ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЛАВА, ГУСИЊА И РОЖАЈА 1912. ГОДИНЕ
Sažetak
ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЛАВА, ГУСИЊА И РОЖАЈА 1912. ГОДИНЕ
РЕЗИМЕ: На Берлинском конгресу Велике силе су одлучиле да Турска Црној Гори уступи Плав и Гусиње са околином. Међутим, Турска је на разне начине избегавала да изврши ову обавезу. Да би се избегле нове компликације на црногорско-турској граници велике силе су припремиле план о компензацији Плава и Гусиња за територије источно од Подгорице, обухватајући албанска католичка племена Груде и Хоте. Турска је, уз подршку Аустро-Угарске, наставила да одуговлачи испуњење своје обавезе. У таквој ситуацији велике силе су закључиле да је најцелисходније да се Црној Гори, као компензација за Плав и Гусиње врати Улцињ са обалом до Бојане и одређеном територијом у залеђу. Рад међудржавне комисије на обележавању црногорско-турске границе на терену ишао је споро па ће бити окончан тек у лето 1887. године.
Но и поред обележавања црногорско-турске границе, немирно стање на њеном североисточном делу трајаће све до Првог балканског рата. Плашећи се још већих нереда Турска је у лето 1912. године појачала своје гарнизоне у Плаву, Гусињу, Рожајама и Беранама. Црна Гора није могла остати пасивна већ је била решена да се директно умеша у догађаје. Упутила је балканским државама позив на покретање заједничке акције против Османског царства. Црногорска влада је 8. октобра 1912. године објавила рат Турској. Истог дана Источни одред, јачине 12600 војника и 32 топа, којим је командовао бригадир Јанко Вукотић, усмерен је ка Мојковцу, Бијелом Пољу и Беранама. Док је главнина Источног одреда напредовала према Беранама, Васојевићка бригада свакодневно је водила тешке борбе на линији Мокра – Чакор – Плав – Гусиње. Плашећи се да много надмоћнији непријатељ не потисне Горњовасојевићку бригаду са положаја, бригадир Вукотић је одмах након ослобођења Берана 16. октобра усмерио напредовање главнине Источног одреда у правцу Плава и Гусиња. Доњовасојевићка бригада је добила задатак да врши продор преко Горњег Бихора у правцу Рожаја. Горњовасојевићка бригада је ушла у Плав 19. октобра а сутрадан у Гусиње. Иако напредовање Доњовасојевићке бригаде није ишло по предвиђеном плану она је успела да до 26. октобра одбаци непријатеља и ослободи Рожаје и сва насеља лево од Ибра.
Reference
Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних дјела Србије (=МИДС).
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство иностраних дјела (=МИД).
Музеј Цетиње (=МЦ), архивски фонд Приновљени рукописи (=ПР).
ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
Алексић Пејковић, Џамбазовски, 2009: Љиљана Алексић Пејковић, Климент Џамбазовски, Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, књ. IV, св. 4/II, Београд: Српска академија наука и уметности. (=ДСПКС, књ. IV, св. 4/II, док. 1313, 171–172).
ЛИТЕРАТУРА
1. Бакић, 2017: Дарко Л. Бакић, Политика Црне Горе према Османском Царству од Берлинског конгреса до Првог балканског рата, необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду. Београд: Факултет политичких наука у Београду.
2. Вукић, 1929: Јово Вукић, Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. године. Сарајево.
3. Вуковић, 1996: Гавро Вуковић, Мемоари, том III. Цетиње-Београд.
4. Дедовић, 2004: Вукашин Дедовић, Буне у Васојевићима крајем 19. и почетком 20. века, необјављени магистарски рад, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.
5. Дедовић, 2022: Вукашин Дедовић, „Устанак у Доњим Васојевићима и ослобођење Берана 1912. године“. Српске студије, 13 (2022). Београд: Центар за српске студије, 145–172.
6. Ђуришић, 1960: Митар Ђуришић, Први Балкански рат 1912–1913, књ. III. Београд.
7. Јовановић, 2001: Јагош Јовановић, Историја Црне Горе, Подгорица.
8. Јоксимовић, 1997а: Миодраг С. Јоксимовић, Народна војска Васојевића (1858–1918). Андријевица.
9. Јоксимовић, 1997б: Миодраг С. Јоксимовић, Војвода Лакић Војводић као војни стратег. Андријевица.
10. Киковић, 2021: Горан С. Киковић, Васојевићке бригаде у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912–1918). Беране.
11. Милошевић, 1972: Павле Милошевић, „Операције Источног одреда црногорске војске у Санџаку, Горњем Полимљу и Метохији 1912. године“, Историјски записи, књ. 29, св. 3-4 (1972). Титоград: 279–382.
12. Павловић, 1923: Живко Павловић, Опсада Скадра 1912–1913. Београд.
13. Ражнатовић, 1973а: Новак Ражнатовић, „Покушај разграничења Црне Горе и Турске 1880. године путем компензације за Плав и Гусиње“, Историјски записи, књ. 30, св. 1–2 (1973), Титоград. 33–71.
14. Ражнатовић, 1973б: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, год. XXVI књ. 30, св. 3-4 (1973), Титоград: 321–340.
15. Ражнатовић, 1979: Новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње–Титоград.
16. Ражнатовић, 1994: Новак Ражнатовић, „Питање разграничења Црне Горе и Турске 1881–1883“, Историјски записи, бр. 3–4 (1994). Подгорица: 26–45.
17. Ражнатовић, 1995: Новак Ражнатовић, „Разграничење Црне Горе и Турске 1883–1887“, Историјски записи, бр. 2 (1995). Подгорица: 1–33.
18. Ракочевић, 1962: Новица Н. Ракочевић, „Стање на црногорско-турској граници уочи балканског рата (1908–1912)“, Историјски записи, књ. 15, св. 3–4(1962). Титоград: 485–515.
19. Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „У предвечерје светског рата“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Од Берлинског конгреса 1878. до уједињења 1918, ур. Андреј Митровић, Београд: 232–259.
20. Ратковић, Ђуришић, Скоко, 1972: Б. Ратковић, М. Ђуришић, С. Скоко: Србија и Црана Гора у балканским ратовима 1912–1913. Београд: БИГЗ.
21. Станојевић, 2020: Саша Д. Станојевић, Стварање балканског савеза 1912, Косовска митровица – Прокупље.
22. Стојић, 2016: Биљана Стојић, „Сазнања великих сила о стварању Балканског савеза 1912. године“, Историјски часопис, LXV (2016): Београд: 385–402.
23. Храбак, 1998: Богумил Храбак, Призренска арбанашка лига: 1878–1881. Београд.
ПЕРИОДИКА
Глас Црногорца (Цетиње).
Илустрована ратна хроника (Нови Сад).
Политика (Београд).
Правда (Београд).
Цетињски вјесник (Цетиње).