ИЗГРАДЊА ПРВЕ ПРУГЕ У СРБИЈИ: ИЗМЕЂУ КОРУПЦИЈЕ, ДИПЛОМАТИЈЕ И ИНТЕРЕСА ВЕЛИКИХ СИЛА
Sažetak
Кнежевина Србија је 1878. године на Берлинском конгресу добила независност, али и обавезу да изгради пругу преко своје територије, што би Европу повезало са Цариградом. У годинама до коначног пуштања пруга у саобраћај, српске дипломате радиле су на достизању тог циља: српски суверен Милан Обреновић, затим председници влада Јован Ристић и Милан Пироћанац, те министри и посланици Чедомиљ Мијатовић и Стојан Новаковић, као и други актери. Бројни проблеми, попут оптужби за корупцију чланова владе и посланика, те банкротства „Генералне уније“, који су довели до кризе у Србији, морали су бити исправљени готово искључиво на политичком нивоу, у унутрашњој политичкој сфери, али и за столом са великим европским силама.
Reference
ЛИТЕРАТУРА
Арнаутовић 1934: Драгомир Арнаутовић. Историја Српских железница 1850-1918. Београд: Издавачко предузеће „Привредник“.
Војводић 2012: Михаило Војводић. Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса. Београд: Српска књижевна задруга.
Говедаревић 2014: Ненад М. Говедаревић. Пруге југоисточне Србије. https://www.masfak.ni.ac.rs/images/upload/Nauka/publikacije/pruge_jugoistocne_srbije.pdf [15. децембар 2024].
Живановић 1970: Милан Ж. Живановић. „Један неуспели план српске владе о царинском рату са Аустро-Угарском 1880. године у борби за економску и политичку независност Србије“. Историјски часопис, мај 1970. https://books.google.com/books?id=WEp3CgAAQBAJ&pg=PA269&lpg=PA269&dq=%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&source=bl&ots=QAR2Lq5ajp&sig=ACfU3U1zscl_q2VdsFtoxhTF5zMWMb9fHg&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwi5_Jfj0YLnAhWn_CoKHQ7cDZkQ6AEwAXoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&f=false [14. децембар 2024].
Живојиновић 2011: Драгољуб Р. Живојиновић. Надмени савезник и занемарено српство: британско-српски односи 1875-1941. Београд: Албатрос плус.
Ивковић 1909: Таса Ђ. Ивковић. Споменица двадесетпетогодишњице српских државних железница: од 3. септембра 1884. до 3. септембра 1909. год. Београд: Штампа Савића и комп.
Илијин 2014: Душан М. Илијин, Обнова железнице у Краљевини СХС (1919-1924). Докторски рад. Београд: Филозофски факултет.
Јакшић 1953: Гргур Јакшић. Из новије српске историје: Абдикација краља Милана и друге расправе. Београд: Просвета.
Јовановић 1990: Слободан Јовановић. Влада Милана Обреновића, књ. 2. Београд: БИГЗ.
Ковачевић 2003: Душко М. Ковачевић. Србија и Русија 1878-1889: од Берлинског конгреса до абдикације краља Милана. Београд: Историјски институт.
Marković 2001: Slobodan G. Marković. „Grof Čedomilj Mijatović – protestantski duh među Srbima“. Liberalna misao u Srbiji: prilozi istoriji liberalizma od kraja XVIII do sredine XX veka. Ur. Jovica Trkulja i Dragoljub Popović. Beograd: Centar za unapređenje pravnih studija, 247-280.
Mijatović 1997:, Boško Mijatović. „Finansiranje prve srpske železnice“, Ekonomska misao, 1997. https://www.academia.edu/30005671/Finansiranje_prve_srpske_%C5%BEeleznice [15. децембар 2024].
Мијатовић 2017: Чедомиљ Мијатовић. Успомене балканског дипломате, Београд: ЈМУ Радио-телевизија Србије.
Пејић 2016: Јована Блажић Пејић. „Ростислав Фадејев и Источно питање“. Историјски часопис. https://www.iib.ac.rs/istorijskicasopis/assets/files/65(2016).pdf [20. март 2025].
Рајић 2021: Сузана Рајић. „Сто четрдесет година од првог политичког уговора независне Србије (1881-2021). Добро и зло тајне конвенције“. Српске студије, 2021. https://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5701/96845783.pdf?sequence=1&isAllowed=y [20. март 2025].
Рајић-Леовац 2018: Сузана Рајић-Данко Леовац. Историја српског народа у 19. и почетком 20. века. Београд: Завод за уџбенике.
Растовић 2000: Александар Растовић. Велика Британија и Србија 1878-1889. Београд: Историјски институт.
Ристић 2011: Љубодраг П. Ристић „Утицај српског законодавства на улагање британског капитала“. Просторно планирање у југоисточној Европи (до Другог светског рата), ур. Бојана Миљковић-Катић. Београд: Историјски институт, 523-547.
Самарџић 2007: „Посета барона Хердера Србији и први план за изградњу железнице“. Истраживања, 18, 2007 https://www.academia.edu/3055799/Poseta_barona_Herdera_Srbiji_i_prvi_plan_o_izgradnji_%C5%BEeleznice [20. март 2025].
Samardžić 2008: Momir Samardžić. Roads to Europe Serbian Politics and the Railway Issue, 1878-1881. https://www.academia.edu/2759935/Roads_to_Europe_Serbian_Politics_and_the_Railway_Issue_1878_1881 [21. март 2025].
Самарџић 2008: Момир Самарџић. Од Сан Стефана до Сливнице: Србија против Бугарске 1878-1886. Нови Сад: Филозофски факултет.
Самарџић 2011: Момир Самарџић. „О споразуму српске владе и Штасбана о изградњи железнице у Србији 1879. године“. Историјски часопис, 2011, https://www.iib.ac.rs/assets/files/IC60(2011)-M.Samardzic-OSporazumuSrpskeVladeIStatsbanaOIzgradnjiZelezniceUSrbiji1879Godine.pdf [21. март 2025].
Самарџић 2012: Момир Самарџић. „Пројекат трансбалканске железнице и политика Србије у време уставобранитеља 1851–1858.“ Српске студије, 2012. https://www.academia.edu/99719958/Projekat_transbalkanske_%C5%BEeleznice_i_politika_Srbija_u_vreme_ustavobranitelja_1851_1858 [20. март 2025].
Самарџић 2016: Момир Самарџић. „Аустријски извори о почецима железничке политике Србије 1852“. Зборник Матице српске за историју. Ур. Војин Дабић. Нови Сад: Матица српска.
Стојић 2023: Биљана Стојић. „Француска политика према Србији од Берлинског конгреса до проглашења краљевине (1878–1882)“. Краљево-град и људи. Београд: Историјски институт; Краљево: Историјски архив Краљево.
Терзић 1976: Славенко Терзић. „Стојан Новаковић и железничка конвенција са Турском 1887. године“. Историјски часопис. https://books.google.com/books?id=nc5qCgAAQBAJ&pg=PA117&lpg=PA117&dq=%C5%BEelezni%C4%8Dka+konvencija&source=bl&ots=a1UsQEueXB&sig=ACfU3U17EqTVbvSeVXL-LSdwGkHv-3J2QQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwic_4iZk4jnAhWBxIsKHf9hCEQQ6AEwBnoECAkQAQ#v=onepage&q=%C5%BEelezni%C4%8Dka%20konvencija&f=false [15. децембар 2024].
Ћоровић 1997: Владимир Ћоровић, Историја српског народа. Београд 1997. https://archive.org/details/corovic-vladimir-istorija-srpskog-naroda/page/642/mode/2up [16. децембар 2024].
ШТАМПА
Политика.
Самоуправа.
Српске новине.