LIBERATION OF PLAV, GUSINJE AND ROZAJE IN 1912.

DOI: https://doi.org/10.5937/bastina35-60668
Keywords: Key words: Montenegro, Turkey, Plav, Gusinje, Rozaje, Eastern detachment, Janko Vukotic, Gornje Vasojevic brigade, Donje Vasojevic brigade.

Abstract


LIBERATION OF PLAV, GUSINJE AND ROZAJE IN 1912.

SUMMARY:

Great powers decided that Turkey should renounce Plav and Gusinje with their surrounding to Montenegro. However, Turkey avoided to do this in many ways. To avoid all these complications at Montenegrinian – Turkish border great powers prepared a plan of compensating Plav and Gusinje for the territories on the East of Podgorica, including Albanian catholic tribes of Grude and Hote. Even though these territories for exchange were not valued neither for their area nor for quality of soil half the Plav-Gusinje area, Turkey continued to drag out to fulfill an obligation with the support of Austria – Hungary. In this situation great powers decided that the most suitable is to bring back to Montenegro, as a compensation for Plav and Gusinje, with the coast all the way to Bojana with a certain territory in the rear. The work of inter-state board for marking Montenegrinian – Turkish border was very slow so it will be done in summer in 1887.

Besides marking Montenegrinian – Turkish border, turbulent state in their North-East part will last until the First Balkan War.  Being afraid of bigger riots Turkey reinforced their garrisons in Plav, Gusinje, Rozaje and Berane in 1912. Montenegro couldn’t stay passive so it directly involved itself in the incidents. Montenegro sent an invitation to all Balkan states to start common actions against Turkish Empire. Montenegrinian government declared the war to Turkey on 8 October 1912. On the same day Eastern detachment , about 12600 soldiers and 32 cannons, under the command of Janko Vukotic, was directed toward Mojkovac, Bijelo Polje and Berane.

As major part of Eastern detachment made progress toward Berane, Vasojevic  brigade led  pitched battles on the line of Mokra – Cakor – Plav – Gusinje. Being afraid that superior enemy could expel Gornje vasojevic brigade from its position, brigadier general Vukotic directed major part of Eastern detachment towards Plav and Gusinje right after the liberation of Berane on 16 October. Donje Vasojevic brigade got the mission to  break through Gornje Bihore towards Rozaje. Gornje Vasojevic brigade entered Plav on 19 October, and a day after in Gusinje. Even though the progress of Donje Vasojevic brigade did not go as planned it managed to reject the enemy and liberate Rozaje and all the settlements on the left bank of the Ibar until 26 October.

 

Author Biography

Vukasin Dedović, OŠ ,,Svetozar Marković" Kraljevo

Vukašin. D. DEDOVIĆ

 

BERAN CASA STATE From 1864 to 1896

or BERAN CASA 1864 – 1896

 

 

SUMMARY: After concluding an armistice with Montenegro and the foundation of town of Berane in 1862, Skadar governor separated Donje Vasojevic from Gusinje Nahija into special Beran district. After Montenegrinian – Turkish confining 1858/59 the part of Vasojevic that remained inside the Turkish state is called Donje Vasojevic. They often called this area as Sabanagic nahija, after the name of the richest feudal family from Plav and Gusinje which possesed the most of bey’s and aga’s estate, in the area of Beran nahija and Beran casa. Reformation of Beran casa administration in February 1864 separated it from Skadar sandzak and attached to newly established Novi Pazar sandzak, which was part of Bosnian alayet, in fact from 1865, Bosnian vilayet. By the decision of Berlin contract Beran casa remained inside tht Turkish Empire. Since September 1881 until 1912 Beran casa was inside of newly established  Pec sandzak which belonged to Kosovo vilayet. The most population in Beran hahija were Vasojevic who attached their origin to the founder of a family Vasa and Nemanjic family. The other part of  orthodox population were other clans, brotherhoods and smaller tribes, in fact their parts, either they were natives or immigrants from Brdo, Old Montenegro and Herzegovina. In XIX century there were changes in the structure of population in Beran casa. Political and economic situation had an influence on this, as well as inside the area itself and in their surrounding. Since the Turkish authorities gave some privileges to islam population, in the first half of XIX century there was a huge wave of accepting Islam, as well as Vasojevic and non-Vasojevic brotherhoods. Immigration of Muslim population (muhadziri) from Bosnia and Herzegovina and those parts that belonged to Serbia and Montenegro according to the decision of Berlin Congress, also led to the changes in population structure. Increasing in number of Muslim population, hard agricultural relationships and harder pressure of Turkish authorities have led to new immigrations of Serbs from Beran casa. But that number was not big enough, so thanks to  compactness, better agricultural relationships and strong national-liberation movement Serbs remained the most numerous population in Beran casa. Villages around Berane were inhabited with Serbian population,  and in Berane itself there were more Muslim population. 

Beran casa was unique and was not separated in mudirluk and nahija. In Berane there was a mudir (chief to people) and bimbasha (commander, major) with a thousand of people (soldiers and policemen). From the beginning there were two Serbs next to a mudir. Each village elected  prince or peasant, and the mudir confirmed the election. Prince was obliged to be at service for Turkish authorities. Because of striving of ordhodox population not do interfere with Turkish authorities, princes in Beran nahija had a great influence in their village and they often refused  to carry out an order from Turkish authorities.

Beran casa represented one of the most strategic areas in this period. Turks tended to supervise their control over this teritory and organise their authorities and Austro-Hungary tended to impose their rule over this area and to provide the path to Thessaloniki.Orthodox population were opposed to these plans of Turkey and Austro-Hungary defending their homes, at the same time they fight for economic and national exemption, they wanted to unite and to attach themselves with Gornje Vasojevic and to one of the free Serbian States.

 

KEY WORDS: Berane, casa, sandzak, Serbia, Montenegro, Donji Vasojevic, Gornje Polimlje, Berlin Congress, Serbian population, peasant.

References

НЕОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ

Државни архив Србије (=ДАС), Министарство иностраних дјела Србије (=МИДС).
Државни архив Црне Горе (=ДАЦГ), Министарство иностраних дјела (=МИД).
Музеј Цетиње (=МЦ), архивски фонд Приновљени рукописи (=ПР).

ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ

Алексић Пејковић, Џамбазовски, 2009: Љиљана Алексић Пејковић, Климент Џамбазовски, Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, књ. IV, св. 4/II, Београд: Српска академија наука и уметности. (=ДСПКС, књ. IV, св. 4/II, док. 1313, 171–172).


ЛИТЕРАТУРА


1. Бакић, 2017: Дарко Л. Бакић, Политика Црне Горе према Османском Царству од Берлинског конгреса до Првог балканског рата, необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду. Београд: Факултет политичких наука у Београду.
2. Вукић, 1929: Јово Вукић, Плавско-Гусињска афера и ослобођење Улциња 1880. године. Сарајево.
3. Вуковић, 1996: Гавро Вуковић, Мемоари, том III. Цетиње-Београд.
4. Дедовић, 2004: Вукашин Дедовић, Буне у Васојевићима крајем 19. и почетком 20. века, необјављени магистарски рад, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.
5. Дедовић, 2022: Вукашин Дедовић, „Устанак у Доњим Васојевићима и ослобођење Берана 1912. године“. Српске студије, 13 (2022). Београд: Центар за српске студије, 145–172.
6. Ђуришић, 1960: Митар Ђуришић, Први Балкански рат 1912–1913, књ. III. Београд.
7. Јовановић, 2001: Јагош Јовановић, Историја Црне Горе, Подгорица.
8. Јоксимовић, 1997а: Миодраг С. Јоксимовић, Народна војска Васојевића (1858–1918). Андријевица.
9. Јоксимовић, 1997б: Миодраг С. Јоксимовић, Војвода Лакић Војводић као војни стратег. Андријевица.
10. Киковић, 2021: Горан С. Киковић, Васојевићке бригаде у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912–1918). Беране.
11. Милошевић, 1972: Павле Милошевић, „Операције Источног одреда црногорске војске у Санџаку, Горњем Полимљу и Метохији 1912. године“, Историјски записи, књ. 29, св. 3-4 (1972). Титоград: 279–382.
12. Павловић, 1923: Живко Павловић, Опсада Скадра 1912–1913. Београд.
13. Ражнатовић, 1973а: Новак Ражнатовић, „Покушај разграничења Црне Горе и Турске 1880. године путем компензације за Плав и Гусиње“, Историјски записи, књ. 30, св. 1–2 (1973), Титоград. 33–71.
14. Ражнатовић, 1973б: Новак Ражнатовић, „Црна Гора на Берлинском конгресу“, Историјски записи, год. XXVI књ. 30, св. 3-4 (1973), Титоград: 321–340.
15. Ражнатовић, 1979: Новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње–Титоград.
16. Ражнатовић, 1994: Новак Ражнатовић, „Питање разграничења Црне Горе и Турске 1881–1883“, Историјски записи, бр. 3–4 (1994). Подгорица: 26–45.
17. Ражнатовић, 1995: Новак Ражнатовић, „Разграничење Црне Горе и Турске 1883–1887“, Историјски записи, бр. 2 (1995). Подгорица: 1–33.
18. Ракочевић, 1962: Новица Н. Ракочевић, „Стање на црногорско-турској граници уочи балканског рата (1908–1912)“, Историјски записи, књ. 15, св. 3–4(1962). Титоград: 485–515.
19. Ракочевић, 1994: Новица Ракочевић, „У предвечерје светског рата“, у: Историја српског народа, књ. VI-1, Од Берлинског конгреса 1878. до уједињења 1918, ур. Андреј Митровић, Београд: 232–259.
20. Ратковић, Ђуришић, Скоко, 1972: Б. Ратковић, М. Ђуришић, С. Скоко: Србија и Црана Гора у балканским ратовима 1912–1913. Београд: БИГЗ.
21. Станојевић, 2020: Саша Д. Станојевић, Стварање балканског савеза 1912, Косовска митровица – Прокупље.
22. Стојић, 2016: Биљана Стојић, „Сазнања великих сила о стварању Балканског савеза 1912. године“, Историјски часопис, LXV (2016): Београд: 385–402.
23. Храбак, 1998: Богумил Храбак, Призренска арбанашка лига: 1878–1881. Београд.


ПЕРИОДИКА
Глас Црногорца (Цетиње).
Илустрована ратна хроника (Нови Сад).
Политика (Београд).
Правда (Београд).
Цетињски вјесник (Цетиње).
Published
2025/10/07
Issue
Vol. 35 No. 67 (2025)
Section
Članci