СТАЊЕ У БЕРАНСКОЈ КАЗИ ОД 1864. ДО 1896. ГОДИНЕ или БЕРАНСКА КАЗА 1864 – 1896.
Ključne reči:
Беране, каза, санџак, Србија, Црна Гора, Доњи Васојевићи, Горње Полимље, Берлински конгрес, српско становништво, чивчије.
Sažetak
У раду је реч о приликама у Беранској кази у периду од 1878. до 1896. године. Рад је написан на основу архивске грађе која се налази у Државном архиву Црне Горе и Државном архиву Србије, релевантне литературе и извештаја са терена који су објављени у оновременој штампи. Одлукама Берлинског конгреса једна трећина области Васојевића (Доњи Васојевићи или Беранска каза) остала је у саставу Турског царства.Те одлуке покопале су сав труд, људске жртве, патње и страдања заграничног народа поднесене у васојевићком устанку и црногорско-турском рату 1875–1878. године. Тиме је за српско становништво у Беранској кази настало поново време „злог живота и борбе“. Али, народ и главари овог краја не губе наду и веру у себе и своје сународнике у Црној Гори и Србији, већ настављају са отпором, бунама и устанцима са циљем коначног ослобођења и уједињења са Горњим Васојевићима и економског, територијалног, војног и државног интегрисања са једном од слободних српских држава, Србијом или Црном Гором. Пратећи процес борбе српског становништва у Беранској кази за социјално и национално ослобођење анализом историјских извора и друштвених процеса, долази се до закључка да је повољнији положај сељака, получифчија, у овој области био резултат управо те ослободилачке борбе и специфичних друштвених односа, карактеристичних по одржавању племенске организације и њених институција, које турска власт није успела да разбије. Владе Србије и Црне Горе су будно пратиле шта се догађало у Беранској кази и чиниле све што је било у њиховој моћи да заштите српско становништва на овом подручју.
Reference
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:
НЕОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ:
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних (=МИД), Политичко-пропагандно одељење (=ПП), 1891, 1892;
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних (=МИД), Политичко одељење (=ПО), 1893;
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство иностраних дјела (=МИД), 1884, 1887, 1888, 1890, 1891, 1993;
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство унутрашњих дјела (=МУД) 1882, 1883, 1884, 1885.
Музеј Цетиње (МЦ), Ахивско одељење (АО), фонд Никола I, док. бр. 14, стр. 31
ЛИТЕРАТУРА:
Аличић, 1964: Алија Аличић, „Уредба о организацији вилајета 1867. године“, Прилози за оријенталну филологију, св. XII–XIII (1962–63), Сарајево, 219–235.
Бакић, 2017: Дарко Бакић, Политика Црне Горе према Османском царству од Берлинског конгреса до Првог балканског рата, необјављена докторка дисертација, Универзитет у Београду, Београд: Факултет политичких наука у Београду.
Барјактаревић, 1973: Мирко Барјактаревић, „Етнички развитак Горњег Полимља“, Гласник Цетињских музеја, књ. VI (1973), Цетиње.
Бешић, 1967: Зарија Бешић, „Геоморфолошки развитак Црне Горе“ у: Историја Црне Горе, књ. I, Титоград: 27–31.
Божић, 1970: Иван Божић, „Зета у Деспотовини“ у: Историја Црне Горе, књ. II, том 2, Титоград: 135–275.
Велимировић, 1898: Милош Велимировић, „Васојевићи, Полимље и Метохија“, Годишњица Николе Чупића, књ. 18 (1898), Београд.
Вешовић, 1998: Радослав Вешовић, Племе Васојевићи, Андријевица-Подгорица.
Вукић, 1929: Јово Вукић, Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. године, Сарајево.
Вуковић, 1985: Војвода Гавро Вуковић, Мемоари, том I–III, Цетиње – Титоград.
Вукосављевић, 1953: Сретен Вукосављевић, Историја сељачког друштва, Београд.
Вукосављевић, 1957: Сретен Вукосављевић, Организација динарских племена, Београд.
Драгићевић, 1948: Ристо Драгићевић, „Протокол о мирењу између становника Косовског вилајета и пограничних црногорских племена из 1892. године“, Историјски записи, год. I, књ. I, св. 2 (1948), Титоград: 89-106.
Дашић, 2011: Миомир Дашић, Васојевићи од помена до 1860, Никшић, 2011.
Дашић, 1977: Миомир Дашић, „Постанак Берана и утицај беранског тржишта на развој привредних и друштвених односа у Горњем Полимљу шесдесетих и седамдесетих година XIX вијека“, Историјски записи, год. XXX, књ. XXXIV, св. 1 (1977), Титоград: 49–71.
Дашић, 1979: Миомир Дашић, „Хајдучија и четовање на горњим токовима Лима и Таре од средине XIX вијека до почетка велике Источне кризе (1875-1878)“, Историјски записи, год. XXXII (LII), књ. XXXVIII, св. 1 (1979), Титоград: 5-72.
Дашић, 1980: Миомир Дашић, „Феудални односи и етничка кретања у Горњем Полимљу у 18. и првој половини 19. вијека“, Историјски записи, год. XXXIII (LIII), св. 3 (1980), Титоград: 5-63.
Дашић, 2011: Миомир Дашић, Васојевићи од помена до 1860, Никшић, 2011.
Дедовић, 2019: Вукашин Дедовић, „Планови деловања Србије у Старој Србији и Македонији и методе њиховог спровођења од 1878. до 1884. године“, Баштина, св. 48, Приштина–Лепосавиће: 327–355.
Дедовић, 2022: Вукашин Дедовић, „Устанак у Доњим Васојевићима и ослобођење Берана 1912. године“, Српске студије, 13(2022), Београд: Центар за спске студије, 145-172.
Дедовић, 2024: Вукашин Дедовић, „Положај Срба у Бранској кази у време младотурског режима (1908–1912)“, Српске студије, 15(2024), Београд: Центар за спске студије, 217–239.
Зарковић, 2011: Весна Зарковић, „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у последњој деценији XIX века”, Баштина, св. 30, Приштина-Лепосавиће: 105–115.
Зарковић, 2013: Весна Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века”, Баштина 35, Приштина–Лепосавић:135–152.
Зарковић, 2016: Весна Зарковић. „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој деценији XX века”, Баштина, св. 41, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 111–127.
Зарковић, 2021: Весна С. Зарковић, „Каза Митровица 1889–1900“, Баштина, св. 55, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 375–390.
Ћирковић – Божић и др. 1970: Сима Ћирковић, Иван Божић и др, , Историја Црне Горе, књ. II, том 2, Титоград, 223-232;
Јагодић, 2008: Милош Јагодић, „Нуфуско питање: Проблем званичног признања српске нације у Турској 1894–1910“, Историјски часопис, 57 (2008), 343–354.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878–1912), Београд: Завод за уџбенике: 343–354.
Јагодић, 2010: Милош Јагодић, „Процена броја Срба (1880–1910)“, Српске студије 1 (2010), 39–80.
Јовићевић, 1921: Андрија Јовићевић, Плавогусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд.
Isović, 1957: K. Isović, „Austro-Ugarsko zaposjedanje Novopazarskog sandžaka 1879. godine“, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, IX (1957), Sarajevo.
Јиричек, 1952: Константин Јиричек, Историја Срба, II, превео Јован Радонић, Београд: Научна књига.
Kapidžić, 1971: Hakija Kapidžić, „Pripreme za austrougarsko prodiranje u albansko etničko područje iz novopazarskog sandžaka“, Radovi, 6 (1870–1871), Sarajevo.
Катанић, 1938: Тома Катанић, „О барјаку код Васојевића“, Гласник етнографског музеја у Београду, књ. XIII (1938), Београд: 158-161.
Костић, 1940: Мита Костић, „Из историје Срба у Новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878“, Гласник Скопског научног друштва, књ. XXI (1940), Скопље: 93–108.
Косанчић, 1912: Иван Косанчић (Мита Димитријевић), Ново-пазарски санџак и његов етнички проблем, Београд.
Лалевића–Протић, 1991: Богдан Лалевића, Иван Протића, Васојевићи у црногорској граници и Васојевићи у турској граници, репринт издање, Андријевица.
Лутовац, 1967: Милисав Лутовац, Бихор и Корита, Београд.
Лутовац, 1957: Милисав Лутовац, Иванградска (беранска) котлина, Београд.
Лутовац, 1971: Милисав Лутовац, „Симбиоза, племенске трансплатације и саплемењивања у неким областима Југославије“, Гласник Етнографског института, књ. XVII – XVIII (1971), Београд: САНУ: 215-242.
Милићевић, 1867: Милан Ђ. Милићевић, „Нешто о Васојевићима“, Гласник Српског ученог друштва, књ.V, св. XXII (1867), Београд: 67-76.
Недић, 1910: Милан Ђ. Недић, „Ново-пазарски санџак. Војногеографска студија“, Ратник, св. II (1910), Београд: 246–364.
Нушић, 1902: Бранислав Нушић, Косово – опис земље и народа, књ. II, Нови Сад.
Пејовић, 1973: Ђоко Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Ражнатовић, 1973а: Новак Ражнатовић, „Покушај разграничења Црне Горе и Турске 1880. године путем компензације за Плав и Гусиње“, Историјски записи, год. XXVI, књ. XXX, св. 1-2 (1973), Титоград.
Ражнатовић, 1973б: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, год. XXVI, књ. XXX, св. 3-4 (1973), Титоград.
Ражнатовић, 1979: Новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње - Титоград.
Ражнатовић, 1982: „Плавско-гусињска афера 1879. и Марко Миљанов“, Историјски записи, год. XXXV (LV), св. 1-2 (1982), Титоград.
Ражнатовић, 1995: Новак Ражнатовић, „Разграничење Црне Горе и Турске 1883-1887“, Историјски записи“, бр. 2 (1995), Подгорица: 1-33.
Ракочевић, 1977: Новица Ракочевић, „Аустријски покушај продора у Полимље у 18. и 19. вијеку“, Токови, бр. 14 (1977), Иванград.
Ракочевић, 1981: Новица Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије, Цетиње.
Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „Политичке и друштвене прилике“, у: Историја српског народа, шеста књига, први том, Од Берлинског конгреса 1878. до уједињења 1918, ур. Андреј Митровић, Београд: 263-290.
Растовић, 2015: Александар Растовић, Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912, Београд: Завод за уџбенике.
Ризај, 1969: Скендер Ризај, „Албанија у XVIII и првим деценијама XIX века“. Из историје Албанаца, Београд: 77-98.
Ровински, 1889: Павле Ровински, „Грађа за историју Васојевића“, Нова Зета год. I, 1889, св. 1, I-XII (1889), Цетиње: 453-460.
Станојевић, 1960: Глигор Станојевић, „Прилози за дипломатску историју Црне Горе од Берлинског конгреса до краја XIX века“, Историјски часопис, XI (1960), Београд.
Станојевић, 1975: Глигор Станојевић: „Црна Гора у XVIII вијеку“, у: Историја Црне Горе, књ. III, том 1, Титоград.
Стојановић, 1903: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, (1903) Београд: Српска краљевска академија: 114. запис бр. 2725.
Стојановић, 1905: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, III(1905), Београд: Српска краљевска академија: 138, запис бр. 5913.
Томић, 1913: Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд.
Цемовић, 1914: Марко Цемовић, Аграрно питање – реферат правничком удружењу, Београд.
Цемовић, 1993: Марко Цемовић, Васојевићи: историјска истраживања, Београд.
Цемовић, 1992, Марко Цемовић, Васојевићи, Београд.
Цвијић, 1966: Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, основи антропогеографије, Београд.
Шешум, 2015: Урош Шешум, „Утицај сеобе мухаџира на промену етничке и верске структуре насеља северне и западне Старе Србије (1878–1910)“, Српске студије, 6 (2015), Београд: Центар за српске студије: 79–135.
НЕОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ:
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних (=МИД), Политичко-пропагандно одељење (=ПП), 1891, 1892;
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних (=МИД), Политичко одељење (=ПО), 1893;
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство иностраних дјела (=МИД), 1884, 1887, 1888, 1890, 1891, 1993;
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство унутрашњих дјела (=МУД) 1882, 1883, 1884, 1885.
Музеј Цетиње (МЦ), Ахивско одељење (АО), фонд Никола I, док. бр. 14, стр. 31
ЛИТЕРАТУРА:
Аличић, 1964: Алија Аличић, „Уредба о организацији вилајета 1867. године“, Прилози за оријенталну филологију, св. XII–XIII (1962–63), Сарајево, 219–235.
Бакић, 2017: Дарко Бакић, Политика Црне Горе према Османском царству од Берлинског конгреса до Првог балканског рата, необјављена докторка дисертација, Универзитет у Београду, Београд: Факултет политичких наука у Београду.
Барјактаревић, 1973: Мирко Барјактаревић, „Етнички развитак Горњег Полимља“, Гласник Цетињских музеја, књ. VI (1973), Цетиње.
Бешић, 1967: Зарија Бешић, „Геоморфолошки развитак Црне Горе“ у: Историја Црне Горе, књ. I, Титоград: 27–31.
Божић, 1970: Иван Божић, „Зета у Деспотовини“ у: Историја Црне Горе, књ. II, том 2, Титоград: 135–275.
Велимировић, 1898: Милош Велимировић, „Васојевићи, Полимље и Метохија“, Годишњица Николе Чупића, књ. 18 (1898), Београд.
Вешовић, 1998: Радослав Вешовић, Племе Васојевићи, Андријевица-Подгорица.
Вукић, 1929: Јово Вукић, Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. године, Сарајево.
Вуковић, 1985: Војвода Гавро Вуковић, Мемоари, том I–III, Цетиње – Титоград.
Вукосављевић, 1953: Сретен Вукосављевић, Историја сељачког друштва, Београд.
Вукосављевић, 1957: Сретен Вукосављевић, Организација динарских племена, Београд.
Драгићевић, 1948: Ристо Драгићевић, „Протокол о мирењу између становника Косовског вилајета и пограничних црногорских племена из 1892. године“, Историјски записи, год. I, књ. I, св. 2 (1948), Титоград: 89-106.
Дашић, 2011: Миомир Дашић, Васојевићи од помена до 1860, Никшић, 2011.
Дашић, 1977: Миомир Дашић, „Постанак Берана и утицај беранског тржишта на развој привредних и друштвених односа у Горњем Полимљу шесдесетих и седамдесетих година XIX вијека“, Историјски записи, год. XXX, књ. XXXIV, св. 1 (1977), Титоград: 49–71.
Дашић, 1979: Миомир Дашић, „Хајдучија и четовање на горњим токовима Лима и Таре од средине XIX вијека до почетка велике Источне кризе (1875-1878)“, Историјски записи, год. XXXII (LII), књ. XXXVIII, св. 1 (1979), Титоград: 5-72.
Дашић, 1980: Миомир Дашић, „Феудални односи и етничка кретања у Горњем Полимљу у 18. и првој половини 19. вијека“, Историјски записи, год. XXXIII (LIII), св. 3 (1980), Титоград: 5-63.
Дашић, 2011: Миомир Дашић, Васојевићи од помена до 1860, Никшић, 2011.
Дедовић, 2019: Вукашин Дедовић, „Планови деловања Србије у Старој Србији и Македонији и методе њиховог спровођења од 1878. до 1884. године“, Баштина, св. 48, Приштина–Лепосавиће: 327–355.
Дедовић, 2022: Вукашин Дедовић, „Устанак у Доњим Васојевићима и ослобођење Берана 1912. године“, Српске студије, 13(2022), Београд: Центар за спске студије, 145-172.
Дедовић, 2024: Вукашин Дедовић, „Положај Срба у Бранској кази у време младотурског режима (1908–1912)“, Српске студије, 15(2024), Београд: Центар за спске студије, 217–239.
Зарковић, 2011: Весна Зарковић, „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у последњој деценији XIX века”, Баштина, св. 30, Приштина-Лепосавиће: 105–115.
Зарковић, 2013: Весна Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века”, Баштина 35, Приштина–Лепосавић:135–152.
Зарковић, 2016: Весна Зарковић. „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој деценији XX века”, Баштина, св. 41, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 111–127.
Зарковић, 2021: Весна С. Зарковић, „Каза Митровица 1889–1900“, Баштина, св. 55, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 375–390.
Ћирковић – Божић и др. 1970: Сима Ћирковић, Иван Божић и др, , Историја Црне Горе, књ. II, том 2, Титоград, 223-232;
Јагодић, 2008: Милош Јагодић, „Нуфуско питање: Проблем званичног признања српске нације у Турској 1894–1910“, Историјски часопис, 57 (2008), 343–354.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878–1912), Београд: Завод за уџбенике: 343–354.
Јагодић, 2010: Милош Јагодић, „Процена броја Срба (1880–1910)“, Српске студије 1 (2010), 39–80.
Јовићевић, 1921: Андрија Јовићевић, Плавогусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд.
Isović, 1957: K. Isović, „Austro-Ugarsko zaposjedanje Novopazarskog sandžaka 1879. godine“, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, IX (1957), Sarajevo.
Јиричек, 1952: Константин Јиричек, Историја Срба, II, превео Јован Радонић, Београд: Научна књига.
Kapidžić, 1971: Hakija Kapidžić, „Pripreme za austrougarsko prodiranje u albansko etničko područje iz novopazarskog sandžaka“, Radovi, 6 (1870–1871), Sarajevo.
Катанић, 1938: Тома Катанић, „О барјаку код Васојевића“, Гласник етнографског музеја у Београду, књ. XIII (1938), Београд: 158-161.
Костић, 1940: Мита Костић, „Из историје Срба у Новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878“, Гласник Скопског научног друштва, књ. XXI (1940), Скопље: 93–108.
Косанчић, 1912: Иван Косанчић (Мита Димитријевић), Ново-пазарски санџак и његов етнички проблем, Београд.
Лалевића–Протић, 1991: Богдан Лалевића, Иван Протића, Васојевићи у црногорској граници и Васојевићи у турској граници, репринт издање, Андријевица.
Лутовац, 1967: Милисав Лутовац, Бихор и Корита, Београд.
Лутовац, 1957: Милисав Лутовац, Иванградска (беранска) котлина, Београд.
Лутовац, 1971: Милисав Лутовац, „Симбиоза, племенске трансплатације и саплемењивања у неким областима Југославије“, Гласник Етнографског института, књ. XVII – XVIII (1971), Београд: САНУ: 215-242.
Милићевић, 1867: Милан Ђ. Милићевић, „Нешто о Васојевићима“, Гласник Српског ученог друштва, књ.V, св. XXII (1867), Београд: 67-76.
Недић, 1910: Милан Ђ. Недић, „Ново-пазарски санџак. Војногеографска студија“, Ратник, св. II (1910), Београд: 246–364.
Нушић, 1902: Бранислав Нушић, Косово – опис земље и народа, књ. II, Нови Сад.
Пејовић, 1973: Ђоко Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Ражнатовић, 1973а: Новак Ражнатовић, „Покушај разграничења Црне Горе и Турске 1880. године путем компензације за Плав и Гусиње“, Историјски записи, год. XXVI, књ. XXX, св. 1-2 (1973), Титоград.
Ражнатовић, 1973б: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, год. XXVI, књ. XXX, св. 3-4 (1973), Титоград.
Ражнатовић, 1979: Новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње - Титоград.
Ражнатовић, 1982: „Плавско-гусињска афера 1879. и Марко Миљанов“, Историјски записи, год. XXXV (LV), св. 1-2 (1982), Титоград.
Ражнатовић, 1995: Новак Ражнатовић, „Разграничење Црне Горе и Турске 1883-1887“, Историјски записи“, бр. 2 (1995), Подгорица: 1-33.
Ракочевић, 1977: Новица Ракочевић, „Аустријски покушај продора у Полимље у 18. и 19. вијеку“, Токови, бр. 14 (1977), Иванград.
Ракочевић, 1981: Новица Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије, Цетиње.
Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „Политичке и друштвене прилике“, у: Историја српског народа, шеста књига, први том, Од Берлинског конгреса 1878. до уједињења 1918, ур. Андреј Митровић, Београд: 263-290.
Растовић, 2015: Александар Растовић, Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912, Београд: Завод за уџбенике.
Ризај, 1969: Скендер Ризај, „Албанија у XVIII и првим деценијама XIX века“. Из историје Албанаца, Београд: 77-98.
Ровински, 1889: Павле Ровински, „Грађа за историју Васојевића“, Нова Зета год. I, 1889, св. 1, I-XII (1889), Цетиње: 453-460.
Станојевић, 1960: Глигор Станојевић, „Прилози за дипломатску историју Црне Горе од Берлинског конгреса до краја XIX века“, Историјски часопис, XI (1960), Београд.
Станојевић, 1975: Глигор Станојевић: „Црна Гора у XVIII вијеку“, у: Историја Црне Горе, књ. III, том 1, Титоград.
Стојановић, 1903: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, (1903) Београд: Српска краљевска академија: 114. запис бр. 2725.
Стојановић, 1905: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, III(1905), Београд: Српска краљевска академија: 138, запис бр. 5913.
Томић, 1913: Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд.
Цемовић, 1914: Марко Цемовић, Аграрно питање – реферат правничком удружењу, Београд.
Цемовић, 1993: Марко Цемовић, Васојевићи: историјска истраживања, Београд.
Цемовић, 1992, Марко Цемовић, Васојевићи, Београд.
Цвијић, 1966: Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, основи антропогеографије, Београд.
Шешум, 2015: Урош Шешум, „Утицај сеобе мухаџира на промену етничке и верске структуре насеља северне и западне Старе Србије (1878–1910)“, Српске студије, 6 (2015), Београд: Центар за српске студије: 79–135.