CONSTRUCTION OF THE FIRST RAILWAY IN SERBIA: BETWEEN CORRUPTION, DIPLOMACY AND THE INTERESTS OF GREAT POWERS

  • Милош Тимотијевић University of Prishtina, Faculty of Philosophy
Keywords: Serbia, Austro-Hungary, Russian Empire, Ottoman Empire, diplomacy, railway, General union.

Abstract


This work will deal with the role of Serbian diplomacy in the construction of the first railway on Serbian territory. The Duchy was granted independence at the Berlin conference in 1978, something that brough along with it the obligation to construct a railroad through its territory to connect Europe with Constantinople. Serbian diplomats worked to achieve that goal in the years that led up to the railway’s completion: They included one of the policy’s chief standard-bearers, the Serbian sovereign, Milan Obrenović, as well as government representatives Jovan Ristić and Milan Piroćanac, and Minister and Ambassadors Čedomilj Mijatović and Stojan Novaković, among other actors. Numerous tribulations, such as accusations of corruption on the part of members of the government and parliament, and the bankruptcy of the ‘General Union’ led to internal political crises that had to be addressed almost exclusively at the highest levels of internal politics as well as during the course of negotiations with European powers. Credit for the successful construction of the railways ultimately goes to the above-mentioned figures.  

References

ЛИТЕРАТУРА

Арнаутовић 1934: Драгомир Арнаутовић. Историја Српских железница 1850-1918. Београд: Издавачко предузеће „Привредник“.

Војводић 2012: Михаило Војводић. Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса. Београд: Српска књижевна задруга.

Говедаревић 2014: Ненад М. Говедаревић. Пруге југоисточне Србије. https://www.masfak.ni.ac.rs/images/upload/Nauka/publikacije/pruge_jugoistocne_srbije.pdf [15. децембар 2024].

Живановић 1970: Милан Ж. Живановић. „Један неуспели план српске владе о царинском рату са Аустро-Угарском 1880. године у борби за економску и политичку независност Србије“. Историјски часопис, мај 1970. https://books.google.com/books?id=WEp3CgAAQBAJ&pg=PA269&lpg=PA269&dq=%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&source=bl&ots=QAR2Lq5ajp&sig=ACfU3U1zscl_q2VdsFtoxhTF5zMWMb9fHg&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwi5_Jfj0YLnAhWn_CoKHQ7cDZkQ6AEwAXoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&f=false [14. децембар 2024].

Живојиновић 2011: Драгољуб Р. Живојиновић. Надмени савезник и занемарено српство: британско-српски односи 1875-1941. Београд: Албатрос плус.

Ивковић 1909: Таса Ђ. Ивковић. Споменица двадесетпетогодишњице српских државних железница: од 3. септембра 1884. до 3. септембра 1909. год. Београд: Штампа Савића и комп.

Илијин 2014: Душан М. Илијин, Обнова железнице у Краљевини СХС (1919-1924). Докторски рад. Београд: Филозофски факултет.

Јакшић 1953: Гргур Јакшић. Из новије српске историје: Абдикација краља Милана и друге расправе. Београд: Просвета.

Јовановић 1990: Слободан Јовановић. Влада Милана Обреновића, књ. 2. Београд: БИГЗ.

Ковачевић 2003: Душко М. Ковачевић. Србија и Русија 1878-1889: од Берлинског конгреса до абдикације краља Милана. Београд: Историјски институт.

Marković 2001: Slobodan G. Marković. „Grof Čedomilj Mijatović – protestantski duh među Srbima“. Liberalna misao u Srbiji: prilozi istoriji liberalizma od kraja XVIII do sredine XX veka. Ur. Jovica Trkulja i Dragoljub Popović. Beograd: Centar za unapređenje pravnih studija, 247-280.

Mijatović 1997:, Boško Mijatović. „Finansiranje prve srpske železnice“, Ekonomska misao, 1997. https://www.academia.edu/30005671/Finansiranje_prve_srpske_%C5%BEeleznice [15. децембар 2024].

Мијатовић 2017: Чедомиљ Мијатовић. Успомене балканског дипломате, Београд: ЈМУ Радио-телевизија Србије.

Пејић 2016: Јована Блажић Пејић. „Ростислав Фадејев и Источно питање“. Историјски часопис. https://www.iib.ac.rs/istorijskicasopis/assets/files/65(2016).pdf [20. март 2025].

Рајић 2021: Сузана Рајић. „Сто четрдесет година од првог политичког уговора независне Србије (1881-2021). Добро и зло тајне конвенције“. Српске студије, 2021. https://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5701/96845783.pdf?sequence=1&isAllowed=y [20. март 2025].

Рајић-Леовац 2018: Сузана Рајић-Данко Леовац. Историја српског народа у 19. и почетком 20. века. Београд: Завод за уџбенике.

Растовић 2000: Александар Растовић. Велика Британија и Србија 1878-1889. Београд: Историјски институт.

Ристић 2011: Љубодраг П. Ристић „Утицај српског законодавства на улагање британског капитала“. Просторно планирање у југоисточној Европи (до Другог светског рата), ур. Бојана Миљковић-Катић. Београд: Историјски институт, 523-547.

Самарџић 2007: „Посета барона Хердера Србији и први план за изградњу железнице“. Истраживања, 18, 2007 https://www.academia.edu/3055799/Poseta_barona_Herdera_Srbiji_i_prvi_plan_o_izgradnji_%C5%BEeleznice [20. март 2025].

Samardžić 2008: Momir Samardžić. Roads to Europe Serbian Politics and the Railway Issue, 1878-1881. https://www.academia.edu/2759935/Roads_to_Europe_Serbian_Politics_and_the_Railway_Issue_1878_1881 [21. март 2025].

Самарџић 2008: Момир Самарџић. Од Сан Стефана до Сливнице: Србија против Бугарске 1878-1886. Нови Сад: Филозофски факултет.

Самарџић 2011: Момир Самарџић. „О споразуму српске владе и Штасбана о изградњи железнице у Србији 1879. године“. Историјски часопис, 2011, https://www.iib.ac.rs/assets/files/IC60(2011)-M.Samardzic-OSporazumuSrpskeVladeIStatsbanaOIzgradnjiZelezniceUSrbiji1879Godine.pdf [21. март 2025].

Самарџић 2012: Момир Самарџић. „Пројекат трансбалканске железнице и политика Србије у време уставобранитеља 1851–1858.“ Српске студије, 2012. https://www.academia.edu/99719958/Projekat_transbalkanske_%C5%BEeleznice_i_politika_Srbija_u_vreme_ustavobranitelja_1851_1858 [20. март 2025].

Самарџић 2016: Момир Самарџић. „Аустријски извори о почецима железничке политике Србије 1852“. Зборник Матице српске за историју. Ур. Војин Дабић. Нови Сад: Матица српска.

Стојић 2023: Биљана Стојић. „Француска политика према Србији од Берлинског конгреса до проглашења краљевине (1878–1882)“. Краљево-град и људи. Београд: Историјски институт; Краљево: Историјски архив Краљево.

Терзић 1976: Славенко Терзић. „Стојан Новаковић и железничка конвенција са Турском 1887. године“. Историјски часопис. https://books.google.com/books?id=nc5qCgAAQBAJ&pg=PA117&lpg=PA117&dq=%C5%BEelezni%C4%8Dka+konvencija&source=bl&ots=a1UsQEueXB&sig=ACfU3U17EqTVbvSeVXL-LSdwGkHv-3J2QQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwic_4iZk4jnAhWBxIsKHf9hCEQQ6AEwBnoECAkQAQ#v=onepage&q=%C5%BEelezni%C4%8Dka%20konvencija&f=false [15. децембар 2024].

Ћоровић 1997: Владимир Ћоровић, Историја српског народа. Београд 1997. https://archive.org/details/corovic-vladimir-istorija-srpskog-naroda/page/642/mode/2up [16. децембар 2024].

ШТАМПА

Политика.

Самоуправа.

Српске новине.

Published
2025/04/10
Section
Članci