SLAVA CUSTOMS AND SONGS IN THE VILLAGE OF GRANIČANE, KOSOVO AND METOHIJA
Abstract
One of the unique Serbian customs that distinguishes the Serbian people from all other nations, even within the Balkans, is the slava (patron saint celebration). This cultural heritage from Serbia was inscribed in 2014 in the UNESCO Register of Intangible Cultural Heritage. This paper focuses on describing the celebration of slava in the village of Graničane, in northern Kosovo and Metohija, naturally within the broader context of the slava as a phenomenon in Serbia through certain analogies. A detailed study of both the customs and the songs that form an integral part of the slava celebration in Graničane provides a very illustrative example of the uniqueness of each specific locality in regard to all elements of folk tradition. It is of great importance that every folk custom be studied at the level of individual localities due to their specific features, since generalizations could overlook the diversity of Serbian folk traditions, which are most strongly reflected in their richness. The homogeneity of certain traits of Serbian folk tradition makes Kosovo and Metohija especially important, due to geopolitical circumstances that have caused the displacement of a large percentage of the Serbian population. Therefore, such studies are of particular significance for preserving Serbian folk traditions in Kosovo and Metohija. Unfortunately, this may remain one of the rare testimonies of the presence of the Serbian people in the southern province of Serbia, given the political circumstances that have led to the mass displacement of Serbs from many areas in southern Kosovo and Metohija, especially after 1999. Recent events suggest the possibility of a similar fate for other regions and villages of the province, which makes recording the testimonies of the inhabitants from all aspects of research extremely important. This paper is one among such works, showing how in one village in northern Kosovo and Metohija a patron saint’s day is celebrated in a unique way, a celebration that itself is distinctive to the Serbian Orthodox people.
References
Васић 1901: Милоје Васић. Слава – Крсно име. Београд Просветни Гласник.
Дебељковић 1907: Дена Дебељковић. „Обичаји српског народа на Косову Пољу“. Српски етногафски зборник књ. VII – Обичаји народа српскога. Београд: Српска Краљевска Академија, 171–332.
Ивковић 2011: Магдалена Ивковић. Погача за „у торбуˮ: обредни хлебови у младеновачком крају. Београд: Музеј града Београда.
Јефтић 1995: Атанасије Јефтић, јермонах. „О крсној слави“. Јустин Поповић. Свечарска житија. Манастир Хиландар.
Караџић 1867: Вук Стефановић Караџић. Живот и обичаји народа српског. Беч.
Костић 1931: Петар Костић. „Светога – крсно име – Слава у Призрену“. Гласник Етнографског музеја у Београду VI, 28–34.
Куљанин 2021: Сања Куљанин. „Хљеб и егзистенција“. Значај српског језика за очување српског културног идентитета II – Хљеб у српском језику, књижевности и култури (Радови са научног скупа „Српска књижевност као основа српског језика”, одржаног у Андрићграду 2–4. октобра 2020). Андрићград–Вишеград: Андрићев иситутут, 49–68.
Лилек 1899: Емилијан Лилек. „Етнолошки пабирци по Босни и Херцеговини. Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XI, 699–721.
Мијатовић 1907: Станоје Мијатовић. „Обичаји српског народа из Левча и Темнића“. Српски етнографски зборник књ. VII – Обичаји народа српскога. Београд: Српска краљевска академија, 1–170.
Митровић 2023: Александар Митровић. Пагански коријени: Поријекло крсне славе и имена.
Михајловић 2014: Верица Михајловић. „Лепосавић – вокална традиција као сведк етничког порекла становништва.“ Баштина бр.37, 221–234.
Михајловић 2021: Верица Михајловић. „Култ дрвета као остатак паганизма у народној традицији Косова и Метохије (Сећање на „Свети бор“ у Горњем Неродимљу у традицији саборовања)“. Баштина, св.55, 421–434.
Павловић 2003: Благоје Павловић. Насеља и миграције становништва општине Лепосавић. Лепосавић: Институт за српску културу Приштина –Лепосавић.
Павловић и Тракиловић 2014: Биљана Павловић и Десанка Тракиловић. „Народна музичка традиција северног Косова у функцији наставе музичке културе у основној школи“. Узданица XI/1, 111–125.
Плотникова 2009: Ана Плотникова. Материалы для этнолингвистического изучения балканославянского ареала (Материјали за етнолингвистичко проучавање балканско–словенског ареала / Превод М.Илић). Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН.
Ранковић 1989: Љубомир Ранковић. Живот српске цркве. Ваљево: Глас Цркве, Ваљево.
Селенић 2020: Катарина Селенић. „Обредни хлебови у великоплањанском крају“. Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 84, 75–102.
Скарић 1920: Владислав Скарић. „Постанак крсног имена“. Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XXXII, 245–272.
Slava, celebration of family saint patron’s day.
Стаменковић 2012: Ивица Стаменковић. Православље обасјано еванђељем. Треће исправљено и допуњено издање. Београд: Ауторско издање.
Трифковић 1887: Стево Трифковић, Крсно име у околини сарајевској, Босанска Вила.
Трухелка 1911: Ћиро Трухелка. „Тестамент госта Радина“. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XXIII, 355–375.
Трухелка 1930: Ћиро Трухелка. „Ларизам и крсна слава“. Гласник Скопског научног друштва, VII–VIII, 1–34.
Чајкановић 1922: Веселин Чајкановић. „О крсном имену“. Гласник Српског географског друштва, 7–8, 336–338.
Чајкановић 2003: Веселин Чајкановић. Стара српска религија и митологија. Ниш: Просвета.