HATE CRIMES COMMITTED IN KOSOVO AND METOHIA
Abstract
Hate crimes have a strong motivation, which is based on hatred towards members of certain national and religious groups, and hatred can occur in relation to national and ethnic origin, language, script, race, skin color, religious affiliation, gender, sexual orientation, disability and the like.
A hate crime is a criminal act that is committed only against a person who is different from the perpetrator. The Criminal Code of the Republic of Serbia recognizes hate crimes and defines hatred as an aggravating circumstance in those situations when a criminal act is committed due to hatred towards a person because they belong to a certain racial or religious group. Hatred arises due to difference and is not directed only towards an individual who is a specific victim of a criminal act, but towards all members of a certain nation, religious group, persons who speak a certain language or have some other significant characteristics that distinguish them from the majority.
Members of the Serbian people in Kosovo and Metohija were victims of hate-motivated crimes by the majority Albanian people. The paper will highlight the crimes committed against Serbs solely because of their national and religious differences from Albanians.
References
- Антонијевић, 2014: Ненад Антонијевић, „Мартовски погром – албански терор над српским становништвом на Косову и Метохији“, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд;
- Bowen, 2008: Derek Bowen, Pattern of skinhead violence, University of New Hampshire Scholars Repository, New Hampshire;
- Bys, 2014: Carolyn Bys, “Osnova i značaj jedinstvenog regulatornog pristupa krivičnim djelima počinjenim iz mržnje: trendovi u Evropskoj uniji i situacija u Bosni i Hercegovini”, Krivična djela počinjena iz mržnje: izvori reguliranja i procesuiranja u Bosni i Hercegovini (ur. E. Hodžić i A. Mehmedić), Analitika, Sarajevo;
- Видаковић, 2004: Јозо Видаковић, Рат: потреба и/или злочин, Завод за уџбенике и наставна средства РС, Српско Сарајево;
- Делић, 2016: Наташа Делић, „Кривичноправни значај мржње у светлу идентитетског преображаја Србије“, Идентитетски преображај Србије (ур. Р. Васић и М. Полојац), Правни факултет у Београду, Центар за идаваштво и информисање, Београд;
- Делић, 2020: Наташа Делић, „Кривично дело расна и друга дискриминација (члан 387. КЗС): прецизирање граница кривичноправне заштите“, Казнена реакција у Србији, Правни факултет Универзитета у Београду;
- Ђокић, 2017: Бојан Ђокић, „Масовне отмице и нестанци на Косову и Метохији 1998-1999.“ Бањалучки новембарски сусрети (ур. Б. Микановић и М. Карапетровић), Филозофски факултет Бања Лука;
- Јовашевић, 2000: Драган Јовашевић „Бела књига о злочинима албанских терориста на Косову и Метохији“, Међународна политика, бр. 51, 1091/93, Београд;
- Јовашевић, 2006: Драган Јовашевић Лексикон кривичног права, Службени гласник, Београд;
- Куленовић, 1995: Твртко Куленовић, „Мржња и толеранција“, Дијалог – часопис за филозофију и друштвену теорију, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Сарајево;
- Миловић, 2024: Марко Миловић, „Рушење гробља на Косову и Метохији – вандализам без преседана у 21. веку“, Ми и други кроз визуру Косова и Метохије (ур. М. Мијатовић, Б. Бурсаћ), Институт за српску културу Приштина – Лепосавић;
- Свети Архијерејски синод СПЦ, 1999: Свети Архијерејски синод СПЦ. Саопштење од 15. јуна 1999. године, Гласник СПЦ, година LXXXI, бр. 6, Београд;
- Стјеља, 2013: Ивана Стјеља, Равноправност: регулатива и реалност, Комитет правника за људска права, Београд;
- Урошевић, 1987: Атанасије Урошевић, Етнички процеси на Косову током турске бладабине, Српска академија наука и уметности, Београд;
- Шупут, 2015: Јелена Шупут, „Кривичноправно санкционисање дискриминације“, Култура полиса, год. XII, посебно издање, Нови Сад;
- Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС“ број 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).