BERAN CASA STATE From 1864 to 1896 or BERAN CASA 1864 – 1896
Abstract
After concluding an armistice with Montenegro and the foundation of town of Berane in 1862, Skadar governor separated Donje Vasojevic from Gusinje Nahija into special Beran district. After Montenegrinian – Turkish confining 1858/59 the part of Vasojevic that remained inside the Turkish state is called Donje Vasojevic. They often called this area as Sabanagic nahija, after the name of the richest feudal family from Plav and Gusinje which possesed the most of bey’s and aga’s estate, in the area of Beran nahija and Beran casa. Reformation of Beran casa administration in February 1864 separated it from Skadar sandzak and attached to newly established Novi Pazar sandzak, which was part of Bosnian alayet, in fact from 1865, Bosnian vilayet. By the decision of Berlin contract Beran casa remained inside tht Turkish Empire. Since September 1881 until 1912 Beran casa was inside of newly established Pec sandzak which belonged to Kosovo vilayet. The most population in Beran hahija were Vasojevic who attached their origin to the founder of a family Vasa and Nemanjic family. The other part of orthodox population were other clans, brotherhoods and smaller tribes, in fact their parts, either they were natives or immigrants from Brdo, Old Montenegro and Herzegovina. In XIX century there were changes in the structure of population in Beran casa. Political and economic situation had an influence on this, as well as inside the area itself and in their surrounding. Since the Turkish authorities gave some privileges to islam population, in the first half of XIX century there was a huge wave of accepting Islam, as well as Vasojevic and non-Vasojevic brotherhoods. Immigration of Muslim population (muhadziri) from Bosnia and Herzegovina and those parts that belonged to Serbia and Montenegro according to the decision of Berlin Congress, also led to the changes in population structure. Increasing in number of Muslim population, hard agricultural relationships and harder pressure of Turkish authorities have led to new immigrations of Serbs from Beran casa. But that number was not big enough, so thanks to compactness, better agricultural relationships and strong national-liberation movement Serbs remained the most numerous population in Beran casa. Villages around Berane were inhabited with Serbian population, and in Berane itself there were more Muslim population.
Beran casa was unique and was not separated in mudirluk and nahija. In Berane there was a mudir (chief to people) and bimbasha (commander, major) with a thousand of people (soldiers and policemen). From the beginning there were two Serbs next to a mudir. Each village elected prince or peasant, and the mudir confirmed the election. Prince was obliged to be at service for Turkish authorities. Because of striving of ordhodox population not do interfere with Turkish authorities, princes in Beran nahija had a great influence in their village and they often refused to carry out an order from Turkish authorities.
Beran casa represented one of the most strategic areas in this period. Turks tended to supervise their control over this teritory and organise their authorities and Austro-Hungary tended to impose their rule over this area and to provide the path to Thessaloniki.Orthodox population were opposed to these plans of Turkey and Austro-Hungary defending their homes, at the same time they fight for economic and national exemption, they wanted to unite and to attach themselves with Gornje Vasojevic and to one of the free Serbian States.
References
НЕОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ:
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних (=МИД), Политичко-пропагандно одељење (=ПП), 1891, 1892;
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних (=МИД), Политичко одељење (=ПО), 1893;
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство иностраних дјела (=МИД), 1884, 1887, 1888, 1890, 1891, 1993;
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство унутрашњих дјела (=МУД) 1882, 1883, 1884, 1885.
Музеј Цетиње (МЦ), Ахивско одељење (АО), фонд Никола I, док. бр. 14, стр. 31
ЛИТЕРАТУРА:
Аличић, 1964: Алија Аличић, „Уредба о организацији вилајета 1867. године“, Прилози за оријенталну филологију, св. XII–XIII (1962–63), Сарајево, 219–235.
Бакић, 2017: Дарко Бакић, Политика Црне Горе према Османском царству од Берлинског конгреса до Првог балканског рата, необјављена докторка дисертација, Универзитет у Београду, Београд: Факултет политичких наука у Београду.
Барјактаревић, 1973: Мирко Барјактаревић, „Етнички развитак Горњег Полимља“, Гласник Цетињских музеја, књ. VI (1973), Цетиње.
Бешић, 1967: Зарија Бешић, „Геоморфолошки развитак Црне Горе“ у: Историја Црне Горе, књ. I, Титоград: 27–31.
Божић, 1970: Иван Божић, „Зета у Деспотовини“ у: Историја Црне Горе, књ. II, том 2, Титоград: 135–275.
Велимировић, 1898: Милош Велимировић, „Васојевићи, Полимље и Метохија“, Годишњица Николе Чупића, књ. 18 (1898), Београд.
Вешовић, 1998: Радослав Вешовић, Племе Васојевићи, Андријевица-Подгорица.
Вукић, 1929: Јово Вукић, Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. године, Сарајево.
Вуковић, 1985: Војвода Гавро Вуковић, Мемоари, том I–III, Цетиње – Титоград.
Вукосављевић, 1953: Сретен Вукосављевић, Историја сељачког друштва, Београд.
Вукосављевић, 1957: Сретен Вукосављевић, Организација динарских племена, Београд.
Драгићевић, 1948: Ристо Драгићевић, „Протокол о мирењу између становника Косовског вилајета и пограничних црногорских племена из 1892. године“, Историјски записи, год. I, књ. I, св. 2 (1948), Титоград: 89-106.
Дашић, 2011: Миомир Дашић, Васојевићи од помена до 1860, Никшић, 2011.
Дашић, 1977: Миомир Дашић, „Постанак Берана и утицај беранског тржишта на развој привредних и друштвених односа у Горњем Полимљу шесдесетих и седамдесетих година XIX вијека“, Историјски записи, год. XXX, књ. XXXIV, св. 1 (1977), Титоград: 49–71.
Дашић, 1979: Миомир Дашић, „Хајдучија и четовање на горњим токовима Лима и Таре од средине XIX вијека до почетка велике Источне кризе (1875-1878)“, Историјски записи, год. XXXII (LII), књ. XXXVIII, св. 1 (1979), Титоград: 5-72.
Дашић, 1980: Миомир Дашић, „Феудални односи и етничка кретања у Горњем Полимљу у 18. и првој половини 19. вијека“, Историјски записи, год. XXXIII (LIII), св. 3 (1980), Титоград: 5-63.
Дашић, 2011: Миомир Дашић, Васојевићи од помена до 1860, Никшић, 2011.
Дедовић, 2019: Вукашин Дедовић, „Планови деловања Србије у Старој Србији и Македонији и методе њиховог спровођења од 1878. до 1884. године“, Баштина, св. 48, Приштина–Лепосавиће: 327–355.
Дедовић, 2022: Вукашин Дедовић, „Устанак у Доњим Васојевићима и ослобођење Берана 1912. године“, Српске студије, 13(2022), Београд: Центар за спске студије, 145-172.
Дедовић, 2024: Вукашин Дедовић, „Положај Срба у Бранској кази у време младотурског режима (1908–1912)“, Српске студије, 15(2024), Београд: Центар за спске студије, 217–239.
Зарковић, 2011: Весна Зарковић, „Рад српске дипломатије на заштити Срба у Старој Србији у последњој деценији XIX века”, Баштина, св. 30, Приштина-Лепосавиће: 105–115.
Зарковић, 2013: Весна Зарковић, „Реформе у Османском царству и Стара Србија у XIX и почетком XX века”, Баштина 35, Приштина–Лепосавић:135–152.
Зарковић, 2016: Весна Зарковић. „Утицај Аустроугарске на збивања у Пљеваљском санџаку у првој деценији XX века”, Баштина, св. 41, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 111–127.
Зарковић, 2021: Весна С. Зарковић, „Каза Митровица 1889–1900“, Баштина, св. 55, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу: 375–390.
Ћирковић – Божић и др. 1970: Сима Ћирковић, Иван Божић и др, , Историја Црне Горе, књ. II, том 2, Титоград, 223-232;
Јагодић, 2008: Милош Јагодић, „Нуфуско питање: Проблем званичног признања српске нације у Турској 1894–1910“, Историјски часопис, 57 (2008), 343–354.
Јагодић, 2009: Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878–1912), Београд: Завод за уџбенике: 343–354.
Јагодић, 2010: Милош Јагодић, „Процена броја Срба (1880–1910)“, Српске студије 1 (2010), 39–80.
Јовићевић, 1921: Андрија Јовићевић, Плавогусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд.
Isović, 1957: K. Isović, „Austro-Ugarsko zaposjedanje Novopazarskog sandžaka 1879. godine“, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, IX (1957), Sarajevo.
Јиричек, 1952: Константин Јиричек, Историја Срба, II, превео Јован Радонић, Београд: Научна књига.
Kapidžić, 1971: Hakija Kapidžić, „Pripreme za austrougarsko prodiranje u albansko etničko područje iz novopazarskog sandžaka“, Radovi, 6 (1870–1871), Sarajevo.
Катанић, 1938: Тома Катанић, „О барјаку код Васојевића“, Гласник етнографског музеја у Београду, књ. XIII (1938), Београд: 158-161.
Костић, 1940: Мита Костић, „Из историје Срба у Новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878“, Гласник Скопског научног друштва, књ. XXI (1940), Скопље: 93–108.
Косанчић, 1912: Иван Косанчић (Мита Димитријевић), Ново-пазарски санџак и његов етнички проблем, Београд.
Лалевића–Протић, 1991: Богдан Лалевића, Иван Протића, Васојевићи у црногорској граници и Васојевићи у турској граници, репринт издање, Андријевица.
Лутовац, 1967: Милисав Лутовац, Бихор и Корита, Београд.
Лутовац, 1957: Милисав Лутовац, Иванградска (беранска) котлина, Београд.
Лутовац, 1971: Милисав Лутовац, „Симбиоза, племенске трансплатације и саплемењивања у неким областима Југославије“, Гласник Етнографског института, књ. XVII – XVIII (1971), Београд: САНУ: 215-242.
Милићевић, 1867: Милан Ђ. Милићевић, „Нешто о Васојевићима“, Гласник Српског ученог друштва, књ.V, св. XXII (1867), Београд: 67-76.
Недић, 1910: Милан Ђ. Недић, „Ново-пазарски санџак. Војногеографска студија“, Ратник, св. II (1910), Београд: 246–364.
Нушић, 1902: Бранислав Нушић, Косово – опис земље и народа, књ. II, Нови Сад.
Пејовић, 1973: Ђоко Пејовић, Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878-1912, Титоград.
Ражнатовић, 1973а: Новак Ражнатовић, „Покушај разграничења Црне Горе и Турске 1880. године путем компензације за Плав и Гусиње“, Историјски записи, год. XXVI, књ. XXX, св. 1-2 (1973), Титоград.
Ражнатовић, 1973б: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, год. XXVI, књ. XXX, св. 3-4 (1973), Титоград.
Ражнатовић, 1979: Новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње - Титоград.
Ражнатовић, 1982: „Плавско-гусињска афера 1879. и Марко Миљанов“, Историјски записи, год. XXXV (LV), св. 1-2 (1982), Титоград.
Ражнатовић, 1995: Новак Ражнатовић, „Разграничење Црне Горе и Турске 1883-1887“, Историјски записи“, бр. 2 (1995), Подгорица: 1-33.
Ракочевић, 1977: Новица Ракочевић, „Аустријски покушај продора у Полимље у 18. и 19. вијеку“, Токови, бр. 14 (1977), Иванград.
Ракочевић, 1981: Новица Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије, Цетиње.
Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „Политичке и друштвене прилике“, у: Историја српског народа, шеста књига, први том, Од Берлинског конгреса 1878. до уједињења 1918, ур. Андреј Митровић, Београд: 263-290.
Растовић, 2015: Александар Растовић, Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912, Београд: Завод за уџбенике.
Ризај, 1969: Скендер Ризај, „Албанија у XVIII и првим деценијама XIX века“. Из историје Албанаца, Београд: 77-98.
Ровински, 1889: Павле Ровински, „Грађа за историју Васојевића“, Нова Зета год. I, 1889, св. 1, I-XII (1889), Цетиње: 453-460.
Станојевић, 1960: Глигор Станојевић, „Прилози за дипломатску историју Црне Горе од Берлинског конгреса до краја XIX века“, Историјски часопис, XI (1960), Београд.
Станојевић, 1975: Глигор Станојевић: „Црна Гора у XVIII вијеку“, у: Историја Црне Горе, књ. III, том 1, Титоград.
Стојановић, 1903: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, (1903) Београд: Српска краљевска академија: 114. запис бр. 2725.
Стојановић, 1905: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, III(1905), Београд: Српска краљевска академија: 138, запис бр. 5913.
Томић, 1913: Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд.
Цемовић, 1914: Марко Цемовић, Аграрно питање – реферат правничком удружењу, Београд.
Цемовић, 1993: Марко Цемовић, Васојевићи: историјска истраживања, Београд.
Цемовић, 1992, Марко Цемовић, Васојевићи, Београд.
Цвијић, 1966: Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, основи антропогеографије, Београд.
Шешум, 2015: Урош Шешум, „Утицај сеобе мухаџира на промену етничке и верске структуре насеља северне и западне Старе Србије (1878–1910)“, Српске студије, 6 (2015), Београд: Центар за српске студије: 79–135.