године.
Београд: Српска академија наука и уметности
Мијатовић 1979: Радослав Мијатовић. „Средњовековне жупе дуж Лима“. Симпозијум Сеоски дани
Сретена Вукосављевића 7, 209–223.
Мишић 2003: Синиша Мишић. „Територијално-управна организација Полимља (XII–XIV)“. Краљ
Владислав и Србија XIII века. Београд: Историјски институт, 73–87.
Новаковић 1879: Стојан Новаковић. “Ново Брдо и врањско Поморавље у историји српској XIV и XV
века”. Годишњица Николе Чупића III, 263–355.
Новаковић 1911: Стојан Новаковић. „Манастир Убожац. Приложак к средњовековној географији
српских земаља“. Глас СКА LXXXVI, 141–150.
Руварац 1890: Иларион Руварац. „Манастир Убожац“. Коло, лист за забаву и књижевност бр. 33, год. II,
52–53.
Тодић 2013: Бранислав Тодић, „Манастир Убожац“. Косовско-метохијски зборник 5, 67–88.
Урошевић 1950: Атанасије Урошевић. Новобрдска Крива Река – антропогеографска испитивања.
Београд: Српска академија наука.