СЛАВСКИ ОБИЧАЈИ И ПЕСМЕ У СЕЛУ ГРАНИЧАНЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Sažetak
Слава је јединствен обичај заступљен код српског православног народа који је као културно добро из Србије уписан у UNESCO–в Регистар нематеријалног културног наслеђа. Од великог је значаја за сваки народни обичај да се проучава на нивоу појединачних локалитета услед своје специфичности јер би генерализовање превидело огромну шароликост српске народне традиције у којој се у највећој мери огледа њено богатство. Хомогеност није одлика српске народне традиције. Подручје Косова и Метохије је нарочито важно услед геополитичких прилика које су узроковале расељавање великог процента српског становништва. Стога је од кључног значаја забележити што више локалних специфичности ради њиховог очувања, макар у писаном облику. Јасно је се све више губе бројни традиционални ритуали услед политичких дешавања али и глобалне модернизације и западних утицаја. Овај рад је фокусиран на описивање славе у селу Граничане на северу Косова и Метохије, наравно у ширем контексту славе као феномена у Србији кроз одређене аналогије.
Reference
Васић 1901: Милоје Васић. Слава – Крсно име. Београд Просветни Гласник.
Дебељковић 1907: Дена Дебељковић. „Обичаји српског народа на Косову Пољу“. Српски етногафски зборник књ. VII – Обичаји народа српскога. Београд: Српска Краљевска Академија, 171–332.
Ивковић 2011: Магдалена Ивковић. Погача за „у торбуˮ: обредни хлебови у младеновачком крају. Београд: Музеј града Београда.
Јефтић 1995: Атанасије Јефтић, јермонах. „О крсној слави“. Јустин Поповић. Свечарска житија. Манастир Хиландар.
Караџић 1867: Вук Стефановић Караџић. Живот и обичаји народа српског. Беч.
Костић 1931: Петар Костић. „Светога – крсно име – Слава у Призрену“. Гласник Етнографског музеја у Београду VI, 28–34.
Куљанин 2021: Сања Куљанин. „Хљеб и егзистенција“. Значај српског језика за очување српског културног идентитета II – Хљеб у српском језику, књижевности и култури (Радови са научног скупа „Српска књижевност као основа српског језика”, одржаног у Андрићграду 2–4. октобра 2020). Андрићград–Вишеград: Андрићев иситутут, 49–68.
Лилек 1899: Емилијан Лилек. „Етнолошки пабирци по Босни и Херцеговини. Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XI, 699–721.
Мијатовић 1907: Станоје Мијатовић. „Обичаји српског народа из Левча и Темнића“. Српски етнографски зборник књ. VII – Обичаји народа српскога. Београд: Српска краљевска академија, 1–170.
Митровић 2023: Александар Митровић. Пагански коријени: Поријекло крсне славе и имена.
Михајловић 2014: Верица Михајловић. „Лепосавић – вокална традиција као сведк етничког порекла становништва.“ Баштина бр.37, 221–234.
Михајловић 2021: Верица Михајловић. „Култ дрвета као остатак паганизма у народној традицији Косова и Метохије (Сећање на „Свети бор“ у Горњем Неродимљу у традицији саборовања)“. Баштина, св.55, 421–434.
Павловић 2003: Благоје Павловић. Насеља и миграције становништва општине Лепосавић. Лепосавић: Институт за српску културу Приштина –Лепосавић.
Павловић и Тракиловић 2014: Биљана Павловић и Десанка Тракиловић. „Народна музичка традиција северног Косова у функцији наставе музичке културе у основној школи“. Узданица XI/1, 111–125.
Плотникова 2009: Ана Плотникова. Материалы для этнолингвистического изучения балканославянского ареала (Материјали за етнолингвистичко проучавање балканско–словенског ареала / Превод М.Илић). Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН.
Ранковић 1989: Љубомир Ранковић. Живот српске цркве. Ваљево: Глас Цркве, Ваљево.
Селенић 2020: Катарина Селенић. „Обредни хлебови у великоплањанском крају“. Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 84, 75–102.
Скарић 1920: Владислав Скарић. „Постанак крсног имена“. Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XXXII, 245–272.
Slava, celebration of family saint patron’s day.
Стаменковић 2012: Ивица Стаменковић. Православље обасјано еванђељем. Треће исправљено и допуњено издање. Београд: Ауторско издање.
Трифковић 1887: Стево Трифковић, Крсно име у околини сарајевској, Босанска Вила.
Трухелка 1911: Ћиро Трухелка. „Тестамент госта Радина“. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XXIII, 355–375.
Трухелка 1930: Ћиро Трухелка. „Ларизам и крсна слава“. Гласник Скопског научног друштва, VII–VIII, 1–34.
Чајкановић 1922: Веселин Чајкановић. „О крсном имену“. Гласник Српског географског друштва, 7–8, 336–338.
Чајкановић 2003: Веселин Чајкановић. Стара српска религија и митологија. Ниш: Просвета.