ЗЛОЧИНИ ИЗ МРЖЊЕ ПОЧИЊЕНИ НА ПРОСТОРУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Sažetak
Злочини који су почињени из мржње имају јаку мотивацију, која се заснива на мржњи према припадницима одређених националних и верских група, а мржња се може јавити у односу на национално и етничко порекло, језик, писмо, расну припадност, боју коже, верску припадност, пол, сексуалну оријентацију, инвалидност и томе слично.
Злочин из мржње је кривично дело које се извршава само према оном лицу које је, у односу на извршиоца дела, другачије. Кривични законик Републике Србије познаје злочине из мржње и дефинише мржњу као отежавајућу околност у оним ситуацијама кад се кривично дело врши услед мржње према неком лицу јер припада одређеној расној и верској групи. Мржња настаје услед различитости и није усмерена само према појединцу који је конкретна жртва кривичног дела, већ према свим припадницима одређеног народа, верске групе, лицима која говоре одређеним језиком или имају неке друге значајне карактеристике које их издвајају од већине.
Припадници српског народа су на простору Косова и Метохије били жртва кривичних дела мотивиссаних мржњом од стране већинског албанског народа. У самом раду, указаће се на злочине који су чињени према Србима, само због њихове националне и верске различитости у односу на Албанце.
Reference
- Антонијевић, 2014: Ненад Антонијевић, „Мартовски погром – албански терор над српским становништвом на Косову и Метохији“, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд;
- Bowen, 2008: Derek Bowen, Pattern of skinhead violence, University of New Hampshire Scholars Repository, New Hampshire;
- Bys, 2014: Carolyn Bys, “Osnova i značaj jedinstvenog regulatornog pristupa krivičnim djelima počinjenim iz mržnje: trendovi u Evropskoj uniji i situacija u Bosni i Hercegovini”, Krivična djela počinjena iz mržnje: izvori reguliranja i procesuiranja u Bosni i Hercegovini (ur. E. Hodžić i A. Mehmedić), Analitika, Sarajevo;
- Видаковић, 2004: Јозо Видаковић, Рат: потреба и/или злочин, Завод за уџбенике и наставна средства РС, Српско Сарајево;
- Делић, 2016: Наташа Делић, „Кривичноправни значај мржње у светлу идентитетског преображаја Србије“, Идентитетски преображај Србије (ур. Р. Васић и М. Полојац), Правни факултет у Београду, Центар за идаваштво и информисање, Београд;
- Делић, 2020: Наташа Делић, „Кривично дело расна и друга дискриминација (члан 387. КЗС): прецизирање граница кривичноправне заштите“, Казнена реакција у Србији, Правни факултет Универзитета у Београду;
- Ђокић, 2017: Бојан Ђокић, „Масовне отмице и нестанци на Косову и Метохији 1998-1999.“ Бањалучки новембарски сусрети (ур. Б. Микановић и М. Карапетровић), Филозофски факултет Бања Лука;
- Јовашевић, 2000: Драган Јовашевић „Бела књига о злочинима албанских терориста на Косову и Метохији“, Међународна политика, бр. 51, 1091/93, Београд;
- Јовашевић, 2006: Драган Јовашевић Лексикон кривичног права, Службени гласник, Београд;
- Куленовић, 1995: Твртко Куленовић, „Мржња и толеранција“, Дијалог – часопис за филозофију и друштвену теорију, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Сарајево;
- Миловић, 2024: Марко Миловић, „Рушење гробља на Косову и Метохији – вандализам без преседана у 21. веку“, Ми и други кроз визуру Косова и Метохије (ур. М. Мијатовић, Б. Бурсаћ), Институт за српску културу Приштина – Лепосавић;
- Свети Архијерејски синод СПЦ, 1999: Свети Архијерејски синод СПЦ. Саопштење од 15. јуна 1999. године, Гласник СПЦ, година LXXXI, бр. 6, Београд;
- Стјеља, 2013: Ивана Стјеља, Равноправност: регулатива и реалност, Комитет правника за људска права, Београд;
- Урошевић, 1987: Атанасије Урошевић, Етнички процеси на Косову током турске бладабине, Српска академија наука и уметности, Београд;
- Шупут, 2015: Јелена Шупут, „Кривичноправно санкционисање дискриминације“, Култура полиса, год. XII, посебно издање, Нови Сад;
- Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС“ број 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).